Svašta pomalo...a i pokušaj održavanja budnosti

Naime, skupile se i meni godine - evo još malo pa 27 i po. I tako više ne podnosim ludo dobro one vikende koji uključuju puno tulumarenja i minimum spavanja. A onda se dakako pitam treba li mi to zaista. Radim li neke stvari jer se ne volim ili jer tražim da me se voli.

I tako sve neka filozofska zaviranja u onaj mračni dio mog uma koji biva tek rijetko otkriven - a onda ne staje po par dana.

I tako sad buljim u komp na poslu, Red Bull i Cola pa niti čokolada ne pomažu - još uvijek se osjećam, well, pomalo narkoleptično.

I što je najgore glava mi puca od ovog vremena - dovraga jel bi koga ubilo da bar na tren zasja sunce???!!!
U skandinavskim zemljama imaju welnesse s posebnim 'sunčanim' sobama. nešto kao ogromni solariji samo svjetlo nije onako fluoroscentno već kad zatvoriš oči možeš pomisliti da te obasjava pravo sunce...
Ali then again, obzirom da je u tim zemljama postotak samoubojica i dalje visok, nisam sigurna bi li meni sve moje probleme riješila upravo takva - sunčana soba.

Ili su moji problemi puno dublji od onih prouzrokovanih lošim vremenom...