Fan Fiction
Slika: Radojavor
Design: Lady Makai Design
o priči

¤ pr!č!
priča je moj život. svaka rečenica i riječ je inspirirana mojim životom. svaki dio je povezan s mojim osjećajima. svaki poraz i pobjeda je povezan sa svim. moja je mašta neiscrpna jer sam se s njom usidrila u sredini svog života i vidim s njom sve što se događa. veliki sam optimistični pesimist ili pesimistični optimist. nebitno! prvo gledam crno, pa bilo... očito je onda točnije pesimistični optimist. moji elementi su vatra i vjetar. mene najbolje opisuju.
p.s. za sad se Fan Fiction priča bazira na likovima iz RL-a, trilogije Naslijeđe, Harryja Pottera i Final Fantasyja.
p.p.s. radnja se odvija u izmišljenom sirotištu u gradu Zadru i u Hogwartsu.
< srpanj, 2008  
P U S Č P S N
  1 2 3 4 5 6
7 8 9 10 11 12 13
14 15 16 17 18 19 20
21 22 23 24 25 26 27
28 29 30 31      

Srpanj 2008 (1)
Svibanj 2008 (2)

Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
OYO.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv


Komentari On/Off

likovi

Ł!k¤v! !z RŁ-@
lik inspiriran: autoricom priče
Free Image Hosting at www.ImageShack.us


zovem se Aicha Marvolo, a prezivam Riddle. imam 15 godina i ponosna sam sestra Toma Marvola Riddlea. pohađam školu vještičarenja i čarobnjaštva - Hogwarts. [5. godina] također sam i ponosni Slytherin. roditelji su mi mrtvi - otac [Tom] mi je bio bezjak, a majka [Meropa] hrkanica. Tom i ja smo po djedu, Marvolu, dobili drugo ime. od rođenja živim u sirotištu, a sad smo to sirotište pretvoriti u kuću. imam pravi mali zoo - dva dobermana [Nebo i Zemlja], dvije zmije {kraljevsku kobru [Slon Labud] i zelenog pitona [Klokan Mirko]} i sovu [Komet].

link inspiriran: Andreom "Strife"
Free Image Hosting at www.ImageShack.us


njezino je ime Andrea, a prezime Gray. ima 15 godina i jedinica je... koliko znamo. pohađa Hogwarts [5. godina] kao i ja, također je Slytherinka. roditelji su je ostavili. ne zna tko su, niti kako se zovu. ne mrzi ih, ali ih bogami niti ne voli. cijeli život također je u sirotištu i nerazdvojne smo. ima sovu [Mrcina].

lik inspiriran: Anom
Free Image Hosting at www.ImageShack.us


njezino je ime Anna, a prezime Potter. ima 16 godina i ima brata Owena koji nam predaje OOMS. pohađa Hogwarts [6. godina] i Gryffindor je. sa 'svetim' Pottyjem nije ništa u rodu, pa sam odahnula. povezane smo telepatijom. mater joj je mrtva, a za ćaću ne zna di je. živi sa tetkom. ima sovu [Jinx] i zmaja [Malo Zlo].

lik inspiriran: Kristinom i Nikolinom
Free Image Hosting at www.ImageShack.us


njezino je ime Jennifer Veronica Brown. ima 15 godina i živi s roditeljima. pohađa Hogwarts [5. godina] i Rawenclav je. ima mačku [Peace].

lik inspiriran: Petrom i Zarom
Free Image Hosting at www.ImageShack.us


njezino je ime Lyra Zara Lane. ima 16 godina i živi s roditeljima... ne baš sretno. [6. godina] najpoželjnija je cura u cijeloj školi. Hufflepuff je. ima mačku [BlackEye] i sovu [Magic].

lik inspiriran: Mirnom
Free Image Hosting at www.ImageShack.us


njezino je ime Anatra, ali ju zovemo Poopsy i Sir. ima 15 godina i ne ide u Hogwarts. živi u sirotištu, sa mnom i Andreom. ide u 1. razred Gimnazije. veeeeeeeoooooooomaaaaaaaaaa je nespretna.

lik inspiriran: Mathiasom & Ivanom
Free Image Hosting at www.ImageShack.us


njegovo je ime Triton. ima 17 godina i živi sam. iako teško živi, veoma je sretan. [7. godina] Slytherin je, na što je veoma ponosan. glavni je prefekt. smješan je i simpatičan. ima sovu [Durex].


trilogija Naslijeđe

Free Image Hosting at www.ImageShack.us


njegovo je ime Eragon. ima 17 godina. živio je u selu sa stricem i rođakom. rođak je otišao, a stric ubijen. majka mu se zvala Selena, a za oca se ne zna tko je. jahač je zmaja.

Free Image Hosting at www.ImageShack.us


njezino je ime Saphira. nije puno stara, ali je puna mudrosti. zmaj je. njezin jahač je Eragon. plava je.

Free Image Hosting at www.ImageShack.us


njegovo je ime Murtagh. ima 18 godina. njegova je majka Selena, a otac jahač izdajnik - Morzan. također je jahač zmaja.

Free Image Hosting at www.ImageShack.us


njegovo je ime Thorn. nije puno star, ali je (poput svih zmajeva) pun mudrosti. njegov je jahač Murtagh. crven je.

Harry Potter

Free Image Hosting at www.ImageShack.us


njegovo je ime Tom Marvolo, a prezime Riddle. ima 17 godina. Slytherin je i moj brat. pohađa Hogwarts [7. godina]. također cijeli život živi u sirotištu.

Final Fantasy

Free Image Hosting at www.ImageShack.us


njegovo je ime Vincent, a prezime Valentine. ima 17 godina. sjenka je i veliki ratnik. prije samo godinu dana mu je srce slomila kučka [khm] po imenu Lucrecia. još ju nije prebolio.

Free Image Hosting at www.ImageShack.us


njegovo je ime Cloud, a prezime Strife. ima 16 godina. ratnik je i čuva djecu iz jednog sirotišta. obožava putovanja i svoj mobitel. zaluđen je svojom kosom u slobodno vrijeme.

Free Image Hosting at www.ImageShack.us


njegovo je ime Reno. moj je najbolji prijatelj već 10 godina. ima 16 godina. obožava disco i radi u jednom iako radi i drugi posao. komičan je i teška budala ponekad (čitaj: većinom), ali je opet iskren i zaštitnički nastrojen prema svima, a posebno prema meni.

Free Image Hosting at www.ImageShack.us

Free Image Hosting at www.ImageShack.us

Free Image Hosting at www.ImageShack.us


njihova su imena Kadaj, Yazoo i Loz. Loz ima 18, Kadaj 17, a Yazoo 16 godina. zli su i obožavaju nasilje i brinu se samo za svoje putove. ne zanimaju ih tuđi i uništavaju sve što im stane na putu.

Free Image Hosting at www.ImageShack.us

Free Image Hosting at www.ImageShack.us


njihova su imena Zack i Versus. Zack ima 19, a Versus 20 godina. braća su i dosta su fizički slični. ratnici su i 50:50 su šanse da se bore za isti cilj.

............................. .............................
2. volim te, ne volim te

srijeda, 30.07.2008.

20. srpnja 2008.

ponoć je. počeo je 20. srpnja. sjedim na krevetu i gledam u crnu kutijicu. još ju nisam otvorila. ne znam zašto, ali kad god bih htjela nešto bi mi reklo: ''čekaj!''
- Aicha? – čujem dobro poznat glas pokraj svoga uha i polako zatvaram oči te puštam da taj glas miri moje nemire. otvorila sam oči kad se taj glas izgubio iz mene. okrenula sam polako glavu i pogledala Andreu.
- da? –
- jesi dobro? – upitala me i polako glavom pokazala prema kutijici. – još ju nisi otvorila? –
- zar nije očito? – uzela sam kutijicu i stavila na dlan ispred nas.
- još mi nisi rekla kako si… -
- osim što ne znam gdje mi je najbolji prijatelj mjesec dana, ostalo je sve super. – rekla sam sarkastično.
- sigurno su svi odsutni zbog posla. –
- da, i to i je ono što me plaši. – odgovorila sam joj i pogledala ju, a ona mi je stavila desnu ruku na lijevo rame i pogledala me duboko u oči.
- on će biti dobro. znaš i sama što ti je Vincent rekao. –
- da, znam. ali tom… Vincentu baš i ne vjerujem. – rekla sam joj i ustala se naglo. – samo se brinem za njega. –
- da, znam. – stala je pokraj mene i nastavila nježno. – ali on je ipak Reno! nemoj to zaboraviti. –
- upravo to što je on RENO me i brine. – rekla sam joj i u taj tren je upala Anatra u sobu.
- oni se još nisu vratili. – rekla nam je kao da ne znamo, a onda joj je pogled pao na kutijicu. – što je to? – došla je i uzela ju prije nego smo se nas dvije snašle.
- daj to ovamo! – viknula sam, a ona je već uzela karticu na mom ormariću i bacila kutijicu na krevet. – nemoj to čitati! – rekla sam joj i uzela kutijicu, te željela istrgnuti karticu iz ruke.
- oho! – stala je, a ja sam pala pokraj nje na pod. – nije puno, ali pomoći će ti u rješavanju par stvari u Hogwartsu. VINCENT VALENTINE! – pogledala je Andreu i ova joj je istrgnula karticu iz ruku i mene nervozno pogledala. – što je to Hogwarts i što ti muljaš s onim komadom Vincom? –
- Hogwarts je… - počela je Andrea.
- …naša škola, tako se zove i ništa ne muljam s tim… s tim… s tim… s njim! – uzela sam karticu od Andree i izašla van. sišla sam niz stube i ušla u nešto što nam je bila kuhinja.
- gle! – čula sam Anatru iza sebe i pukla glavom u štok od vrata.
- što sad hoćeš? – upitala sam ju. – naporna si!!! –
- ja naporna? –
- DA!!! – viknula smo Andrea i ja, te je ova nju gurnula u kuhinju.
- kako sam ja to naporna? – pogledale smo je. – shvaćam… valjda! – nakašljala se, te smo se nas dvije uhvatile za glavu i naslonile na stol. ja sam Andrei dodala jabuku i Andrea ju je počela jesti.
- ej, Eva! – rekla sam joj.
- tehnički, ja sam Adam. – pogledale smo se i odvalile smijati. Anatra nas je neko vrijeme blijedo gledala, a onda se nakašljala.
- ja sam još tu! –
- da, znamo. – rekle smo u glas, okrenule očima i pogledale ju.
- taj… Hogwarts je znači vaša škola? – osjetila sam Andreinu nogu na svojoj.
- da. – odgovorila sam joj.
- Vincent je tvoj dečko? –
- da. – Andrea me pogledala. – NE!!! NIJE!!! NE!!! – udarila sam glavom u stol. – nije, ok? –
- da. – odgovorila je Anatra. – ali željela bi da je, zar ne? – te je otišla van. ostala sam gledati za njom. Andrea me gledala.
- što je? – upitala sam ju.
- nisi rekla: ''NE!!! NE BIH!!!'' – rekla je i pogledala me duboko u oči.
- kad je otišla! – počela sam se opravdavati.
- ali ja sam još uvijek tu… - počela je. – Isuse, pa ti to bi!!! -
- gle, nije da ništa ne osjećam prema njemu… - Andrea se nasmijala. - …ali to nije ništa posebno. niti ne znam ga!!! nekako je jeziv cijeli i mističan, ali opet je zgodan i mračan. ne znam ga i ne volim ga, čudan je. –
- ti voliš čudne! –
- po čemu si to zaključila? –
- zaboga, hodala si s Kadajem!!! –

23. srpnja 2008.

sjedim i pokušavam se natjerati otvoriti kutijicu, ali nešto mi uvijek smuti misli i odustanem.
- BUDALO!!! – čula sam muški povik iz prizemlja i trgnula sam se.
- netko me zove? – izjurila je Anatra.
- vjerovala ili ne… nisam se tebi obratio nego Zacku!!! – viknuo joj je Cloud.
- VRATILI STE SE!!! – viknula je Anatra i sjurila se niz stube. Andrea i ja smo izletjele iza njih. nesreća je u tome što sam ja izašla s kutijicom u ruci. sjurila sam se niz stube i skočila na Rena.
- gdje si do sad? – šapnula sam mu na uho.
- posao, oprosti. – rekao mi je i glas me njegov umirio. bilo ga je dobro opet čuti. onda sam ga bolje pogledala. ima porezotinu na usni.
- što ti se dogodilo? –
- posao. – rekao je tiho i bacio pogled na kutijicu, pa na nekoga iza mene.
- vidim, još je nisi otvorila. – začula sam hladan glas iza sebe i jeza me prošla. okrenula sam se i kad sam vidjela crvene oči sve su mi riječi ostale u grlu. stoji naslonjen na vrata, jednom rukom u džepu, a na hlačama mu pištolj s tri cijevi. crvene oči su mu hladne, a crna kosa pada po leđima, dok mu se blijeda koža diže i spušta kako diše.
- ne. – rekla sam s olakšanjem nakon par sekundi. osjetila sam kako me Andrea gurnula.
- nedostajali smo vam? – upitao nas je neki visoki lik crne kose.
- Reno i Cloud, da... – odgovorila je Andrea. - …ali vas dva, ne. – pokazala je na njega i Vinca.
- nedostajao sam ti? – upitao ju je Cloud i osmijeh mu je preletio licem.
- pa… sad… ovaj… - počela je Andrea.
- ne možeš zamisliti. – rekla je Anatra, a Andrea ju je prostrijelila pogledom.
- zašto nisi otvorila? – čula sam glas pokraj uha i dodir na ruci. zatvorila sam oči i odmaknula sam se od njega. nisam mogla izdržati hladne prste na svojoj koži.
- rekla sam ti da nisam. – rekla sam tiho… veoma tiho.
- nisam to pitao. – povukao me za ruku prema sebi. Reno nas je pogledao.
- pusti me. – rekla sam mu i pogledala ga. privukao me k sebi i obavio rukom oko struka.
- Vincent! – čuo se Cloudov glas.
- da, inače bi Tom došao po mene? – šapnuo mi je na uho i otišao. ostala sam zuriti u jednu točku.
- da, Tom bi došao po tebe. – rekla sam poprilično glasno i svi su se okrenuli. okrenula sam se i suza mi se spustila niz obraz. – Tom Marvolo Riddle bi došao do tebe i ostavio od tebe upravo ništa. – kutijicu sam ostavila na ormariću, okrenula se i sjela na stube.
- je li ona to rekla nešto tipa… Tom Marvolo Riddle? – tupo je upitala Anatra.
- o, k vragu! – Andrea je naslonila glavu na štok od vrata.
- ona se udala? – opet je upitala Anatra.
- mala, što si ti stvarno tolika budala ili…? – upitao ju je Zack, te nešto šapnuo na uho.
- budala koja zna jedno dobro mjesto za cmakanje. – odgovorila mu je.
- volim budale!!! – rekao je i povukao ju k sebi.
- napaljenici. – siknuo je Vinc.
- tko se javlja… - počela je Andrea.
- ne znam o čemu pričaš. – opravdao se i ušao u kuhinju.
- da, a ono kad si ju skoro povalio niti dva metra od nas? –
- ljubavi, dosta. nemoj se prepirati s njim. – rekao je Cloud Andrei i došao do nje, te ju zagrlio i poljubio. svi su prestali disati na par trenutaka i nastupila je tišina. Vinc je izvirio iz kuhinje.
- oprosti, srce. – rekla mu je ona i onda su se pogledali u oči i skočili 2 metra jedno od drugog. – KOG SI ME VRAGA POLJUBIO??? –
- TI SI MENE POLJUBILA!!! –
- TI SI MENE NAZVAO ''LJUBAVI''! –
- TI MENE ''SRCE''! –
- TO JE BILO NAKON POLJUPCA! –
- ALI JESI!!! – gledali su se neko vrijeme. – oprosti, izgubio sam kontrolu. – prišli su si par koraka.
- ne, ne. ja sam izgubila kontrolu. svakom se može omaći poljubac i koji epitet. – došli su tik jedno do drugog i pogledali se.
- zašto ne? – rekao je Cloud i opet ju poljubio. Reno i Vincent su se samo pogledali i Reno je ušao u kuhinju. Vincent je bacio pogled na mene, a ja sam se ustala i izjurila.
- gdje ćeš? – čula sam ga, ali mu nisam odgovorila.
- Aicha… - stala sam kao ukopana. njegov glas mi je projurio pokraj uha i nestao u daljini. pričinja li mi se ili je stvarno tu? zove li on mene?
- Tome? – šapnula sam, ali više nisam čula.
- Aicha? – čula sam Vincentov glas pokraj uha. pogledala sam ga.
- učini mi uslugu… - uzdahnula sam. – uhvati me da ne padnem. – onda sam potonula u crnilo i našle se u njegovom naručju, te izgubila svijest.

29. srpnja 2008.

polako sam otvorila oči. netko mi je stiskao ruku. pogledala sam u tu osobu.
- probudila si se. – rekao mi je glasom sličnim siktanju.
- što ćeš ti tu? – upitala sam ga i pridignula se iako se tome protivio. crna kosa mu se vijorila na vjetru koji je dopirao iz otvorenog prozora. lijepo blijedo lice gleda u mene.
- stvarno misliš da bih sestru ostavio u rukama bezjaka? – upitao me zaprepašteno.
- Tome, napravio si nešto glupo. – počela sam.
- došao sam do tebe, to je jedino bitno. – stavio mi je ruku na lice. onda mu se lice odjednom promijenilo u Vincenta.
- iznenađena si? – šokirano sam skočila iz kreveta.
- AICHA!!! AICHA!!! – čula sam u pozadini kako me netko zove.


naglo sam se uspravila u bolničkoj postelji. Anatra i Andrea su se izmaknule.
- budna si! to je pohvalno! – rekla je Anatra i svalila se u stolicu. Reno je praktično utrčao u sobu praćen psovkama medicinske sestre. dotrčao je do mene.
- što je bilo? –
- o čemu ti? – zbunjeno sam ga upitala i ponovno legla. – koliko sam ovdje? –
- 29. je. – rekla mi je Andrea. – vrištala si u snu. što si sanjala? –
- ni…ne sjećam se. – rekla sam dosta neuvjerljivo.
- možeš li sad izaći? – došla je sestra do Rena, a on je rekao.
- DOBRO, ŽENSKA GLAVO!!! – te je izjurio iz sobe.
- Vincent nije niti noću išao kući. – rekla mi je Anatra.
- gdje god to bilo. – odvratila sam. – što ta gamad sad hoće? –
- baš ga ne podnosiš? stvarno ga ne podnosiš? – upitala me Anatra ne vjerujući.
- normalno da ne. – okrenula sam očima. – davež je… teška davež! –
- a Kadaj nije bio? – šapnula mi je Andrea.
- to je drugo. – zarežala sam.
- naravno da je. – zahihotala se. – Kadaja nisi voljela. -

30. srpnja 2008.

- puštaju te!!! – vikao je i skakao Reno po sobi dok sam skupljala zadnje stvari.
- da, puštaju me iz bolnice. – okrenula sam očima. – mogu te nešto pitati? – došao je do mene.
- OFC!!! –
- tko me presvukao u pidžamu? –
- Vincent. – rekao je i nastavio skakati, a onda stao kao ukopan i pogledao me.
- što on hoće??? – raspalila sam se i bubnula nogom u ormarić. Reno me pokušao smiriti. – kog vraga hoće? samo je tako banuo u moj život, a onda… sve napravi što je napravio? tko on misli da je on??? –
- Vincent Valentine, stojim na usluzi. – čula sam njegov glas pokraj uha i protrnula sam. srce mi je opet počelo luđački lupati kao i svaki put kad bi on bio u blizini… mrzila sam i samu pomisao da to sebi moram priznati, a kamoli nekome drugome. (iako Andrei i Anatri to nije trebalo govoriti) okrenula sam se i pogledala ga u plameno crvene oči. neko vrijeme nisam ništa rekla, a onda mi je izletjela najgluplja moguća stvar ikad što je ikome mogla pasti na pamet (osim možda Anatri)…
- nosiš ti leće? – nastao je muk, a Reno je prasnuo u smijeh i izašao iz sobe. Vinc me gledao neko vrijeme ne vjerujući.
- ne. – glatko je rekao.
- jesi ikad vidio sunce? –
- da. –
- jesi bio kod frizera? –
- davno-
- vidi se. – krenula sam uzeti svoju torbu koju mi je, pretpostavljam, on spremio (sve je mirisalo po njemu).
- što hoćeš time reći? – uzeo mi je torbu prije mene što me još više razljutilo.
- da me se okaniš! – istrgnula sam svoju torbu i izjurila iz sobe.

Vincent je ugasio motor auta i ja sam izjurila sa stražnjeg sjedala van. Reno je jedva držao korak sa mnom, dok je Vincu to uspijevalo.
- nikako da shvatim kako… - počeo je Reno.
- znaš ti dobro. – rekao mu je Vinc i skinuo sunčane naočale s očiju kad smo ušli u…
- dobrodošla kući! – viknuo je Cloud i stavio mi kapu na glavu i puhnuo onom pištavom stvarčicom u uho.
- kući? – upitala sam ga dok sam stiskala uho da mi prestane zvoniti.
- da. – potvrdio je. – kad malo bolje pogledamo, ovo nije dom. ovdje ćemo odsad živjeti Versus, Zack, Vincent, Reno, Anatra, Andrea, ti i ja. –
- može komentar na prva tri? –
- aha. –
- tko? tko? upucaj me!!! – Vincent je prošao pokraj mene i otišao na kat.
- Versus i Zack, dva brata. Zack hoda s Anatrom i neće dijeliti sobe. –
- DANJU! – rekli smo Reno i ja u glas.
- a niti noću. – rekao je netko pomalo dubokim glasom lijevo od mene.
- Zack, zar ne? –
- točnije Versus… - rekao je drugo malo viši glas. – ja sam Zack. – kad su se našli jedan do drugog… majke mi! učinilo mi se da su isti!
- naučit ću vas razlikovat. – rekla sam si utješno. – idem ja… ostaviti stvari… gore! – rekla sam i krenula u sobu. kad sam se popela na kat, pozdravila sam se s curama koje su se sjurile dolje, a ja sam im obećala da ću doći. ušla sam u sobu i bacila torbu na krevet, te sjela na njega da skinem patike.
- zaista ti je žao što ćemo živjeti skupa? – čula sam mu glas iz jednog kuta. pogledala sam prema njemu. zašto mi je tako prokleto neodoljiv?
- moglo bi se reći. – ustao se i sjeo pokraj mene.
- moglo bi se reći… ili je? – rukom mi je prebacio kosu i polako dotaknuo kožu od čega sam se naježila… opet… nisam željela da prestane.
- moglo bi se reći. – rekla sam opčarano i pogledala ga. bio mi je tako blizu… a opet tako daleko.
- Tomu neće biti drago… - šapnuo je.
- što to? – upitala sam ga. osjetila sam kako mijenja položaj tako što je težinu prebacio na ruku koja mu je bila oslonjena na krevet.
- kad sazna… da mu se sestra… - došao mi je tek koji milimetar od usta. mogla sam osjetiti njegov topao dah. stao je. nisam se mogla pomaknuti. zaledio me. zagledala sam se u njegove crvene oči koje sijevaju kao da se stotine plamenova prelijevaju jedan preko drugoga. osjetila sam kako drhtim.
- što? da mu se sestra… što? –
- da ti pokažem? – upitao me, a ja sam zagrizla donju usnicu. počeli smo umjereno disati, a svakog trena mi se sve više približavao… dok sam ja uzmicala sve se više približavajući krevetu.
- da. – odgovorila sam, a onda mi je naglim pokretom dotaknuo usne. kao da me nekakva struja pogodila dok su mi njegove hladne usne parale moje. zagrlila sam ga i povukla na sebe. obgrlio me svojim rukama i polako njima prelazio preko tijela. točno kad mi je rukama počeo dizati rub majice netko je pokucao ne vrata i on se naglo uspravio, a i ja za njim. nervozno smo se pogledali.
- oprosti. – šapnuo mi je.
- naprijed. – rekla sam i brzo otvorila torbu. u sobu je ušao Cloud.
- cure te če… - onda je vidio Vinca kako sjedi na suprotnom krevetu. – usne ti se sjaje, znaš? – upitao ga je, a onda je pogledao mene. – što se zbiva između vas? – ušao je unutra i zatvorio vrata. – cijelo vrijeme se svađate, pričate nasamo, ti nju presvučeš… -
- …ja se naljutim zbog toga… -
- …ti se naljutiš jer će on živjeti s nama… - nastavio je kao da ga nisam prekidala. - …ti odeš na kat, ti odeš također na kat, ti odeš u njezinu sobu, ti odeš u tu istu sobu, ja dođem i nađem tebe kako se crveniš, a tebe s njezinim ružem na usnama… - stao je. Vincent je obrisao usne.
- to je sjajilo. – ispravio ga je, a ja sam zabila glavu u torbu.
- skupa ste? – upitao nas je Cloud. pogledala sam Vinca krajem oka, a on je izgledao veoma zbunjeno. neko je vrijeme tražio prave riječi jer se ja uopće nisam to trudila. sve i da jesmo – treba li koga biti briga za to?
- samo fizički. – oprezno je rekao Vinc na što sam ja tehnički pala na pod. Cloud je istog trena izjurio iz sobe s pomalo radoznalim i ljutitim izrazom lica… kako god da to trebalo izgledati neka izgleda.
- jesi ti normalan? – upitala sam ga kad sam sjela na krevet, a on pokraj mene.
- što? nešto sam krivo rekao? – sjeo je do mene.
- fizički? –
- što bi ti? –
- što bi TI? – nastao je muk, a onda se on ustao i otišao do vrata.
- tebe. – odgovorio je i otvorio vrata. ustala sam se, a on me pogledao.
- fizički. –
- što? –
- mene, fizički? – upitala sam ga.
- ne. – zacrvenila sam se brže nego živa kad se stavi u vruću lavu. okrenula sam se i vratila do stvari. zatvorio je vrata. nisam čula korake pa sam zaključila da je otišao iz sobe. sjela sam na krevet i uzela jednu crnu majicu iz torbe, te ju stavila u krilo, a torbu gurnula na pod. malo sam bolje promotrila majicu i shvatila da nije moja nego… - Vincentova? – zbunjeno sam sama sebe upitala i stavila majicu pokraj sebe na krevet. legla sam i zatvorila oči još razmišljajući o svemu što se dogodilo, a najviše… o poljupcu. oblizala sam usne. osjetila sam kako netko liježe pokraj mene i stavlja mi jednu svoju ruku na rub majice koja preklapa rub hlača. osjetila sam nečije hladne poljupce po vratu. otvorila sam oči. pogledao me.
- oprosti. – šapnuo je i naslonio svoju glavu na moju. – oprosti što sam se onako ponašao… - nisam više mogla izdržati ni trena, pa sam ga poljubila. ruka mu je prošla ispod majice i otklizala mojoj kožom do leđa. vatra i led! ljubio je svaki kut mojih usana, a ja sam puštala… puštala da mi radi što hoće. onda je stao. iznenada! a ja sam htjela da nastavi.
- čekaju te. – šapnuo mi je na uho. otvorila sam oči i vidjela njegove crvene zjenice kako gledaju u mene radoznalo.
- na čemu smo sad? – upitala sam ga, a on je izvadio kutijicu iz džepa.
- zaključi sama. – ustao je. – čekam te ispred sobe. – izašao je i zatvorio vrata. otvorila sam kutiju i zinula od zaprepaštenja.

- trebalo ti je dugo da otvoriš. – rekao mi je Vincent dok sam izlazila iz sobe s narukvicom od dvije isprepletene zmije oko ruke.
- otkud ti? to je jedina koju je baš napravio… -
- …Salazar Slytherin. istina. – rekao je i nasmijao se, te me obgrlio oko struka i povukao k sebi. – mislio sam da bi ti pristajalo… u pravu sam. – pogledala sam ga.
- kako smo mi došli do ovoga? – iznenađeno me pogledao i pustio iz zagrljaja. – što smo mi sada? – i dalje nisam čula odgovor. – do maloprije smo se svađali… -
- volim te. –

........................................................................................................................

- 15:14 - Komentari (5) - Isprintaj - #

........................................................................................................................

1. 'ko li miluje milo moje? ko li usne te snene budi? ne zaboravi ime moje...'

petak, 23.05.2008.

24. lipnja 2008. --> utorak

zbunjeno gledam u poruku. ništa mi nema smisla. od prvog slova do zadnjeg, a najmanje potpis.
~ zašto bi on meni poslao poruku? ~ pročitala sam ju sigurno 20 puta prije nego sam se sabrala i po posljednji put ju pročitala:

ko li miluje milo moje? ko li usne te snene budi? ne zaboravi ime moje. Vincent.

stisnula sam tipku za odgovor i napisala odgovor:

sigurno ste pogriješili broj. Aleera.

vjetar je zapuhao dok sam gledala kako ono maleno pisamce odlazi s ekrana mobitela. stojim na jednom mjestu. vjetar je tako vruć. poruka.

ne lomi mi led, vodu nema. ne soli mi ranu, suza nema. Vincent.
ja Vas ništa ne shvaćam. Aleera.


skinula sam sunčane naočale i stavila ih na glavu, te pogledala prema nebu. sunce je visoko iznad mene, poželjela sam ga dodirnuti rukom [sunce ništa drugo], a oblaka nema. pomalo sam otužno spustila glavu i stisnula mobitel u ruci.
~ kakav je dan bez oblaka? što će nam sunce bez kiše? jedva čekam da ovo prokleti ljeto prestane, pa da otputujem u Hogwarts i uživam u lišću i jeseni. opet, neću Anatru vidjeti dugo. ~ uzdahnula sam. ~ što se mora, mora se. ~ poruka.

neka ne igra za nas dvoje. Vincent.
tko ste Vi? Aleera.


pošla sam korak naprijed i zabila se u nekog tipa u crnoj majici. bilo mi je pomalo neugodno, pa sam samo promrmljala:
- oprostite. – i prošla pokraj njega. onda sam čula kako nekome dolazi poruka na mobitel. srce mi je počelo brže kucati.
- Vincent Valentine. – čula sam hladan glas. stala sam kao ukopana. nije mene ime ukopalo već glas. glas je tako jedinstven. kao da je samo mala mrvica svjetske rulje, a opet je iznad svega i iznad svih. polako sam se okrenula. srce mi je brže zakucalo.
~ visok je. huh, zgodan… ne može se promašit. crna duga kosa? veoma zanimljivo. oči… crvene… ~ pri pogledu na oči su mi sve misli isparile. on je samo pružio ruku ne skidajući pogleda s mojih očiju:
- Vincent Valentine. –
- A-A-Aleea Aic… ha Mar… - zovem, pa sam se naglo prenula. – oprostite. Aleera Aicha Marvolo Riddle. – on se osmjehnuo.
- oprosti. – ispravio me, te se uspravio do pune visine.
~ pa i visok je. ~ sunce mu je obasjalo desni dio lica, pa mu je blijeda koža poput leda zasjala. mogla sam zamisliti tisuće iglica leda na njegovoj koži kako se sad sjaje, ali ne i otapaju. to je vječni led. ~ lijep je. ~ nasmijala sam se. prva je muška osoba za koju sam pomislila da je lijep. zgodnih je bilo, ali lijepih… ne.
- oprosti. – ponovila sam.
- je li Reno tu negdje? – upitao me jednoličnim glasom. tom glasa mu nije išao niti notu više, niti niže što je bilo… hipnotizirajuće.
- ne, otišao je kad ste ga… si ga nazvao. – rekla sam. on se opet na to nasmijao. onda mu je mobitel zazvonio.
- Vincent. –
~ čudan način javljanja. ~
- …gdje si ti?… …čekam tebe… …ispred kafića… …s tvojom prijateljicom… …Aleerom Aichom Ma… …neću ništa osim ako… ….osim AKO… …da, ako ne pita… …mora… …mora saznati… …suoči se s tim… …u redu… …dolazim. bok! – poklopio je i pogledao me. – morao bih ići na posao. drugog puta ćemo pričati. u redu? – zagledala sam se u njega. nešto mi je u njemu tako poznato. nešto, neka iskra… a ja se ne mogu sjetiti.
- naravno. – izletjelo mi je, pa sam se malo, skoro neprimjetno, zacrvenila. okrenula sam se kako on to ne bi primijetio i krenula prema sirotištu. stavila sam naočale na oči i tako, očima skrivenim iza naočala i usput sklopljenim, hodam okupana suncem. znam ove putove napamet.
- mogu te ja povesti do sirotišta. – čula sam Vincentov glas i pogledala u njega. pokraj mene se polako vozi u crnom autu.
- nije potrebno. – odgovorila sam mu, a onda stala. – otkud znaš gdje ja živim? – i on je stao, te izišao iz auta.
- znam više negoli ti misliš. – nasmijao se.
- kao, na primjer? – osmijeh mi je nestao s lica i približio se mom uhu, te rekao tiho:
- Hogwarts… Slytherin… Tom… Kadaj… - odmaknuo se. te četiri riječi su bile dovoljne da prikaže kako zna sve!
- kako znaš za mene i Kadaja? –
- pa… -
- Hogwarts? za dom Slytherin? –
- pa… -
- a za mog brata, Toma? –
- čekaj! – usporio me. – sve na isti način. – onda me preduhitrio odgovorom na pitanje koje sam mislila postaviti. – promatranjem. uđi! – rekao mi je i ušao u svoj auto, te mi otvorio vrata. nevoljko sam obišla auto i ušla. u pozadini lagano svira pjesma, ali ne obazirem se na nju previše. vozili smo se u tišini. – prisutnost pitanja, zar ne? – upitao me.
- da. – odgovorila sam.
- slobodno. – promijenio je brzinu.
- gdje vi to radite? je li opasno? –
- možda… nisam sigurna… -
- hoćeš reći da je. Reno bi mogao umrijeti svakog trena. – pogledala sam kroz prozor. suze su mi navrle na oči.
- ali teškom mukom. – rekao je i pogledala sam ga. – u borbi je drukčiji. snalažljiv, jak… nije budala kao obično. – osmjehnula sam se, a onda me kao kap nešto udarilo.
- bilo je borbi? –
- ali ne pravih. – rekao je. ostatak smo proveli u tišini. onda je zakočio. – to je to. bilo mi je zadovoljstvo. – otvorila sam vrata.
- koliko imaš godina? – upitala sam ga.
- 17. – odgovorio je dok je popravljao lijevi retrovizor auta. pogledao me. – tebe neću niti pitati. –
- čemu pitati nešto kad već znaš odgovor, zar ne? – čula sam Cloudov glas i izišla iz auta. našla sam se lice u licem s njim. na licu mu je bio izraz ljutnje.
- to nešto vaše zaista bira mlade ljude. – rekla sam pomalo otužno, te prošla pokraj ovog i otišla u sirotište.

****

popodne je došlo relativno brzo. cijeli dan sam ili nešto crtala ili pisala ili slušala. po mislima mi se cijelo vrijeme vrtio Vincent i njegove poruke, riječi… cura nigdje nema, ali nije da me smetalo. ipak, jedva sam čekala da Andrea dođe. moram joj reći kako netko zna za Hogwarts. vrijeme je za ručak prošlo, a ja se nisam pojavila. onda su se vrata otvorila i došao je trenutak koji sam očekivala – cure su se pojavile.
- ej. – rekla mi je Anatra i srušila se do mene. sakrila sam ono što sam nacrtala. – zašto nikada ne mogu pročitati što napišeš ili vidjeti što nacrtaš? – upitala me zbunjeno.
- zato jer to ne volim. – spremila sam sva svoje djela i stavila ih na sigurno pokraj sebe. pogledala sam Andreu.
- tko je bi onaj komad? – upitala me.
- koji? –
- visok, duga crna kosa, blijeda put… - počela je Anatra nabrajati. srce mi je brže zakucalo.
- nama dobro poznat Vincent Valentine. – rekla sam im. Anatra se zagrcnula vodom koju je pila, a Andrea me prostrijelila pogledom.
- što je rekao? –
- samo je tražio Rena. – rekla sam joj. onda se Anatra ustala.
- idem se ja tuširati. od čovjeka poput njega se moglo očekivati da bi mogao biti bar zanimljiv. – rekla je i otišla.
- što je rekao? – ponovila je Andrea i sjela do mene.
- zna za Hogwarts, za Toma, za Slytherine i za Kadaja. – Andreu je preplavio šok. – ukratko, zna sve! –
- kako? –
- promatranjem. – slegnula sam ramenima. – samo mi je to rekao. – pokazala sam joj poruke.
- tu se nešto čudno događa i bolje da to saznamo prije negoli je prekasno. – rekla je ona. – samo mi to imaš reći? –
- da, samo se to i dogodilo. – onda sam se sjetila njihovog posla. – rekao je još nešto o poslu. –
- reci! – pomalo je ova glasno rekla.
- on ima 17, a Cloud i Reno po 16. i rekao je da je u borbama Reno potpuno druga osoba. – Andrea se ustala. – taj je posao veoma opasan. opasniji negoli smo nas tri mislile. –
- to sigurno. – rekla je ova i sjela na svoj krevet oprezno me gledajući. – samo to? – klimnula sam glavom. – komplicirano. no, ne i nemoguće za otkriti. –
- nemamo vremena igrati se detektiva i špijuna. – rekla sam joj.
- to ne bi bila igra! –
- ali nije naša stvar!!! kada bude vrijeme saznat ćemo. – odmahnula je glavom.
- kako god ti kažeš. samo… bit će ti poslije žao. još razmisli o tome. – Anatra je izašla iz kupaonice i sjela na svoj krevet.
- hoće koja od vas zatvoriti vrata? – upitala nas je i lijeno gledala u odškrinula vrata. zamahnula sam rukom i ona su se zalupila. Andrea me ljutito pogledala, a Anatra je zurila tren u vrata tren u mene otvorenih usta. – kako si to napravila? –
- koje? –
- zatvorila vrata! –
- nisam ja. bit će vjetar. – pogledala me s nevjericom. – kako bi bilo moguće odavde zatvoriti vrata? –
- da, zaista ne bi. – onda je nešto opsovala. – ostala mi je knjiga dolje. – te je izjurila iz sobe.
- jesi ti normalna? – Andrea je siknula na mene.
- ne. – odgovorila sam joj.
- uostalom, kako si to napravila? –
- koje? –
- zatvorila vrata s ovolike udaljenosti! – odgovorila mi je. tek sam onda shvatila da do vrata ima 10 metara.
- ne znam. samo sam zamahnula rukom. – rekla sam zbunjeno. – moguće da je to zaista bio vjetar! –
- znaš i sama da nije. – rekla mi je Andrea i onda smo utihnule jer se Anatra vratila u sobu.

25. lipnja 2008. --> srijeda


hoćemo li se naći danas? poželio sam te. Kadaj.
naravno! u 4 sata budi na istom mjestu? Aleera.
naravno. Kadaj.


2 su sata ujutro. cure spavaju, a ja sam budna. idem se naći s Kadajem. ustala sam se i na brzinu obukla.
nisam niti trepnula, a već je 3 sata. polako sam se krenula uspeti uz prozor.
- gdje ćeš? – čula sam Andrein glas i opsovala.
- tiše! – siknula sam na nju, a ona je shvatila gdje ću i samo se vratila snu.
izašla sam van i sjurila se niz krov, te s visine od 3 metra skočila na tlo. potrčala sam kroz sjenu da me nitko ne vidi. izašla sam nakon 3-4 minute visokog opreza na cestu i počela trčati po sredini suhe i vruće ceste obasjana mjesečinom. znoj mi se uskoro osuo po tijelu, a ja nisam prestajala trčati. znala sam da je još uvijek opasnost da me netko ne uhvati. osvrnula sam se par puta jer mi se učinilo kako me netko prati u sjenama. jednom sam čak uhvatila crveni blijesak, ali sam zaključila da mi se učinilo. u 3 i 30 [nakon pola sata trčanja -.-'] sam došla do duboke šume i počela hodati kroz nju.
za 15 minuta sam bila na dogovorenom mjestu. velikom betonskom stolu s dvije betonske klupe oko njega. popela sam se na stol i legla, te zagledala se u nebo puno zvijezda. svugdje oko mene zuje komarci, pčele, čuju se cvrčci… u divljini sam. sama. negdje u daljini sam čula sasvim tih zvuk motora. stavila sam ruke ispod glave. zatvorila sam oči. prošlo je 10-ak minuta i shvatila sam kako mi se nečije usne prislanjaju na moje. otvorila sam oči i shvatila da je to Kadaj.
- došla si. – rekao mi je očarano.
- što si mislio? – upitala sam ga i nastavila ljubiti. protrnula sam pri pomisli da nas Vincent sad gleda pa sam otvorila ranu i skoro vrisnula. u sjeni šume sam vidjela Vincenta u dugom crvenom ogrtaču ili plaštu [Sir, to NIJE crveni tepih]. pogledao je u mene crvenim očima i onda nestao. Kadaj se okrenuo.
- što je bilo? –
- ma ništa. – rekla sam mu i osmjehnula se. sjeo je do mene. pogledala sam u drugom smjeru kako ne bi vidio da sam blijeda.
~ sigurno mi se učinilo. koliko mislim o njemu i ne učinilo mi se. ~
- što ima novoga? – upitao me ovaj.
- ma upoznala sam Vincenta Valentinea. – rekla sam mu i vidjela kako mu se lice zgrčilo. mogla sam to i očekivati.
- dojmio te se? – upitao me ljubomorno.
- i te kako. – izletjelo mi je. prostrijelio me pogledom.
- a onaj davež od Rena… -
- ne vrijeđaj! –
- dobro, oprosti. – rekao je. – ona gamad, ono smeće… ono sve najgore od Rena… je li živ? – ljutito sam se ustala i opalila mu trisku.
- i te kako!!! – viknula sam.
- žao mi je. – rekao je tiho i opalila sam mu još jednu trisku.
- NE POŠTUJEŠ MOJ PRIJATELJE, NE POŠTUJEŠ MENE!!! – izgubila sam kontrolu.
- on nije tvoj prijatelj! da je odobravao bi našu vezu!!! –
- misliš tvoju vezu? – upitala sam ga.
- molim? –
- gotovo je. dosta mi je više tvoga pljuvanja po mojim prijateljima, a pogotovo po Renu. – otrčala sam od njega.

****

prošlo je 20 minuta i bez prestanka trčim. zaista ne vidim odakle mi toliko energije. onda sam na sredini ceste vidjela Vincenta isto onako obučen kako gleda u mene. potrčala sam brže, a suze su mi se počele spuštati niz lice. prvo sam pomislila da ću ga izbjeći, a onda sam na svoje iznenađenje utrčala njemu u zagrljaj. privio me uz sebe jako. obgrlio me crvenim… platnom. stavio je svoju glavu na moju, a ja sam mu suzama natapala crnu majicu ispod koje se osjetio miris novog Axe-a [da, ovo je reklama]. onda se kroz zrak probila pjesma:

ko li miluje milo moje?
ko li usne te snene budi?
ne zaboravi ime moje
kada krene da, da te ljubi
klasje moje ne spavaj
njega ljubi, mene uspavaj

ne lomi mi led, vodu nema
ne soli mi ranu, suza nema
ko li zaigra oro moje?
neka ne igra za nas dvoje
klasje, mene uspavaj


odmaknula sam se od njega i pogledala ga. on mi je u ruke stavio nekakvu kutijicu, dugu i crnu… glatke površine. te nestao. pretvorio se u nešto crveno i… otišao.

........................................................................................................................

- 20:52 - Komentari (31) - Isprintaj - #

........................................................................................................................

0. uvod, dosadan kao i svaki drugi

subota, 10.05.2008.

23. lipnja 2008. - ponedjeljak

sunce se polako izvlačilo iz "postelje". tipičan dječji opis, ali ovo je potpuno čarobno. poput svakog izlaska i zalaska sunca ovdje - u Zadru. trenutno koračam Kolovarima i nogom napucam kamenje u mirnu površinu mora. cakli se! sunce ga čini bisernim, više bisernim nego prije. došla sam do mola. malog mola priče, pjesme, tuge... svega! tek sam se vratila iz Hogwartsa. jutro je pa nema ljudi što je pravo čudo! nema onih pijanaca na travi, ali sve u svemu... prihvatljivo je. sa stabla je poletio vrabac, a iza mojih leđa bijeli leptir. pratila sam ih pogledom. vrabac mi je ubrzo isčeznuo, a leptir je sletio na travku i šetuckao se pomalo umišljeno po njoj. onda, kao da je osjetio nečiji pogled, je skočio i otišao.
vratila sam pogled na more. sjela sam na mol i zagledala se u površinu tog plavetnila. ne, ono je prozirno! u njemu se samo odražava nebo. ali opet... prekrasno je. legla sam na leža i desnu ruku spustila u more. lijepo je. taman. sunčeve zrake su pale na moje lice, a onda se nečija sjena nadvina nad mnome. otvorila sam oči i ustala se.
- zašto nisi u sirotištu? - čula sam dubok muški glas. pomaknula sam se par koraka unazad. gledam u dva plava safirna oka. plava kosa mu leta svugdje okolo, a desnu je ruku pomalo ispružio prema meni. to je Cloud, on je čuvar našeg sirotišta.
- jer ne želim. - odgovorila sam pomalo grupo. gledali smo se neko vrijeme. zakoraknio je prema meni, a ja nazad. spotaknula se i skoro upala u more, a on me uhvatio za ruku i povukao k sebi.
- ali moraš. - šapnuo mi je na uho, te me okrenuo i počeo sa mnom hodati prema sirotištu i dalje držeći moju ruku.
- ništa se u životu ne mora osim živjeti i umrjeti. - siknula sam. stao je, na što sam i ja stala. pogledao me.
- a roditi? - upitao me. neko sam ga vrijeme gledala, a onda sam lagano rekla.
- ne. tehnički dok si i u utrobi živiš. -
- a začeti? -
- ne potrebno. - osmjehnuo se.
- pametna si ti. - pustio me, te se okrenuo i krenuo prema sirotištu. neko sam vrijeme zbunjeno gledala za njim. imali smo par susreta, ali ne nešto pretjerano bliskih i ljubaznih. kad je već bio 10-15 metara ispred mene, krenula sam za njim. bacio je pogled preko ramena i stao. kad sam došla i prošla pokraj njega samo je rekao:
- mislio sam da ne želiš u sirotište. -
- mislila jesam popustiti, ali kad si rekao moraš... heh, meni nitko ne zapovijeda. - krajem oka sam vidjela osmijeh. odmahnula sam glavom i stupala i dalje u tišini prema sirotištu. čudan je taj lik! ima 16 godina, a ratnik je i zaštitnik sirotišta. divno, zar ne? a da ne govorim koliko cura ludi za njim!!! heh, hvala Bogu pa Andrea i ja nismo takve, ali Anatra ne skriva da gaji nekakve simpatije za njega. iako, nisu jake.
napokon sam se našla i ispred vrata. uzdahnula sam i otvorila ih. ušla sam u hodnik. taman i mračan. samo je jedna mala svjetlost dopirala od prozora sa stropa. pod je prašnjav i stube su drvene. prošla sam niz cijeli dugo hodnik. hodala sam po tračku sunčeve svjetlosti koja dopire iz vrata. onda sam vidjela kako na vrata dolazi očito Cloud. okrenula sam se i on se naslonio na štok od vrata i gledao u mene kao da se želi uvjeriti da idem u sobu. oboma nam je usnica trznula u osmijeh. okrenula sam se i s nestankom svjetla shvatila da je očito zatvorio vrata. laganim koracima je prešao cijeli hodnik, a ja stubište. nestali smo jedno drugom iz vidika. došla sam do sobe broj '8'. drago mi je da nas je ova soba zapala jer mi je to najdraži broj. polako sam otvorila vrata i ušla unutra tiho kako ne bih probudila Anatru i Andreu. kad sam se okrenula i išla zatvorit vrata jastuk mi je doletio u glavu i ja sam glavom pukla u vrata i ona su se treskom zatvorila. okrenula sam se držeći se za glavu, a Anatra je pucala od smija. Andrea se ošamućeno ustala.
- što vas dvije sad izvodite? - upitala nas je i protrljala oči. skočila je na noge i protegnula se. njezina pidžama koju sam joj ja kupila (i na njoj piše sitnim slovima 'I'm a hot babe' ali ona to nije vidjela... još!) joj se pomalo dignula. onda je pogledala na sat i samo skočila na krevet, doslovno, i glavu zabila u jastuk. - vi niste normalene. - promumljala je.
- šta si rekla??? - upitala ju je Anatra, a ja sam Anatru pogodila jastukom, a ova to nije niti osjetila. onda je zbunjeno pogledala jastuk. - kad se ovo ovdje pojavilo? -
- rekla sam ono što je očito!!! - viknula je Andrea. nasmijala sam se i krenula prema svom krevetu. neće se sad valjda samo posvađat... kao i većinom. doduše, to nisu neke svađe. nego su to... samo obračuni riječima. sjela sam na krevet i naslonila se glavom na zid.
- vidjela sam te s Cloudom. - rekla je Anatra sad se obraćajući meni. Andrea je iza nje prijezirno okrenula očima i pukla se po čelu. - što je??? - upitala ju je ova. - lik je tako lip i zgodan. -
- da, da... - rekla je Andrea. - a kakav je kao osoba? -
- to je bitno? - upitala je ova zbunjeno.
- naravno da je!!! pa kak ćeš biti s nekim ako ne znaš kakav je??? - Andrein se glas opasno počeo dizati.
- ma bit će ona njega samo želi jednom. - rekla sam luckasto i Andrea je prasnula u smijeh, a Anatra me zbunjeno pogledala. - ma znaš ono... veza for one night? -
- ubit ću te na spavanju. - zarežala je ova.
- ja spavam kratko, a to je većinom kad si ti u dubokom snu. -
- a što ako ja ne budem spavala? -
- to je apsolutno nemoguće. - gledale smo se neko vrijeme i onda prasnule u smijeh. čulo se kucanje na vratima.
- naprijed! - rekla je Andrea zjevajući. u sobu je ušao Cloud.
- budite tiše. - rekao je oštro. pogledao je mene, pa Anatru koja se malo zacrvenila, pa Andreu. kad je vidio natpis samo je podigao desnu obrvu i odmjerio ju pogledom.
- što je? - upitala ga je ova i ustala se i počela okrećat. - što je tako zanimljivo na meni? -
- samo natpis na pidžami. - rekao je ovaj i naslonio se na štok na vratima, a pogled mu je bio kao da se zabavlja. Anatra se u trku našla na mom krevetu kako bi bar malo odgodila Andrein masakr, a njezin je krevet između mog i Andreinog.
- kakav natpis? - upitala ga je Andrea zbunjeno. ovaj joj je prišao bliže. Andrea se povukla koji korak.
- ovaj. - rekao je i pokazao. Andrea ga je počela čitati iako je bilo naopako, a kad ga je pročitala izgledala je blijeđa od duha.
- i ja ovo cijelo vrijeme nosim? - upitala je samu sebe.
- nisi znala za natpis? - upitao ju je i čudno pogledao.
- pa da!!! tko bi ga vidio? -
- svi? -
- zašto to misliš? -
- zato jer ti je na crnoj pidžami rozim ispisano na... na... na... - pokazao je na prsa.
- a vid stvarno. - rekla je ova i ošinula nas pogledom. - vas dvije ćete krepat. -
- oh, shit!!! - rekle smo nas dvije u glas. Cloud se okrenuo.
- ne moraš ih ubit. - rekao joj je i pogledao ju preko ramena. - dosta ti dobro pidžama stoji. - Andrea se malo zarumenila, a on je krenuo van.
- sumnjam da je on gledao natpis. - rekla sam tiho, ali dovoljno glasno da me svi čuju. Cloud me pogledao prvo -.-' pogledom, a onda se zacrvenio i osmjehnuo. izašao je van i zatvorio vrata.
- bit će tu nešto. - rekla je Anatra pomalo otužno.
- neće. - rekla je Andrea.
- oće. -
- zašto to misliš i kojeg si vraga tužna? -
- zato jer ima kemije između vas i ja san ga mislila imat for one night. - pogledale smo je obje čudno. - ček, sam to ja rekla for one night? Slode ubijen te, druženje s tobom je previše opasno. - rekla je. da, nadimak mi je Slode. ne znam kako je došlo do toga, ali mi se veeeeeoooooomaaaaa sviđa.

----

večer je, točnije noć. 10 je sati navečer. dan je bio tipičan - cijeli dan samo kupanje. a tko ne bi ovdje pod ovakvom temperaturom? Andrea je izbjegavala Clouda, ali i on nju. kako su se međusobno izbjegavali, iz meni nepoznatih razloga, često su se i susretali. onda bi svaki put samo okrenuli glavu jedno od drugoga praveći se da ne vide ovo drugo.
Andrea, Anatra i ja sjedimo svaka na svom krevetu čitajući. svaka u svojoj tišini. doduše, ja ne čitam... samo zurim u slova. u ušima mi je mp4 i svira mi pisma 'Around The World'. vidjela sam kako se Anatra pomiče i nešto priča, pa sam izvadila slušalice iz ušiju:
- ...te li ići u tu neku školu tako daleko? pa koliko ta škola traje? -
- duga priča koju ne bi ti shvatila. - rekla je Andrea i nervozno me pogledala.
- zašto ja ne mogu s vama? -
- ne znam. - pokušala se Andrea izvući.
- kao da mi nešto tajite. - ova je imala uvrijeđen ton u glasu.
- svake godine isto. od početka. - uzdahnula sam. - prekini curo. nismo krive što su nas 5. razred tamo bacili i što ćemo tamo ići sve do 17. godine. -
- u redu. - rekla je ova, a ja sam vratila slušalice u uši. Andrea mi je pogledom zahvalila. odjednom se ustala i otišla do prozora pokraj mog kreveta. rukom me pozvala. došla sam do nje. sam mi svira pjesma 'Mambo No.5' zagledala sam se u mrak i jedino što sam vidjela je Cloud kako se naslonio na motor. pogledala sam Andreu i ona mene.
- zašto ide negdje tako kasno? -
- jebačina. - rekla sam tiho i ova je prasnula u smijeh. - ne znan. - odgovorila sam joj i bacila se na krevet. - nije moja briga što on radi. -
- mda, imaš pravo. niti moja. - nasmijala se i otišla do prozora. Anatra nas je zbunjeno gledala.
- čudne ste. - rekla je.
- tko se javlja... - odgovorile smo u glas i puknule se smijati.

24. lipnja 2008. - utorak

ujutro sam se probudila s rukama ispod glave i zvukom Seke Aleksić u slušalicama. isključila sam mp4 i protrljala oči. Andrea je spavala glavom ispod jastuka, a Anatra je pola visjela s kreveta. na kraju je pala na pod, pa se ošamućeno ustala.
- to se moglo svakom dogodit. - rekla je i srušila se na krevet, te istog trenutka zaspala. polako sam se presvukla i izašla van. odmah sam naletjela na Clouda.
- dobro jutro. - rekao mi je tiho.
- također. - odgovorila sam mu i prošla pokraj njega. povukao me za ruku.
- a doručak? -
- ne bih, hvala. idem van s Renom. - rekla sam i istrgnula ruku te otišla van. ispred sirotišta je stajao Reno.
- 5 minuta kasnije si se probudila. - rekao mi je i ja sam za zagrlila i poljubila u obraz za dobro jutro.
- 5 minuta kasnije sam legla. - objasnila sam mu. bacio je ključeve u zrak i uhvatio ih. spustio je naočale na oči i osmjehnuo se. otvorio mi je vrata auta i ja sam ušla unutra. da, vozi 2 godine ranije ali nema veze. nećemo nastradati... iako se s njim nikad ne zna. jurnuli smo u grad. ušli smo u kafić. naručili piće i pričali. nismo se vidjeli prije ovog cijelo vrijeme dok sam ja bila u Hogwartsu. niti on ne zna za to. u kafiću svira pisma 'Surrender'. odjednom mu je mobitel zazvonio i javio se. ustao se i otišao, ali sam se mogla zakunit da sam ga čula kako priča:
- ne, ne znam Vinc. to je opasno... - pomalo sam se zabrinula. taj njihov (Cloudov i Renov) prijatelj Vinc kojeg često spominju kad pričaju na telefon je čudan lik. nikad ga nisam vidjela, a niti čula o njemu ništa. nitko ne zna za njega. došao je do mene. - možeš li se sama vratiti? posao. - pokazao je na telefon.
- ma mogu. - rekla sam i on je otišao bacajući lovu na stol. platila sam svoj dio i izašla na ulice grada. sunce mi je zabljesnulo u glavu, pa sam spustila naočale sunčane na oči. zavibrirao mi je mobitel. poruka.

........................................................................................................................

- 09:38 - Komentari (42) - Isprintaj - #

........................................................................................................................

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.