Tirkizno

srijeda , 03.01.2018.

Sinoćni san bejaše kako se ispod podnožja zgrada krije morska dolina. Tirkizna boja ima svoj tok poput sivih potočića koji su ušuškani između betonskih blokova i svaki blok je sličan onom prethodnom. Nadoilaze neprimetni talasi i odlaze. Plićak koji šušti, i šumori. Lokvanji plivaju i sitno žuto cveće vara vid. Zemlja je izmešana peskom. Divlji zečevi kotrljaju travama. Ukoliko se desi da primetim mladunca divljeg zeca u prirodi neću ga nikako uzimati i dirati rukama. Ako to uradim majka će ga odbaciti i uginuće od gladi. Majka oseća čoveka. Ljudska stopala gaze u taj plićak, ruke pomeraju rascvetano granje. Potoci prave svoj čvor. I sve miriše na zeleno, zeleno, zelenije.

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.