Grad i Svjetla
14.06.2010., ponedjeljak
It could end up that way...
|
Bio je bar 10 godina stariji. Ali izgledao je mlađe! I ponašao se poput mojih vrš...ok, ok , možda 15. Ali sigurno ne preko 20! To što je tatni prijatelj ne mora značiti da je star kao on, jer moj stari... E on je stvarno stari. Moj ljubavnik imao je kosu i nije imao škembu od pola metra pred sobom kao moj staa.. ok, ok, nije mi bio baš ono ljubavnik – ljubavnik, imali smo više... platonsku vezu. Onako, pogledi, došaptavanje, porukice... Dobro, za reći istinu, jednom sam mu napisala poruku, utisnula poljubac usnama namazanim maminim ružem (za-davila bi me kad bi saznala!) ali je nisam nikada poslala. Pa ne, znam da bi završio u zatvoru da netko pronađe takvo pismo... Pa ja imam samo 16 god... ok, ok 13 godina, da, da, znam računati! Imali smo svoje trenutke... znam da su njemu značili koliko i meni. Da, to se vidi muškarcu u pogledu. Strašno bi se spetljala kada bi on došao. I njemu je bilo neugodno, sigurno ga je bilo strah što će moji roditelji pomisliti. Zato sam se trudila ponašati normalno. I ona njegova žena... Ona ga sigurno ne pušta više kod nas... da, da, posljednji je put došao prije 2 mjeseca. Od tada sam ga jednom vidjela u gradu. Ma neki kafić, bezveze. Aaaahm, malo sam bila popila, jelte, pa sam bila možda malo slobodnija, ne znam. Mislim da sam ga zagrlila, moguće da sam mu nešto i rekla, ne sjećam se, bila sam ipak i pijana i uzbuđena. Blokada, što ćeš. Nedostaje mi. Ali barem imam uspomene... |