Kišo jesenja,
probudi u meni čežnju za sivilom
tihe note neshvaćenosti
Moja tama je i dalje moje prebivaište
Naučivši ignorirati tugu svoju
isprazan je svaki dan.
Suze više obraze moje ne peku.
Ne krvare više moje oči
crne suze.
Tkanje misli mojih je od potonulih uspomena i
palih snova.
Nikada nisam ni pomislila da je moguće ovako duboko upasti.
Trulim otpalim lišćem pokriveno je tlo.
Tek neki poleti zrakom, u nadi-letjet će.
Srušene molitve, sjetim ih se svaki dan.
Nisu mi mogle pomoći u mojim snovima.
Šutke sjedim na podu.
probudi u meni čežnju za sivilom
tihe note neshvaćenosti
Moja tama je i dalje moje prebivaište
Naučivši ignorirati tugu svoju
isprazan je svaki dan.
Suze više obraze moje ne peku.
Ne krvare više moje oči
crne suze.
Tkanje misli mojih je od potonulih uspomena i
palih snova.
Nikada nisam ni pomislila da je moguće ovako duboko upasti.
Trulim otpalim lišćem pokriveno je tlo.
Tek neki poleti zrakom, u nadi-letjet će.
Srušene molitve, sjetim ih se svaki dan.
Nisu mi mogle pomoći u mojim snovima.
Šutke sjedim na podu.
I dopuštam ti da me gaziš.
I ismijavaš.
I uredu je ako mi u zadnji tren otkažeš.
I pristajem opet.
I opet ti dopuštam.
I ismijavaš.
I uredu je ako mi u zadnji tren otkažeš.
I pristajem opet.
I opet ti dopuštam.
