Dreamer-ica

Gledam tvoju sliku.
Po koji put, neznam ni sama.
Gledam i nekih dvoje ljudi
što nekad smo uvijek zvali ''nama''.
Okrećem tvoj broj,
jer napamet ga znam.
Tek toliko da čujem da ne radiš ništa,
da te živcira kiša...
I da si sam.
Šećem po gradu
i okrećem se iza sebe,
jer možda u koracima što idu
ugledam baš tebe.
Palim cigaretu
i gasim ju prije reda.
Neznam...
Valjda zato što znam da tebi smeta.
Pojačam pjesmu na radiju,
iako bezvezna je stvarno.
Ali...znam da ti si ju puštao
i slušao ju stalno...
Stavljam šiške na stranu,
jer ti bi ih uvijek tako maknuo.
Već danima čuvam šećer za kavu...
Samo zato što, eto...ti si ga dotaknuo...
Ne spuštam rolete
da vidim kad ćeš proći.
I otključano ostavljam,
ako poželiš mi doći.
Gledam u telefon,
možda zazvonit će brže...
I ne volim sretati
nekih dvoje što za ruke se drže.
Gledam tvoju jaknu
što je jučer ostala ovdje kod mene.
I vidim kosu tvoju na mom jastuku...
I tako to nekako krene...
Čekanjem kada ćeš doći
uvijek započinjem svoj dan.
A znam i sama jako dobro...
Ti uvijek dođeš nepozvan.


evo,stvarno me dugo,dugo nije bilo...i ne znam oće li ko ovo i pročitat više zbog mog dugog izbivanja,ali evo odlučila sam da ne odlazim zauvik...a zašto?zato jer mi sad pogotovo treba ispušni ventil...jer sam izgubila osobu koju obožavam,naša priča je završila jer je on tako tija,a ja mu posvećujem ovu pismu gore...i drugi razlog je jer sam preko bloga upoznala predivnu osobu,koja mi je od prvog dana postala jedna od najdražih prijateljica..i zato iako je ona otišla s bloga ja ostajem...pusa mojoj miss lynn...:)