My whole world's turned amphetamine blue'

31.01.2006., utorak

Sweet Little Me

Glazbeni. Tomaso Albinoni: Adagio u g-molu. Tupo buljin u rupu u podu. Scena u glavi ko iz starih filmova: zalazak sunca, ja i FKP na balkonu punom cvića, on mi izjavljuje vječnu ljubav i kao zalog mi daje super fensi kul killer. Odjedanput se prije očekivanog kissa u radnju uplete priznanje moje savjesti. FKP ništa ne kuži. Bisna san na samu sebe. Osjećam da je vrime da se obračunan s Njon:
- Čekaj, kojeg kurca sad izvodiš, nisan opet toliko zaglibila. Kojeg te kurca opet puca ta neka tvoja usrana 'vonabi problem' faza.
- Možda i nije vonabi...
- Muči. Jebenti. Ne kvari mi idilu. Odi u kurac. Nisan toliko zaglibila.
- Na dobrom si putu.
- Jebi se.
- Čekaj, stani malo. Reci, prođe li ti dan bez toga?
- ...
- Iskreno?
- Ne.
- Možeš li prestati?
- ...
- Iskreno?
- Ne mogu.
- Rekla si da sve držiš pod kontrolon.
- Ne znan ni sama više. Nisan ni sama primjetila. Fak. Samo se razvilo, kako ti voliš reći za puno stvari.
- Zna li iko?
- Normalno da ne zna. Zamisli kakva bi bla reakcija. Bilo čija. Oni to ne mogu razumiti.
- Možda bi pomogli...
- Kao mogu kad oni to nisu prošli...
- Neko ti već može pomoći...
- Sve su to pusta sranja, znaš i sama.
- Imaš pravo, priznajen.
- Ne smiš ovo objaviti.
- Jebenti, moran. Provaj razumiti. Uza sve šta se događa još i ti...
- Dobro, šta ćemo reći ako neko pita u vezi ovoga??
- Ko i obično, samo poreci.
- Stvarno nemaš nikome reći?
- Nikome. Pusti sad, već ćemo se nekako izvući...
- Bwah.. čak mi se i sviđaš... pomalo. Nisi tvrdoglava i osorna ko šta znate biti...
- I ti se meni sviđaš. Jebenti ni ja ne želin da sve ode kvragu.
...

- 19:04 - Komentiši (20) - Ubij ustašu - Za dom spremna i noge širit

25.01.2006., srijeda

SOUR TIMES

Valjam se u vlastitoj rigotini nedefiniranih misli. Želim otići odavde. Ne mogu. Uništavam se polagano. Nikad sve ne izađe. Grlo mi je krvavo. Uništavam se polagano. Pomislim da nisam još gotova i onda shvatim da nekad jednostavno ne mogu drugačije. Navike su zajebana stvar. Odlazim u tajnu prostoriju, kleknem i ponovim ritual. Podsjeća me na davno izgubljena vremena, kad su se ovakve stvari radile iz drugih razloga. Sad se lagano gubim između želje da nestanem i želje da se uzdignem. Ovdje se sve brzo dobije i brzo izgubi. Ništa nije stalno. Nitko se ne osvrće na to.

Svako jutro odlazim u Indiju. Tamo susrećem zlatnu zagrebačku mladež, ali onaj dio koji sebe naziva alternativcima. Prebijam ih, sve do jednoga. Onda se vraćam u svoju sobu, zavlačim ispod kreveta i vadim sačmaricu. Svako jutro ubijam istog čovjeka sa samo jednim hicem. Sjedim sedam sati bez svijesti. Vjerovatno na istom mjestu, ali nisam sigurna. Vraćam se ponovno u svoju sobu. Jedan srednjovječan čovjek sjedi na mojoj fotelji. Ne poznajem ga. Svaki dan je tu. Skidam se i posvećujem svojim stvarima.
Svaki dan je isti, samo što je bujica neizgovorenih riječi veća, kao i količina nenapravljenih stvari i popis želja.

- 18:28 - Komentiši (13) - Ubij ustašu - Za dom spremna i noge širit

23.01.2006., ponedjeljak

NOVE OBJAVE + UTVRĐIVANJE GRADIVA

---------------------------
Mogla bi van sad ispisati 40-ak redova na temu ''nerazmišljanje svojon glavon'', ali san već nešto spominjala oko toga. I biti će van dosadno jer ću spomenti neke iste ili slične primjere (ali u drugu svrhu), pa pošto većina ljudi tekstove, moje ili bilo čije, čita površno i s svrhon reklamiranja vlastitog bloga (jer je najvažnije da broj komentara prilazi 30, a kaunter pokazuje četvero znamenkaste brojeve), svima će van se činiti da je to ista stvar o kojoj san već pisala.
Meni ovaj blog nikad nije služija za vlastitu promociju već da iskažen svoju kreativnost na još jedan način. Sebe smatran prilično kreativnon osobon i često san puna ideja oko stvari koje me zanimaju, ali moje poimanje lipog i zanimljivog se prilično razlikuje od poimanja većine, kolikon san do sada uspila svatiti, i ne želin se pritvarati nešto šta nisan tako da ću pisati koji kurac buden tila. Tako da ako stvari koje ode budete nalazili svatite ko prebolesne ili opet ko puko priseravanje, molin lipo, odjebite.
I šta se tiče komentara na tuđin blogovima, u skladu s mojon blogerskon politikon, ostavljat ću ih samo kad buden imala nešto reći.
I za Cicibelu:
Meni su tvoji komentari bili (i još su) među najdražima, pa ćemo mi lipo vako, ti meni ostavljaj komentare, a ja ću, kad se vidimo, praviti se da te neznan. Ajde....

Ovu gori poručujen svima osin Cicibeli i naravno, ANGIE bez koje ovaj post nebi bija moguć.
I još par ljudi da sad ne nabrajan...

- 19:11 - Komentiši (12) - Ubij ustašu - Za dom spremna i noge širit

19.01.2006., četvrtak

ŠTA DOSADA RADI OD ČOVIKA ILI KAKO SE JA BAVIN SAMO GLUPOSTIMA

Napokon san se ošišala. Na kratko. I opiturala san se. U tamno smeđe. Nema više moje fatalne plave kosice. A činii mi se da odavno nije bila fatalna.
Blaće mi je 3 dana piva ''mala moja, lipa ti je kosa, a još lipše moje govno iz nosa''. Iako nikad do kraja nije utvrđeno da je to bilo upućeno izravno meni, nešto mi je tu opako smrdilo.
Ta me sumnja izluđivala toliko da san se jutros digla u 10 sati. Nakon po ure psihičkih priprema, upalila san svitlo u zahodu (inače to nikad ne radin za dobrobit svog psihičkog zdravlja), ušla unutrai pogledala se.
Nakon pomnog promatranja, vidila san da njegovo pjevušenje nije bilo daleko od istine, te je odlazalk frizeru bija doista neophodan.
Recimo da san sad zadovoljna svojon glavon. I ostavimo ovu temu.
Nego, šta zaokuplja moj mozak ovih par dana??

Zatečena niskom razinom svoje inteligencije, te zaokupljenošćusvojih misli ovakvim glupostima, odlučila san da danas neću više ništa reći.

- 19:06 - Komentiši (21) - Ubij ustašu - Za dom spremna i noge širit

18.01.2006., srijeda

NOVI POST

POD BROJEM JEDAN:
(želje i pozdravi i kako san vas svih zajebala)
Svi koji ste mislili da neću više pisati... pa to je bila malo brzopleta izjava kao što se već dogodilo našem Kreshi (no_iq) kojeg ovin puten pozdravljan.
Meni nikad nije bila namjera prestati pisati jer mi se ovo prilično sviđa (ja ode seren i priserajen se, a ljudi čitaju), već san bila iziritirana komentarima koji nemaju veze s tekston.
Šta se tiče PRIČE O DAUGHTER JANE, ona je namjenjena ismijavanju mene, nekih mojih osobina, želja, postupaka i navika, što su primjetili oni koji me BOLJE poznaju. A priče namjenjene ismijavanju moraju biti malo napuhane jer inače i ne bi bile zanimljive. Također mi je drago šta van se priča svidila.
Ovin puten, također, zahvaljujen Alucardu na cedeju i pozdravljan njegovu seku Ivu.
Još me jedna stvar začudila, a to je koliko ljudi čita ovaj blog. Došla san prvi dan u školu i po mi je razreda reklo da mi je blog dobar. Jedvna san uspila prociditi fala. Je da san in svima pokazala post o Vrani, ali nisan mislila da iko čita.
A onda van neću zasrati o FKP-u jer ste ionako o njemu slušali cili prošli dan...
Tamtara ti si s menon na kavi u Tonija VEČERAS i bilo i bilo kakvo izmotavanje svatiti ću vrrlooo osobno.
Pozdravljan i Cicibelu. Po njegovom opisu već vidin da je moj muškkkarac MOJIH snova.

POD BROJEM DVA:
(kvazikreativnist i kvaziposebnost = prikrivanje, tj. priča o oblačenju)
Dok san još bila u osnovnoj školi, ja san bila sasvim obično, neprimjetno malo derište. Onda mi se nešto poremetilo u glavi. Neko bi reka da me puka pubertet, a ja ću reći da san se opametila. Prvo san se ošišala na kratko, pa san digla ko neku irokezu da bi na kraju i obrijala milu mi glavicu. Oblačila san se tako da su mame sklanjale svoju dječicu predamnom, a ljudi u razredu su me se bojali kad su me prvi put ugledali.
Svi su mislili da san super kul fensi, ali se pod tin killerima, rasparanin gaćama i neznan čemu sve ne, skrivalo se isto ono malo nesigurno derište od prije godinu dana koje je možda sad slušalo bolju muziku, možda izlazilo na bolja mista, ali je bilo isto tako sjebano.
Zašto ja zapravo ovo pričan?? Oslobodila san se dijela te nesigurnosti (dijela!!), ali da se nisan nebi mogla ovo ni pisati. I još uvik se znan sakrivati ispod svoje robe i još uvik strašin ljude (ali ne namjerno), ali pišen ovo da svatite koliko često ljude procjenjujete prema njihovon izgledu.
U mom slučaju to je blo pozitivno (jer ste mislili da san strašno kul i fensi), ali ja nisan bila ništa drukčija nego kad su me svi smatrali malin posranin derišten.

POD BROJEN TRI:
(nastavak oblačenja, ali priča o osobnosti)
Svi ljudi koji se vole smatrati alternativcima, kad započinju priču o alternativi, obično počnu od odjeće (uključujući i mene). Govore kako u današnjen društvu alternativac znači nositi starke/marte, dugu kosu i palestinku (mislin da san i ja jednom prilikon o tome pisala).
Priznajen, nosin da dva odjevna predmeta često, ako ne u uvijek. Nosin ih iz razloga šta mi se sviđaju ili, pak, imaju veliku emocionalnu vrijednost za mene. Oblačenje bi po meni svi tribali svatiti ko igru, iskazivanje svoje kreativnosti na još jedan način, a alternativu ko način mišljenja stvoren koji se razlikuje od uvriježenog, ali stvoren VLASTITIM RAZMIŠLJANJEM. Danas ljudi ne razmišljaju već prihvate mišljenje grupe ljudi koja im se sviđa.
Dakle, za mene alternativac je osoba koja ne pripada mejnstrimu koja ima vlastite stavove stvorene na temelju razmišljanja i iskustva, koji živi načinom života koji on ili ona smatraju pravim.

POD BROJEN ČETIRI:
(priča o komentarima)
Iako mene iritiraju komentari koji nemaju veze s tekston, brisanje takvih komentara bi bilo protiv mog uvjerenja o slobodi govora. Dakle, aKo vi ode oćete pisati kako se jutros niste mogi posrati, Ili ste, pak, imali proliv, slobodno se iskažite.

Pozdrav
Daughter Jane

- 09:46 - Komentiši (16) - Ubij ustašu - Za dom spremna i noge širit

17.01.2006., utorak

PRIČA O DAUGHTER JANE

Njena majka je moja dosada, a otac moj bolesni um.
Daughter Jane je moj alter ego, heroina mojih snova, fascinantna žena – dječak., često kontradiktorne osobnosti i opsjedajuće ljepote. Glave napola obrijane s par dreadova i crno – crvenih rapsova, a napola duge plave.
Naravno, Daughter Jane je bila najbolja borderica, tj. border koji je ikad postojao, tj. postojala.
Odrasla je u disfunkcionalnoj obitelji svojih posvojitelja, u kojoj je bilo mnogih bizarnih incidenata kao npr. kad joj je pomajka uhvaćena za vrijeme spolnog odnosa s muškom ovcom.
Doživjela je prosvjećenje u 16. godini života i odtad je napravila nekoliko najvažnijih stvari u životu.
Iziritirana pogreškama u prošlosti, ubija jednog od svojih bivših. Jedinog čovjeka kojega je ikad mrzila, a mrzila ga je toliko da ju je to opsjedalo dok ga nije ubila.Legenda govori da ga je bacila sa skala jedne slavne građevine. Za svaki slučaj, još ga je pedesetak puta izbola nožem i skakala mu po glavi dok mu nije počela curiti moždana tekućina.Za taj čin Daughter Jane nikad nije bila kažnjena, naprotiv, bila je nagrađena jer je on ionako bio svima na smetnji.
Nadalje, snima kultni erotsko – borderski film kojim postaje poznata i cijenjena u svim društvenim krugovima.
Nalazi muškarca svog života Fensi Kul Pankera s kojim uživa u sadističko – mazohističkoj vezi punoj ljubavi, poštovanja i nježnosti.
Taj Fensi Kul Panker je bio inteligentan i nadasve zanimljiv čovjek koji je uvijek imao razumijevanja za Jane. Volio ju je iznad svega, a ta njegova ljubav čest je prelazila u perverzno – očinsku.Devet mjeseci nakon njihovog upoznavanja, Jane mu rađa dvoje djece, dječaka i djevojčicu.
Dječak je, na žalost svijeta, fizički sličio na oca, dok je po osobnosti i u duši bio ista majka. Nakon brojnih neuspješnih odvikavanja, umire od predoziranja s
13 i pol godina.
Djevojčica je pak, fizički sličila majci, vitka, visoka, duge mekane plave kose, ali je u duši bila sasvim nalik na svog oca. Za nju se smatra da još uvijek živi na nekom zabačenom otoku u Tihom Oceanu.

Daughter Jane je umrla u nerazjašnjenim okolnostima u 27. godini života. Nagađa se da je uzrok smrti bila nesretna kombinacija noćnog bordanja i alkohola.

Njen Fensi Kul Panker i otac njane djece, od tuge za njom, 666 dana nakon njene smrti, razrezao si je trbuh, te se pustio da polagano umre u teškoj boli i patnji.

Dječak i djevojčica nisu se puno izlagali javnosti, osim pri izlasku iz rodilišta, pojavili su se i na majčinom sprovodu.

Daughter Jane se, osim glumom i bordanjem, bavila i pisanjem, te je objavila 7 zbirki kratkih priča i 7 romana, što je i najvažniji dio njenog umjetničkog stvaralaštva, ali je, po mišljenju mnogih istaknutih kritičara, nedovoljno cijenjen.

- 11:24 - Komentiši (11) - Ubij ustašu - Za dom spremna i noge širit

16.01.2006., ponedjeljak

LJUDSKA JE GLUPOST NEUNIŠTIVA

Jedan dan te vole više nego ikog.
Drugog dana te ne priznaju.

Samo se oću makniti odavde

Kako mrzin slušati ljude nedovoljne inteligencije i velikog ega kako pokušavaju manipulirati sugovornikom.

[Ne tribate se trudit ni pročitati ni razimiti ni komentirati i ne, nisan u nekoj adolescentskoj depresiji uzrokovanoj mišlju ''mene niko ne voli''. Ah, samo moje frustracije, once again.]

- 22:14 - Komentiši (17) - Ubij ustašu - Za dom spremna i noge širit

14.01.2006., subota

U RAJU JOŠ KRATKO...

Mislin da je vrime da napišen nešto novo. Ali tema neće biti nova. Da, da, još ću van malo zasrati o bordanju.

Otkad san otkrila da mi ova s ovon karton koju iman mogu i na noćno, uvela san sebi još 3 ure bordanja. Pa vi lipo izračunajte koliko je to dnevno sati. Ja ne smin jer ću se tek onda sititi koliko san umorna, a čekaju me još 3 ure bordanja. Najvjerovatnije zadnje 3 ure ove godine...
I ove godine san završila u Sloveniji, ako je prvotna destinacija bila Austrija. Ali sljedeće godine san tamo 100%.
A tako san zavolila ovo misto. Jebeno je kad te svi znaju. Svi u mistu, svi na skijališu, osjećaš se ko doma. I upala san u neko alkoholičarsko - bordersko društvo tako da mi stvarno nije bilo dosadno. I jedan mali savjet: nemojte iće na noćno bordanje pijani, jer kmh.. pa.. polomiti će te se... onaj... e...
Danas san san cili jebeni dan bila po nekakvin šumama, u potrazi za netaknutin snigon. Jebeno me izmorilo. Fakin bordanje kroz usranu šumu. Jedva san priživila. Skoro da je svako stablo bilo moje... Jedno i je, ali nećemo sad o takvin stvarima. Padovima i tome...

Naučila san masu stvari ove godine. Sad napokon mogu reći da stvarno dobro bordan. Šta je i istina debilčine jedne. Samo da me vidite u akciji.. nebi mogli virovati....
Trener mi je bija... pa kmh... nenormalan... Ja vidin nešto i onako zadivljeno gledan kako lik izvodi neki trik ili slično. I onda me on pita bili ja to tila provati. I ja kažen: 'Pa naravno.' I dodan: 'Jednog dana.' Ali on ko da nebi čuja ovo zadnje, a ja bi mislila valjda on zna šta radi, pa bi jedva živa ostala. Ali me masu naučija, šta je, je...
Ovaj post je pun melankonije i faljenja. Nemojte zamiriti. Ono šta najviše volin raditi, iman priliku raditi još 3 ure i onda čekati jo 365 dana da ponovo to radin.

Otprilike šta još oću reći o bordanju, napisala san u prošlon postu. Pa ga svi sad lipo pročitajte, pa još jedanput, pa još jedanput i onda još jedan put. Pa tako radite svaka dva sata. Možda onda svatite koliko ja zapravo obožavan bordanje. Ali čisto sumnjan. To je tolikog opsega da je skoro pa neshvatljivo. Možda nekome i uspije. Ali čisto sumnjan. Za svaki slučaj, vi provajte. Mislin, recept kako da svatite moju ljubav prema bordanju, ali ne bordanje. Stvari koje previše volin ne volin diliti.
Dakle, ja obožavan bordanje.
Nakon šta smo to zaključili možemo završiti.
Čekaj, jesan li rekla koliko volin bordanje?? A, da jesan.

E, i očekujte još jedan post samo o bordanju. A možda padne i još koji. Također očekujte da to spominjen svako malo.
Tam Tam...
A kad je nama škola u ponediljak?
E i mogli bi na kavu posli??

- 17:46 - Komentiši (9) - Ubij ustašu - Za dom spremna i noge širit

10.01.2006., utorak

MORA DA SAN U RAJU

To san pomislila jučer ujutro dok san se spuštala lagano niz padinu. Bilo je sunčano i plava mi je kosica vijorila na vitru, bola me u oči i ulazila mi u usta. Pomislila san kako ću je obrijati čin dođen doma, kad mi trener donese kapu jerbo je bila ostala 20 m iznad mene iz razloga šta san se.. ovaj... polomila. Mislila san da san slomila vrat. Ali sve bi to bilo podnošljivo da mi u glavu nije došla luda fikcija da san slomila board. Od straha se nisan pomakla nedi 5 min, onda san se ipak usudila i vidila da je sve u redu.
Spuštajući se tako niz padinu, osjetila san kako mi kolina lagano otkazuju i kako ne mogu pomakniti livu ruku. Opet san pomislila s nekon mazohisitičkon nasladon, MORA DA SAN U RAJU.
Jer san napokon uspila proći taj jebeni dio kako triba, pobjedila san strah. Je da san se ubila, ali mi nije ni palo na pamet da to neću opet napraviti. I išla san opet.
I uspila san.
Jer mi je trener reka jednu stvar:
NE VOZI TVOJ BOARD TEBE, NEGO TI NJEGA.
Zvuči glupo i banalno, ali to čudovište ispod mojih nogu koje je išlo skoro kako je tilo, sad lako kontroliran.
I neću se vratit onakvih kolina ko prošle godine. I neću jedva hodati misec dana nakon toga.
Ali ima, kako san već spomenila, neki mazohistički užitak kad dođeš doma i ne možeš naći niti jedan do tijela koji te ne boli jer si se polomija/la tako da su ljudi mislili da se više nećeš digniti. Jer onda san sigurna da san dala sve od sebe.
Danas san došla doma normalno hodajući i nisan morala ležati na kauču 3 ure iz razloga šta se ne mogu pomaknuti.
I nisan se osjećala ispunjeno.
I šta je još gore, moj brat koji skija od sedme godine, nekako se uspija polomiti.
Nikako se nisan dobro osjećala.
Zato san u potrazi za novin sranjima koje bi mogla izvesti na ovin skromnin stazama.
I sutra vjerovatno neću biti čitava, ali ću biti sritna.
Mislin, ne pucan sad od neke energije i zdravlja, pošto inače uglavnom sidin/ležin, a sad bordan 7 sati dnevno bez stanke.
I dobila san prejebeni board. Ono je.. nešto.. Kad san stala prvi put na njega, nisan mogla virovati da tako ide.
I iman ranu unutašnjoj strani usta (moran se pofaliti) kako san se nabola na bradu.
Dakle, svi vi koji me znate očekujte detaljan opis svih mojih zadobivenih ozljeda. I naravno da ću van ih pokazati, šta ste mislili da će te proći bez toga. Sićan se vašeg izraza lica kad san van pokazala kolino prošle godine
Hahahahahahahahahahhahahahahahahahahahahahahahahaahahhahah
Te ozljede.. svaka mi je u srcu. One su mi ko trofeji.
I nemojte da vas zavara ovaj post. Ja san inače skroz normalno dite. Slatko i pristojno. I skroz normalno.
Samo... to bordanje izvlači najgore iz mene. Ili možda najbolje?
Taj osjećaj, adrenalin koji vas puca....
Neopisivo.
Dakle, ko šta piše u naslovu: JA SAN SAD U RAJU. Ovo su onih 6 dana zbog kojih živin ostalih 359.

- 19:42 - Komentiši (24) - Ubij ustašu - Za dom spremna i noge širit

05.01.2006., četvrtak

bloganje i blogersko priseravanje (neda mi se radit u paintu)

Cili jebeni dan san na internetu, pa reko, ajd' da napišem novi post.
Putujemo sutra, umanjeni za jednog člana. Nama je zima i inače stanje teške idile i prave obiteljske sloge i ljubavi. Ali neman namjeru o tome pisati.

Mislin da ja dugujen ispriku Alucardu i Aresu. Priznajen, burno san reagirala. Ali glupo je to rješavati priko interneta. Kad vas vidin, onda ću van kosti polomit. Ma zajebajen se. Ja san za mir u svitu i ta sranja. I drago mi je šta ste napravili blogove. Čitamo se.

Pozdrav Matei.

Ah, nemogu izrazit svoju ljubav prema Flogging Molly, jednostavno ne mogu. Stalno su mi na repeatu, slušan ih ujutro prije nego šta uopće krmelje izvadin, slušan ih navečer prije nego šta zaspen.

I ako ste pomislili da ću ovaj put o nečemu filozofirati, morat ću vas razočarati.

Ovih dana nisan izlazila, neman volje za ništa. Uglavnom smo ja i moj komp zajedno, sami, radimo bludne radnje...

Ou jea, sad san dobila inspiraciju:
SMRT FAŠIZMU
(a sloboda narodu)
U zadnje vrime nailazin samo na nekakve jebene fašističke blogove. Veličanje Pavelića i te stvari. Toliko puta je ovo spomenuto, ali neznan šta bi tribalo tin ljudima napravit da in dođe u glavu: Pavelić je proda Hrvatsku. I onda mi je najjebenije kad te velike Hrvatine (uključujući maloumnog matka iz bigbradera) idu pivati ustaške pisme, ili još bolje, slaviti dan NDH.
UuuUUu ljudi obrazujte se malo.
ANARHIJA.
Kad smo već kod obrazovanja.
Mladi ljudi, mojih godina lili mlađi - nevažno u želji se istaknu idu se furati na nekakav pank i anarhiju. I onda te ista ljude pitaš jednostavno pitanje tipa šta anarhije predstavlja za tebe i dobiješ odgovor: bezvlašće. Pitaš još jedanput i dobiješ isti odgovor. Pitaš opet i opet ista stvar.
Pa ljudi dragi. Jeste čuli za Gugl? Utipkaš određeni pojam/rič i on ti izbaci pusta sranja o tome. E pa sad se potrudi, sidi za kompjuter, otvori Gugl, napiši anarhija, stisni pretraga, otvori jedan text od 3 reda i nauči ta 3 jebena reda napamet. Ako možeš.

Dosta za danas.

~~~~~~~~~~~~~~
IN MEMORIAM
Jutros san se digla, iden sebi kavu skuvati i okrenen se da uzmen kogulu. I najedanput mi se pojavi strašan prizor pred očima. Moj Đoni leži na boku. Provjeravan puls - ništa. Polako ga dižen, masiran mu srce, dajen mu umjetno disanje, ali on ne odgovara.
Mog Đonija više nema. Tribalo mi je dugo da se smirin.

- 20:12 - Komentiši (20) - Ubij ustašu - Za dom spremna i noge širit

03.01.2006., utorak

Zbog neveselih događaja u obitelji, morala sam se vratiti prije nego što je planirano.
Ispričavan se određenin ljudima što je propala kava, ali valjda će biti još prilika.
Bilo je ok, lipo, ništa posebno. Vrime je bilo zajebano. Uz ko zna koliko cm sniga počela je padati kiša, pa je sve bilo gnjackavo, odvratno..
Zaključila san da nisu za mene te sjevernije sfere. Nos mi je curija ko lud i bilo je jebeno ledeno. Ali samo meni, tako da su me vukli za sebon svudi okolo.

Dobila san puuno muzike (fala, fala, fala): Agnostic Front, Debeli Precjednik, Me First & Gimme Gimmes, Elvis Jackson (slovenci, ali ovaj put ću napravit ustupak), Toy Dolls, Rise Against, nešto Nofx štami je falilo, par spotova od Rancida, onda nešto Bad Religion šta nisan imala, obožavani Casualties, meni toliko dragi Flogging Molly, nešto Misfitsa, puno Millencollin, Ska –P, Reel Big Fish, Less than Jake, Pennywise, New Found Glory, Propagandhi i još mnogo mnogo drugih, bwahahahhahahahahahahahahahahahhh, ali neću više nabrajati jer bi mislili da se priserajen.

(Blaće, ako ti šta triba, samo javi)

Ah... evo opet iman inspiracije.
Svi imamo predrasude. Stariji prema mlađima, jedna grupa ljudi prema drugoj grupi koja se razlikuje od nje.
Ja znan da svojon pojavon izazivan predrasude. Znan da san ja, koju predrasude toliko živciraju, puna predrasuda.
To je jednostavno u nama. Ali možemo popustiti tome i za šminkericu (ne nisan nabrijana da san neka 'alternativka', nego je ovo po mojoj procjeni, najčešći slučaj) prije nego šta je upoznaš reći da je glupa, ili možeš pričekati da upozaš tu osobu i onda razviti pozitivno ili negativno mišljenje.
Ja san za ovo drugo, i trudin se to provoditi.
Razlog zašto ovo pišen je jer san se nedavno uvatila u jako pohvalnom blaćenju šminkerice, koja je na kraju ispala tako draga, tako pametna, i bez predrasuda prema meni, često nekomunikativnom klošarskon prgavon derištu nekih 4 godine mlađem.
Jer san blatila curu koja mi je sad među dražin prijateljicama, a svoje mišljenje o njoj san razvila na osnovu mišljenja drugih ljudi.
I mogu navesti mali miljun sličnih primjera.
I nikako se ne ponosin time.

ODJEBITE SVI VI MALI GADOVI
Grhh.
Pichka van ruzhna materina. Ko je vidija shlova usrana ovako pisat. Ovo je naporno.I glupo. Dakle, mala glupa gamad koja pishete ovakva shlova: ODJEBITE. Koji van je kurac? Odrvatno u pichku mateinu.
Pusha ljudovi
Btw svi imate supach blogiche.
Arghhhhh...
SMRT MALOJ GAMADI!!!!!!!!!!!!

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~
Nadalje, što ima novo u mom životu??
Danas odrađujem dvi kave.
Nisan još bila u Tisnome (ah, selo moje malo).
Sad saznajen da za dva dana opet putujen!!!
Relacija: Šibenik - opet (!!) Zagreb - susjedna nam državna tvorevina veličine 5 m kvadratnih Slovenija – Zagreb - milo mi stalno prebivalište Šibenik.
AAAAAAaaaaaaaaaaaaa. Mama jel ti dobro? Očito nije. Pred klimax...

Pozdrav