Ja mramor ljubim, hladan kao snovi,
Što umorne ih noći stvaraju,
Ja ljubim krila, što me varaju,
I oči Vesne, dušu usta ovih.

Ja mramor ljubim, ures star i novi,
Što caruje u mome saraju.
Ja ljubim ruke, te mi čaraju
Svu raskoš vala, kuda samac plovih.

I zelen sjaj se već pod zavjes vuče.
Ja ležim kraj njeg, dok je mrtav dan –
U hladnih žila vrućem varanju.

I mislim naći mojih tajna ključe.
Ja ne znam što je: život, ludost, san?!
Al kraj će doći mome čaranju.

Samo jedan pozdrav; odmaram nakon koronarografije i ugradnje stenta!

Oznake: bol bolujem