Lajka

subota , 06.01.2018.

U budućnosti mnogo toga će biti sličnog i različitog, čovek će imati krupne oči i spojene prste, biće moguća transplatacija glave i prenos misli na USB pa na robota ali bojim se da ni tad čovek neće razumeti nemušti jezik. Pročitah podatak da su veterinarske studije mnogo kompleksnije i obimnije od medicinskih. Mene i dalje zaboli kad živo biće ne ume da kaže da ga nešto muči i gde tačno, doduše, ni mi ljudi često to ne umemo nekad iz straha nekad iz ravnodušnosti ali to je stvar izbora. Pa, ipak, ti veterinari i dalje bivaju tihi heroji koji nemaju bog zna kakva uvažavanja iako imaju talenat za život i oštroumnost jer niko od nas uistinu ne zna ono što oni znaju; životinje i njihovi čarobnjaci. To se da primetiti u njihovim odgovorima kao da svakodnevno ne spasavaju živote, osećaju se nebitnima i retko koji će očekivati kilogram narandži i litru vinjaka kao znak prepoznavanja njegovog blaženstva. Ja sam majmun za nemušti jezik, razumem ga tek toliko poput majmuna; ne umem da prevedem u artikulisani glas, i znam da verovatno više neću imati ljubimce.

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.