srijeda, 21.03.2007.
Da van ugodin duši.....
Oii....evo ljudine moje da van malo ugodin duši pišen post.Znate zašto?E,pa ja san trenutno doma,a ne u školi.Znate zašto?Pa,sve je počelo za vrime polaska na stanicu.Glavnio akteri ove priče su:Ja,Rea i Jela.Dobro doduše vi njih neznate al nema veze.Dakle,dolazimo na stanicu u 1 sat i 25 minuti i vidimo mi nema busa,.....enti di je prije otiša mislin ja u glavi.Kad vidimo mi nema nikoga na stanici ,šta ćemo sad?....počela padat kiša,mi otišli ponovo u Jele dok se malo vrime ne smiri.I tako čekamo mi čekamo i tako sve do jedno dva i kvart.Uto vrime sitimo se mi da ima bus u 2 ipo i otiđemo mi s njin bar do po puta za u školu.Vrime se smirilo,sve bilo okej,dok nije počeja padat pljusak i krupa.Nas tri podno jednog kišobrana na onoj ledini usrid ničega.Jedina pozitivna strana svega toga je bilo smijanje.Nekako smo se dogegale do tračnica,kad tamo nas zatekla još veća kiša.Umeđuvrimenu nan je odnilo i 2 kišobrana.Nakon toga izašli smo na glavnu cestu di su nas ljudi tako blido gledali da smo se samo cerekale onako mokre do gole kože.Ludinica je prestala kad smo došli u školu opravdavat se razrednici.Ona je to fala Bogu svatila i poslala nas doma.Ma di ćeš bolje.No problem je bija ko će nas dobacit do doma.Opet fala Bogu,pojavija se ravnatelj koji se ponudija da nas preveze.Kad smo došli doma,drvlje i kamenje po nama.A nema veze.Ko se nebi zabrinija.A eto,šta ćeš,događa se....hhh.-....eto sad imate šta čitat............hh....pozzzzzzzzzzzzzzzzzz svima.... |
