10.05.2007., četvrtak
Gde ste pankeri!?
 Priveo sam kraju Pank Almanah, knjigu koju sam priredio u cast 30-togodisnjice nastanka punk pokreta. Ovde cu Vam dati na uvid jedan delic knjige u kome se opisuje prapocetak novog talasa u Beogradu. Na prelazu izmedju sedamdesetih I osamdesetih godina, proslog veka (kako to gordo zvuci), u Beogradu je na muzickoj sceni vladalo poprilicno mrtvilo. Grupe I solisti kao sto su: Generacija 5, YU-grupa, Suncokret, Srdjan Marjanovic, Hajduk Stanko I jataci, su bile vedete tadasnjeg vremena. Istina da su pokusavali da izgledaju drugacije od modela koje je nametalo tadasnje socijalisticko uredjenje ali u onome sto su oni tada nazivali rokenrolom nije bilo ni naznaka bunta. Tekstovi pesama su bili posveceni ovcama, livadama, plavim ocima, silascima u dragstor po cigarete itd. Tu I tamo poneki santimetar kose preko uveta ili brada od petnaestak dana bio je njihov ceo doprinos popularizaciji neke nove socijalne culture. Hrabri buntovnici iz sezdesetih Siluete, Elipse, Crni Biseri nisu imali dostojne naslednike u etabliranoj “deci cveca” iz dobrostojecih porodica. Tu naravno izostavljam POP-Masinu koja je zaista odudarala I izgledom I stavovima. Robert Nemecek je ziveo u mojoj zgradi I ja sam ga kao pionir u kratkim pantalonama posmatrao kao svetsko cudo. Vezbali su u podrumu zgrade I stvarali nesnosnu buku koja mi je bila interesantnija od tada sveprisutnih melodicnih koracnica. U to vreme, lagano je od uveta do uveta, sistemom pokvarenih telefona, pocela da kruzi prica da se na obe, beogradske, radio stanice pusta neka druga vrsta muzike od do tada uobicajene. Mi, malo drugaciji, tada smo slusali Deep Purple, Rolling Stones I neizbezne The Beatles. Ja licno sam slusao samo pocetne rifove pesama I eventualno prvu strofu I zurno sam prebacivao iglu gramofona na sledecu pesmu u trenutku kada su nailazile obavezne I neizbezne solo deonice. Bili su mi dosadni. Tada smo nekako svi u drustvu, pored skole, obavezno, bili upisani od strane matoraca I u muzicku skolu. Od potencijalnih pijanista, harmonikasa, klarinetista, ubrzo smo se pojavom prvih gitara u Robnoj Kuci Beograd, preorijentisali na taj instrument. “Crni Leptir” je odjekivao po kraju. Nikola Karaklajic je u svojoj emisiji “Vece uz radio” poceo da pusta pank. Nedugo za njim I Sloba Konjovic na Studiju B. Zbog Vibracija I Parade Albuma smo se zakucavali pred radio-aparatom, uradivsi pre toga sve domace zadatke, da nam slucajno ne bi bilo uskraceno slusanje tih emisija utorkom I cetvrtkom. Dzubox je uz Politikin Zabavnik bio novina koja se redovno kupovala I cuvala (po broju, kao u biblioteci) Sa velikom paznjom su se citali izvestaji iz Londona od Sase Stojanovica aka Punkerton-a. Imena poput Sex Pistolsa, Buzzcoksa, The Clash, su polako postala deo nezaobilaznog interesovanja. Poceli smo prvo pojedinacno a potom masovno da porucujemo ploce iz inostranstva, koje su nam donosili matorci sa sluzbenih putovanja. Sloba je imao svoje kanale za snabdevanje plocama a I svako ko je dobio nesto novo, “od preko”, mu je odnosio na slusanje. Moja prva pank ploca koju sam dobio je naravno “Never Mind the Bollocks” I doneo mi je otac iz Londona. Prve ploce koje sam kupio u Beogradu u Jugotonovoj prodavnici su bile “No more herous”-The Stranglers I album Vibrators-a. Za Strenglerse se cekao red I pustali su jednog po jednog kupca u radnju. Da se vratim malo unazad. Tih godina je u Beogradu otvoren prvi I pravi kafic. “Zlatni papagaj”. Tu su visili sminkeri sa svojim italijankama I u “lacosta” majicama. Oni su slusali disko muziku I lozili se na Travoltu iz filma “Groznica subotnje veceri”. Bilo je vazno videti I biti vidjen, kao uostalom I danas. Tu u blizini, na platou Filozofskog fakulteta, skupljala se “intelektualna elita” cupavaca koji su svojim nosevima parali nebo. Imali su I svoju diskoteku gde su mogli u terminu od sedam do jedanaest da masu kosama uz njima drage hitove sezdesetih I sedamdesetih godina. Kafane su tih godina po gradu radile do deset, kada su se zajedno kucama razilazili sabani iz “Romoteke” sa kalisa, ekipica iz Papagaja I cupavci iz podruma “Efa”. Tu negde tih dana se po gradu stidljivo pojavila I prva ekipa pankera, koja se u pocetku skrivala po parkovima I podzemnim prolazima. Prva poznata mesta okupljanja beogradskih pankera bila su: Dragstor u Nusicevoj, Sava Kranj, podzemni prolaz na Terazijama. Nesto kasnije, parkic kod hotela Moskva, zatim park kod Cetnika. Pank muzika je pustana u petnaestominutnim blokovima na “matine”-u u Cepelinu I ponekada na “Efu”. Tada bi neki cudni klinci, odskakali pogo medju sablaznjenim diskofilima I sabanima, I pokupivsi svoje ploce nestajali u mraku beogradskih ulica. Nastaviće se… |
- 21:56 - Komentari (1) - Print - # - Forum - top - uslovi komentarisanja -
________________________
________________________
Idi na vrh strane >>
