Beware! The Blog!

Danas sam na sajtu od Rogera Eberta videl njegovu recenziju za shlock - horor pod imenom "Slither". Radnja je standardni niskobudžetni SF - horor: meteorit padne nedaleko malenog gradića u Teksasu, noseći sa sobom ljigavog svemirskog pužoida. Ovaj se brže bolje ukopa slučajnom prolazniku u prsa koji na to krene planirati daljnje razmnožavanje puževa i pretvaranje stanovnika gradića u zombije i/ili aberacije.

Sad, morate znat da ne volim sluzave horore. Puževe još i manje - svemirske ili obične. No "Slither" me bar malo zanima iz dva razloga:
1) Režiser i scenarist je James Gunn koji je napisao scenarij za remake filma "Dawn of the Dead". Evo, baš sam u subotu pisal kak mi je "Dawn of the Dead" bio čist zgodan filmić, pa bu možda i ovaj film onda nekaj valjao.
2) Glavnu ulogu šerifa koji jedini stoji na putu sigurne propasti gradića ima Nathan Fillion koji je glumil kapetana Malcolma Reynoldsa u nikad prežaljenoj seriji "Firefly"

Tak da ono, možda pogledam film a možda ne al sam u svakom slučaju zainteresiran. Čujem da film ne živi u iluzijama o svojem kulnesu ko mnogi filmovi koje ovdje seciram tak da se ne shvaća previše ozbiljno. To je nekaj kaj sam mogu pohvalit. Bumo vidli.

Oh, i još jedna stvar! Od ovog tjedna u zagrebačkim kinima kreće igrat "Underworld: Evolution". Vjerojatno bum otišel sa društvom pogledat film u kino, ako ništa drugo onda zbog društva i zbog toga kaj sam i prvi dio pogledal u kinu pa zašto ne i drugi. Ne očekujem ništa od filma (od prvog još i jesam - koja naivnost!) no, kako god, o novim pustolovinama lijepe Kate Beckinsale i vukopira Bena iz "Felicity" čitali bute ovdje.

Da odmah istaknem: nemojte gledat "Resident Evil: Apokalipsa" jer je sranje. Prvi "Rezident Evil" također. Nemam nikakva iskustva sa zombi filmovima al nedugo sam pogledo remake "Dawn of the Dead". Napravljen iste godine ko i RE:A, kilometrima mi je bolji od njega. To ne znači puno pa recimo to ovak: mislim da bilo koji film o zombijima koji mi može bit zanimljiv i kad zombija nema zaslužuje sve pohvale. DotD iz 2004 mi je bil takav. RE:A nije.

O čem se radi?

Film započinje tak da zaposlenici korporacije Kišobran požele ući u labos Košnicu, isti onaj kojeg u prvom filmu sami majstorski zagade virusom i tak ubiju stotine svojih zaposlenika. Labos je – za one kojima se ne da čitat moj komentar prvog filma - pun čudovišta koji marincima peru zube nakon marende. Zaposlenici korporacije Kišobran pak nemreju ni pojest čips a da si pri tom ne odrube glavu. Naravno, nastane kuršlus.

Naime, svi znamo da je najlogičnije mjesto za testirat mutirana stvorenja i viruse ispod milijunskog grada. Sad, ok, grad je nazvan Rakun - Grad pa možda baš i nije najpametniji grad županije. Al ipak! Monsteri krenu divljat gradom i pretvarat ljude u zombije. Korporacija Kišobran usred modernog SAD-a nonšalantno izolira Rakun – Grad svojom privatnom armijom i krene pucat po civilima. Ne znam kak vama al čini mi se da SAD u RE:A ima ozbiljnijih problema nek kaj je grad pun zombija. Uglavnom, između apokalipse Rakun-Grada i ostatka SAD-a sad stoji samo protoplazmička masa sporednih likova, crnac – komični predah i dvije manekenke.

Tj. u govnima smo.

Sporedni likovi se mitozom razdijele i tak prežive film. Komični predah nije komičan i falabudibogu umre. Mila Jovović se budi u Kišobraninom (Zaboga, ko je smislil tak glupo ime?) laboratoriju za mutante. Također, skače ko mutant, šora se ko mutant i regenerira se ko mutant. Na kraju filma, u spektakularnom obratu radnje saznamo da lik Mile Jovović fakat i je mutant. Druga manekenka je policajka koja na posao mrtva ozbiljna dolazi obučena ko Lara Kroft. Mislim, obje su zgodne a ova druga posebno. Al ono… Polako gubim toleranciju za mankenke – kobajagi akcijske junakinje. Možda starim?

Nakon kaj 40ak minuta pratimo likove – amebe kaj plivaju Rakun - Gradom, radnja se polako fokusira. Jedan od preživjelih zasposlenika - koji si je čipsem samo odsjeko noge, a ne glavu - želi spasit svoju kćer koja je ostala u gradu. I onda on telefonski dogovori sa Milom, Larom i Amebama da ju spase. Zauzvrat će im on pomoć da napuste grad. To je BTW, isti onaj tip koji u prvom filmu modelira grafičko sučelje korporacijskog kompa prema hologramu svoje kćerke umočene u krvi. Ma divno.

Da drama bude još napetija, po gradu baulja divovska mutirana kita sa zubima obučena u kevlar i minigan. No, Mila ukuca God Mode u konzolu i tak ga pobjedi. Zlog naučnika i korporativne entitete izpaštetiziraju zombiji. Heroji pobjegnu taman prije nego kaj korporacija uništi Rakun-Grad jednom od nuklearnih glava koje čuva baš za takve slučajeve. Zatim čitavo ovo sranje – zombije, monstere, virus, A – bombu, privatne stormtroopere, sve - zataška u javnosti. Jer, valjda, Korporacija koja nemre zadržat jedan virus, može u eri Neta, telefona, radija, mobitela i dimnih signala spriječit da se vijest o katastrofi Rakun-Grada proširi po SAD-u. Mo'š mislit.

Zakaj film ne valja? Zato kaj je sterilni drek. Kak drek može bit sterilan, pitate? Pa ljepo. Zato kaj su u filmu htjeli nasilje… Al da nema baš preveć krvi i ljige. Žele golu Milu Jovović… Al da si ipak čedno pridržava ručnik dok taba rulju. Žele zombije ali odbacuju the inherited camp value of them. RE:A je previše kukavički film da bi se usudil preći u autoparodiju i zez a opet preveč rutinski da bi makar ijedan lik il događaj učinili stvarnijim i zanimljivijim.. On je, jednom riječju, dosadan. Ironija je kaj ovdje imamo zombificirajuće glupi film bezlične korporacije o tom kak bezlične korporacije zombificiraju ljude svojim proizvodima.

Naravnoučenije

Ak pogledate RE:A, završili bute ko ovaj tip iz filma. Ak ga pak namjerno posudite meni za inat, uh što ćete se zajebat!

(GNN)