FC 4life...

vec dva dana se osjecam fakat trulo,neznam kaj da radim,bas sam si nekak hiperaktivna a to nije dobro za ljude oko mene!neznam vise sta da pisem! toliko bi stvari htjela reci a neznam odkud da pocnem! u zadnje vrijeme imam tak neki cudni feeling ko da cu umrijet u blizoj buducnosti...znam da je mutavo ali jbg! cak sam razmisljala da napisem neko pismo koje ce mi netko procitat na sprovodu,vec znam koga bi otprilike spomenula u pismu i koje dogadaje bi spomenula...fakat nisam normalna! jedino zalim sto sam izgubila svog best frenda...toliko mu stvari zelim reci koje nikad nisam rekla ali mi se sve cini da necu tako uskoro imati priliku otic s njim na kavu..nije stvar u meni (mozda i je....) ali on se previse promijenio i odvojio se od svih ljudi s kojima je bio dobar.sad samo visi sa svojom curom.jos zalim i zbog toga sto sam sjebala prijateljstvo sa curom iz razreda s kojom sam si bila dosta dobra..i njoj zelim reci toliko toga...mozda je najbolje da ja sada odmah pocnem pisati to pismo jer toliko stvari zelim izbaciti iz sebe koje me muce vec duze vrijeme...a najgore kaj se nemrem nikome otvorit! prije nisam bila takva,mislim svima sam pricala svoje probleme i uvijek bi mi netko pomogao,a sad... neznam sto je gore:pricati svoje probleme svima ili ih drzati u sebi??? ponekad kad pocnem pisati,onako bez razmisljanja,dodem do nekih zakljucaka i misljenja za koja uopce nisam mislila da ih imam...tako sam nedavno (u 12 mj) shvatila zasto sam tako cesto mijenjala decke...to necu ovdje napisat jer to zelim zadrzat za sebe...sva sreca da postoji cura koju mogu nazvat u 3 ujutro i ispricat joj kaj me muci i ona ce mi pomoc...njoj puno dugujem,fakat mi je pomogla kad mi je bilo najteze i kad su me svi ostavili,tj odjebali...hvala ti dorothy...