dijalozi

Život je sranje!

Mario: Kaj veliš na pobjedni(cu)ka Eurosonga?

Goga: Hahaha, totalno cool... kao EU pokazala toleranciju.

Mario: Ma pusti EU, kaj ti veliš na to?

Goga: Ma prvo mi nije uopće bilo jasno kaj se događa, mislila sam da je to neka fora, ono ajmo se borit pjesmom za neka prava, pa žena stavila umjetnu bradu . Sve je to ok, ali bojim se da je to samo još jedna senzacija kojom se svijetu na velika vrata pokazuje kako se kao uvažava različitost.

Mario: Senzacija jest, orkestrirana, ali da pomaže kod prihvaćanja različitosti odnosno tolerancije, mislim da pomaže. Podsjeća me na Freddieja Mercuryja, i po faci i po glasu i po stasu, samo Freddie nije preferiral' haljine

Goga: Dobro, al' kaj je na kraju ona ili on? Najavljivali su je kao ženu.

Mario: On tijelom, ona duhom . Uzel(a) je žensko umjetničko ime.

Goga: Mada, ja sam već umorna od takvog dokazivanja za uvažavanjem različitosti i toga da svi mi imamo svoje potencijale i vrijednosti kao individue bez obzira na spol, seksualnu orijentaciju, rasu, vjeru itd...

Mario: A jebi ga, živimo u društvu koje nije ustrojeno tak' da su svi jednaki u pravima pa tu nema pomoći, i dok god bude tak' razne marginalizirane skupine će se boriti protiv diskriminacije odnosno za izjednačavanje prava.

Goga: Da, ali taj način borbe je već jadan, kad se u stvari moraš borit za nešto kaj je tu, prirodno, ali je ljudsko biće to odredilo neprihvatljivim iz pitaj boga kojih razloga.

Mario: Nije sama borba jadna, nego odnosi u društvu koji su tak postavljeni da se moraš borit' za nekaj kaj bi ti trebalo biti priznato po defaultu.

Goga: Ma da, upravo to.

Conchita Wurst


Freddie Mercury