U zadnje vrijeme malo ne pišem ovaj blog.Posvećena dečkiću,
Pročitala Sumrak na engleskom.
Malo nabila loših ocijena.
Jučer kipila od ljubomore i ljutnje.
Danas sam ok.
Možda odem malo u Terranovu da si uzmem hlače.
Rado bi objavila neku pjesmicu al eto.Ispiracija je strogo ljubavna a nebi baš na blogu tako puno ljubavi.
Moja Paola i Tonka me toliko savjetuju da ih moram spomenut u ovom postu.
Ne znam što bih ja sad bez njih.Vjerojatno samo besciljno lutala.
Shvatila sam jedno:ne treba mi dečko.
Evo imam ga.
I što sad?
Samo zahtjeva vrijeme i pažnju.
Da bi bio sretan ne trebaš nekog tko će te ljubiti maziti ovo i ono.
Mislim da je nešto daleko od toga.
Možda ovo pišem zato što nisam baš jako ludo ludo zaljubljena a možda zato što sam odlučila ući u vezu hladne glave.
Bilo kako bilo uspjela sam uvjeriti prijateljicu da joj ne treba dečko jer nije ništa posebno i to što svi govore o svojim momcima to je samo da popune neku prazninu.
Prekjučer sam imala ZKM. Pa,prošao je dobro,s obzirom da smo samo ja i još jedna cura imale tekst.Ja i moja prijatlejica zbrisale smo prije nije nam se dalo ostat i lunjale po gradu.
U dvorani je bilo prevruće i oni reflekori mi po ne znam ni ja koji put da sam na pozornici idu na živce.
Trema nikad ne nestaje.