feniksovo pero

Baš je slatka. I draga.
Zabavlja me pričama o svekrvi, o prvim koracima svog djeteta.
Priča mi o baš cool cipelama i suknjici koju je vidjela na rasprodaji.
Ja slušam a ona brblja, ne zatvara usta.
Ruga mi se kada joj kažem da ustajem pola sata ranije svako jutro jer volim započeti dan sa šalicom kave i barem par stranica knjige.
To joj je jako smiješno.
Zatim se zadubi u novine i gleda slike, pa pročita pogrešno neki naslov.
A onda okrene glavu prema meni i zgranuto me pita:
Zar Clinton više nije predsjednik Amerike?!