14.04.2005., četvrtak
Strašne posljedice mučenja
Holanđanin tuži SCG zbog teških telesnih povreda i povrede časti koje su mu naneli Miloševićevi batinaši, krajem jula 2000.
U Prvom opštinskom sudu održano je ročište po tužbi Johanesa Antoniusa Godfridusa, koji zahteva odšetu od 100.000 evra. Njega i trojcu njegovih prijatelja su jula 2000. uhapsili pripadnici MUP-a Srbije i nakon nekoliko dana policijske torture naterali da priznaju kako su nameravali da kidnapuju Slobodana Miloševića, odseku mu glavu i odnesu je na samit G8 koji se tih dana održavao u Okinavi.
Većina domaćih i stranih analitičara, zaključila je tada da je reč o vrhuncu ludila Miloševićevog režima. Javnosti je na toj konferenciji za štampu prikazan video snimak priznanja četvorice Holanđanina, označenih kao teroristi, da se hteli da Miloševića kindapuju i odseku mu glavu.
Mediji koji su bili pod Miloševićevom kontrolom, preneli su tvrdnje Gorana Matića, perjanice JUL-a, ne spomenuvši da se i na snimku jasno može videti da su ti tzv. teroristi izgledali pretučeno.
Skoro pet godina kasnije, bivši automehaničar, iz okoline Amsterdama, Johanes Godfidus, ipak je došao u zemlju u kojoj je doživeo neviđenu torturu, po pravdu: "„Bilo mi je jako teško da dojem u vašu zemlju zbog traumatičnih uspomena od mog poslednjeg boravka u Srbiji“.
Godfridus je sa trojcom prijatelja, njegovim kolima, u leto 2000, krenuo u obilazak Hrvatske, Crne Gore i Albanije. Prilikom obilaska severa Crne Gore, skrenuli su, greškom, u Srbiju. Tu ih je uhapsila naša policija: "Svirepo su me mučili četiri dana i to na najzverskiji način. Na kraju su mi rekli da bi mi bilo bolje da priznam ono što oni hoće, inače ću biti ubijen ili jednostavno ću nestati sa lica zemlje, a ako priznam biću slobodan. Pušten sam tek kada je Miloševićev režim pao.“
On nije želeo da pred kamerom priča o detaljima policijske torturi, a po njegovoj uplašenosti, moglo se zaključiti i zašto. Tenzije su porasle, naročito, prilikom njegovog odlaska u sudnicu.
Ono što je ispričao sudiji, o mučenju u policiji, više je za neki horor film nego za stvarnost. Naime, čim su ih uhapsili, sproveli su ih u stanicu policije u Novom Pazaru, gde su ih vezali za gelender, kako su i proveli prvu noć u Srbiji. Nakon toga ih trasnportuju u Beograd, gde su ih, od trenutka kada su izašli iz marice, neprestano tukli, skoro do samog priznanja. Nisu mu dozvoljavali da spava, sekli su ga nožem po vratu, čelu i u predelu srca, da bi mu nakon toga sipali so i vodu na ranu.
Seksualno su ga uznemiravali noću, udarali mu glavu o beton, pokušavali da ga bace sa trećeg sprata, gde se i nalazila kancelarija u kojoj su ga ispitivali. Kada je reč o snimljenom priznaju, ono što, između ostalog, bode oči je i to što se ne vide njihove šake. Godfridus kaže da je to zbog toga što im je to policija zabranila jer su im šake bile isprebijane.
Kontrapunkt
Renata
|
|
