...too late to find the way....

_____________________________________________________________________________
bilo mi je super, bilo mi je super, bilo mi je super, bilo mi je super, bilo mi je super, bilo mi je super!! _____________________________________________________________________________
Zaljubljena sam!!!!
Kad bi samo znao...
Moš bit ljubomoran ti tamo koji čitaš...
Ajme ajme ajme....
_____________________________________________________________________________
U šoku sam..trauma...prevelko uzbuđenje za moje srce... previše...
Dakle izašli smo na kavu...on je zvao... ja on i frend... blažena među dečkima...
Totalno sam bila u komi prije toga...tresla sam se..bojala se kak će ispast.. Bilo je savršeno... zezali smo se... razgovarali o ozbiljnim temama..o razredu, društvu, alkoholu... pokazivo mi je prekrasan pogled s mosta... zaljubljena do ušiju....

Kad bi samo znao....

Volim njegov savršen osmijeh, volim njegove prekrasne oči, i njegovu kosu, i njegovo tijelo... i njega u cjelini..i volim kad me zeza... i volim kad se smije samnom...

________________________________

Vraćala sam se doma..mp3 na ušima... pjesme idu, ja hodam ulicom i pjevam... --> sreća!! Ljudi čudno gledaju..ma zajebi reko...

Sretna sam...
Kad bi samo znao...

Meni je totlno u krvi brukat se pred dečkima koji mi se sviđaju.. strašno..prestrašno... čovjek mi se cerio u facu sa smajlom od uha do uha... neću komentirat..

Gledam svoje frendice...gledam sve oko sebe..mislim si, jebote zakaj sam ja tak sretna? Mislim one jauču kak nemaju dečke...ja sam sretna a isto ga nemam... Gledam, one oče nekog da ih mazi i pazi, da ih čuva, one su tužne...I ja to isto oću..ni ja to nemam..al ja sam sretna.. Zašto? Dal ja više cijenim one male stvari? Dal više uživam u životu? Nebi rekla.. ja sam samo zaljubljena... A tad je sve lijepo... Lijepše je bit nesretno zaljubljen nego povrijeđen od osobe u koju si zaljubljen...

Želim... Zapravo želim da mi on da do znanja na neki način dal postoji išta što on osjeća prema meni... Želim ga neprestano gledati.. njegove okice... njega u cjelini.... Želim da shvati da mi se sviđa... Želim ga zagrlit i nikad ne puštat... Danas sam ga željela utješit..makar nije bio tužan... Želim ga poljubit... Želim ga dodirnuti onako slučajno kao neki dan i ne pomaknut se nego ostati uz njega.. Želim ga imati uz sebe uvijek i stalno...

Gledam ja opet svoje frendice i one su tužne... Fali im ljubav.. Padaju u bed malo pomalo..iznutra...a izvana se smiju... Točno znam kako se osjećaju.. I ja sam se tako osjećala jedanput... Izvana sam se smijala (pogotovo u njegovoj blizini), a iznutra padala sve niže i niže...svakim danom spuštala bi se... svakim danom pitala bi se gdje sam pogriješila...svakim danom tražila sam razloge ondje gdje ih nije bilo... Na kraju sam shvatila da ponekad jednostavno treba pustit sve onako kako je i ne tražit pogreške ili druge mogućnosti... treba nastvit živjet kako znamo i možemo...treba se prepustit...i jednostavno čekati bolje dane... prekopavanjem prošlosti zapravo ne postižemo ništa osim pada na dno...

Opet znam da nemogu očekivati od svojih prijatelja da se osjećaju lijepo i veselo ko ja..fala bogu nismo svi isti... nit ne očekujem to..iako to tako ispada koji put..ja ih samo želim razveseliti...i znam kolko je meni trebalo da shvatim neke stvari i zapravo sad znam da čovjek jedino sam može doć do većih zaključaka..sam... a još uvijek ne shvaćam sve...

I znam da ću nakon ovoga, ove hiperaktivnosti i zaljubljenosti opet bit povrijeđena kao i prije..i znam da ću patit..i padat..i mučit svoje prijatelje..i znam da će mi pokušat pomoć...ali zaključak ću ipak sama izvuć onda kad rješim problem..a do tad..do tad ću bit sretna..nadam se..

Sve sam opisala ovime... ja mislim... joj nemrem vam opisat kako sam sretna... stvarno nemam riječi...

onak, ovih dana (točnije zadnja tri) mi je sve super... mislim srela sam frenda iz bolnice, za kojeg sam misla da ga više nikad neću vidjet, onda sam se upoznala s jednim dečkom kojeg znam prek interneta, pa sam vidla frenda s mora, a kao ono najbolje, zezala sam se s Njim... slatkim...ajooo... a ja njega obožavam...on je tako spešl i... a micek...
Onak, jučer sam mu gledala oči...naime bili smo jako blizo jedan do drugoga...ima zelene okice... a kako sam se samo smijala..nisam se mogla zaustavit..onda sam došla doma i nafrnjila (usput ovo je baš dobra riječ) Hammerfall do daske i počela pjevat po stanu...nikog nije bilo doma...no došla mi mamica i nisam ni skužila..pa pita ona mene dobro jel sve u redu s tobom??? Mami, naravno da nije, neko se .... ah... onda sam pak išla van.. pa sam grlila sve cure koje su bile vani..onda sam skakutala po cesti i neprestano imala neki blesavi osmjeh na faci koji se nije skido... e da i zgadila mi se sva hrana..sve kaj sam voljela jest mi je odvratno..pa čak i kad sam gladna ne jede mi se... ?! i da i onda sam došla doma i razmišljala sam o njemu...legla sam se u krevet i opet išla slušat hammerfall... i zaspala i ujutro prvo kaj mi je palo na pamet bio je on..

Išla sam s mamom u grad i u autu je počela svirat neka pjesma I won't let the sun goes down on me... tra la la la I ja sam ju poglasnila i počela pjevat..mama me sam gledala..onda sam još i lupkala s nogama, a cerek se nije skido s face... Kad je pjesma prestala primjetila sam kako je lijep dan... Sunčeko sja, toplo je i nema nijednog oblaka..onda sam se divila..a mama me pitala jesam li ja normalna...

onda sam išla u grad i srela frendice dok sam čekala svoju naj frendicu... I onda smo bile na kavici...ajde kavu još mogu pit..iako mi to nije dobro za srce al kaj da mu ja radim... (inače srce mi šteka) al kog briga?! jer ja sam sretna i fakat mislim da to zaslužujem nakon svih sranja u ljubavi i svih zdravstvenih problema...i sad uživam...
pozdravlja vas i voli vaša forgotten soul..

Hm...jel se moguće zaljubit u nekog za tri tjedna? Koja je razlika između sviđanja, ovisnosti o nekom i zaljubljenosti? Dal je zaljubljenost kad ti se neko fizički i psihički i sve šta postoji na njemu sviđa i kad poželiš ić u školu sam da bi na satu mogla konstantno buljit u njega...i kad ti se vikend kojem bi se trebo veselit čini tako dug i grozan zato kaj nemreš vidjet njega... ?! Ja mislim da sam zaljubljena jer ovo su totalno moji simptomi... ah.... po cijele dane sam on mi je na pameti...sam on okupira moje misli...slatkica.... a na tjelesnom moji pogledi sežu daleko daleko tamo do njega.... Ovo je najbolji dio zaljubljenosti..iščekivanje...leptirići....želja...

eh da..Francuz... prekinula sam sve s njim..makar ne znam uopće kako to nazvat al gotovo je sve šta je bilo... i makar znam da sam ga povrijedila i makar je meni ful teško i makar znam da s gore navedenom osobom nikad niš neće bit, morala sam mu bit iskrena...jer ja nebi podnjela da on meni laže... hm..možda i požalim al šta je tu je...

Ja sam tako glupa... Strašno, neopisivo i nepopravljivo...
Aaaa!! Dakle, ja sam znala u dubini duše da nikad ništa više neće bit s Francuzem.... ja sam to znala... al ja glupa sam imala neku nadu i fakat sam nešto osjećala...jesam... i sve je to funkcioniralo na principu mailova i msn-a...

I onda je počela škola... nova škola... upoznala sam nove ljude.. nove dečke...čak mogu reć da su mi se dva lika posebno svidjela.. dva totalno različita dečka...

jedan, nazovimo ga x..onak, po svim mojim kriterijima..zgodan... ono fizički savršen...pa i pametan...ali povučeniji...sramežljiviji... hm... nekako dalek...
ovaj drugi, recimo y, pak ništa posebno zgodan, ali definitivno presladak... jako jako sladak...simpatičan... duhovit...smješan... dobar samnom.. (uzmite u obzir da se svi znamo 2 tjedna)

I iako sam u y dečku vidjela savršenog frenda, a u x dečku savršenog dečka, ja sam ipak ostala na neki način udaljena od njih radi Francuza... Tu sam pogriješila jer sam mislila da ja imam nekog i nemogu gledat druge dečke.. A zapravo ja i Francuz ni nismo zajedno--> logično jel da?...I tako svaki put kad bi dečko x pitao nešto ili kad bi razgovarali i zezali se ja bi ga držala na distanci...

Mojoj frendici se sviđa dečko y. Kad sam to čula odustala sam od njega i počela maštat o sebi i x-u... Nikad nisam mislila da ćemo bit zajedno, ali nadala sam se... Danas i jučer me ignorirao... i shvatila sam da smo ja i frendica imale krivu procjenu, odnosno tezu da se ja sviđam dečku x... Shvatila sam da je s Francuzem gotovo.. Shvatila sam da mi se dečko x fakat fakat sviđa... ali shvatila sam i da ga nikad neću moć "imat" jer onda kad sam to mogla, onda sam ga udaljila od sebe... I sad ćete mi reć da imam još 4 godine u srednjoj s njim, ali ja znam da neće bit niš od toga... propustila sam svoju šansu za sreću kao što mi se to često događa...a zašto? radi dečka, kojeg znam da više u životu neću vidjeti... Francuza....

Eh da...srednja... U ponedjeljak kad sam sjedila u učionici okružena svim tim nepoznatim ljudima koji su bili po svim mogućim natjecanjima, koji su očigledno lumeni za informatiku i koji su naizgled inteligentna bića, pomislila sam Gdje sam se ja to upisala?? Šta se meni desilo? Pa ja nisam ni upola kao oni!!! Ajme, fulala sam razred, a bome i školu!!! Uistinu mi nije bilo lako s tim načinom razmišljanja... A opet kad sam pogledala oko sebe, istovremeno sam vidla ljude koje mi se čini simpatični i dobri, zabavni... Vidjela sam pokojeg alternativca što je meni nešto i značilo... Vidjela sam i pokojeg zgodnog dečka... A mislim od 21 dečka u razredu, mora bit pokoji zgodnjak... =) Unatoč tome, nisam mogla definirati svoje osjećaje.. nisam bila sigurna jesam li sretna il tužna... Bila sam zbunjena i u to sam bila sigurna... preostalo mi je da čekam, ali to me ubijalo..mene, osjećajnu, ubijalo me to što po prvi put u životu nisam mogla definirati osjećaje...

Fala Bogu, tjedan je prošo bolje..Upoznala sam sve ljude.. Ima ih super, ima i onih malo manje super, al sve u svemu činimo se kao dobar razred... već prvi tjedan smo se iskazali...
Profesori također..malo boljih, al i onih lošijih...izdržat ću valjda...
Škola ko škola rula... zakon je...obožavam ju...
I sve u svemu dobro je...(zasad)

Evo i meni tužnije teme...On se nije javio već dva tjedna... Pomalo počinjem shvaćati težinu svega...I ono da ljubavi na daljinu ne uspjevaju... I moji osjećaji se pomalo hlade...prebrzo ako se mene pita...pa prošlo je samo dva mjeseca... Al dobro... Ima i u školi potencijalnih dječaka... da se tako izrazim...
I eto... to je to zasad od mene..pozdravljam!

...hodala sam gradom na povratku doma... bilo je oko 22:30... na svakom koraku, gdje god se okrenula, vidjela bi neki ljubavni par... neki su se grlili, neki mazili, neki smijali i izmjenjivali novosti.. ipak najviše je bilo onih koji su izmjenjivali poljupce.. tako slatko... poželjela sam i ja to.. jedan topli zagrljaj voljene osobe... koju slatku riječ i pusu... bilo je hladno.. tresla sam se... tramvaja niodkud... pomislila sam na njega... samo sam se još više rastužila... htjela sam da počne padati kiša jer bi mi bila lakša spoznaja da kapljice vode teku drugima po licu, dok se meni mješaju sa suzama...