Fressssssh

Zašto društvo ne prihvaća drugačije

Ajmo prvo definirat šta to znači drugačiji.
Drugačiji su oni koji nisu isti, ako uzmemo da ni jednojačani blizanci nisu isti, te da imaju različite otiske prstiju, a o karakteru da ne pričamo, moremo zaključit da niko nije isti, nego su svi drugačiji, pa onda to drugačiji, zdrav razum nam kaže da ne znači ništa.

Dakle stara kacunarska filozofska škola kaže da se drugačijost, ogleda u odabiru pojedinca, što on želi da mu obilježi život.

Svaki pojedinac je kompleksno biće, i nikako ga ne može definirat jedna njegova značajka ili nekoliko njih, ukoliko on tako ne odluči.

Sad moremo dalje, što oni koji sami sebe tretiraju drugačijima oće.

E baš je to pitanje za milijun nečega.

Oni koji su drugačiji, samo žele da ih okolina prihvate kao iste, iako su drugačiji, odnosno oni to za sebe tvrde.

Dakle ako onima koji sebe smatraju drugačijima, kažete da su isti, oni će popizdit, jer je njima drugačijost, vrlo značajna, posli ćemo reć zašto, a ako onima koji sebe smatraju drugačijima, kažete da su drugačiji, oni će popizdit jer ih vi diskriminirate, kad ih svrstate u iste, jer oni to jesu a u isto vrime nisu jer su oni tako odlučili.

Ko su drugačiji, drugačiji su obično pripadnici neke manjine, koje bi u životu najviše pogodilo da im oduzmete njihovu drugačijost, stoga nerijetko od te njihove samoproklamirane drugačijosti, rade religiju, profesiju, filozofiju, poslanje, i izvor privilegija.

Imamo više vrsta drugačijosti, ovisno o tome je li manjina koja se istom služi normalna ili nenormalna.

Evo recimo daltonisti, oni su ne tako malobrojna manjina, samo u Hrvatskoj ih ima oko 180.000, ali su iako imaju taj poremećaj, inače normalni i ne jebu sve oko sebe zato šta oni ne vide boje.

Za razliku od daltonista imamo imatelje poremećaja koji su agresivni i nenormalni.

Uzmimo recimo Ukrajinsku manjinu, jeste li ikad čuli kako Ukrajinci kmeče da ih je deset milijuna pobilo u drugom svitskom ratu, ili da traže svoje običajno pravo da kradu, prose, i jebu curice od dvanajst godina, ili da je njiovo sve di oni dođu kad biži od Turaka.
Naravno da niste, jer su Ukrajinci iako su manjina i tribali bi bit drugačiji, normalni, i ne jebu svojon drugačijosti sve oko sebe.

Dakle sad kad smo sve to skupa lipo elaborirali, nije problem u tome da društvo prihvaća drugačije, ako su normalni, ne prihvaća ih ako su agresivni i nenormalni a i zašto bi.

U slijedećem nastavku, Snaga osviještenog pojedinca.


Saćemo rezimirat, ima nešto i u tome da niko nikad daltonistu, ni Ukrajinca nije natambura ni bacijo u more.