MARIJINA GLUHA GODIŠĆA

Tako je već dva desetljeća. Ona je bez potribe finila bibliotekarsku kad se nikad ni zaposlila. Jer njemu je bilo najvažnije kad dođe sa lavura oprat ruke i isti tren sist za sto i izist sve po protokolu. U početku je ima prigovore dok ona ni naučila da juha mora bit vrila, meso pod caklenin zvonon već isićeno, pire kumpir upravo zamišan sa mlikon… Žmul sa vinon (uvek livo od pjata) do pola pun a sodu bi sam dodava prije lokanja. Jeo bi slušajući novitade sa radija na njegovon maternjen jeziku, a ona je pazila da se ne gubi prijemni signal. Gleda je kako grane smokve stružu po maloj ponistri u kužini, srka i mljacka, ni reč ne bi prozborija. Za njega je ona bila glupača – nerotkinja sa kojom on nima o čemu pričat. Ima je radionicu za popravku pisaćih makina. Kad bi ona mogla svatit sve one preklopnike, zazore, čekiće, opruge, kočnice, zgibove i poluge? Neka sidi doma, pere i suprašaje kad za drugo nije.

Posli obida bi dvi ure odspava. Ona bi zaškurila kamaru, zatvorila vrata i hodala na prstiman da ga ne probudi. Predveče bi odigrao koju partiju balota sa susedima, izija čagod lagano za večeru i otiša u oštariju. Torna bi se u sitne ure i bez pozdrava lega.
Jednon ga je zamolila da i nju povede u oštariju. Nikin čudon on je prista. Obukla je svoju najlipšu veštu i metila ljupki šeširić. Sili su za stol. Ona je naručila limunadu a on žmul vina. Gleda je okolo sav snervan ka neko ko je bi prisiljen povest sobon niku ništariju ča mu nije društvo. Ni rič joj nije reka. Ona ista gluha tišina iz kužine se prselila za njiov stol. Posli deset minuta je ustala i sama otišla doma.

Zbog visokog tlaka i šećerne bolesti brzo mu je oslabija vid. Poče je pisaće makine donosit doma da ona doradi ono ča on nije uspija. Pokazalo se da ima spretne prste i da jako brzo svata. Prvi put ju je poče uvažavat i oslovljavat sa Marija - njenin imenon. Ubrzo je umra od moždanog kolapa.

A naša Marija, glupača i nerotkinja, nastavila je zanat svog pokojneg muža. U njenoj radionici je upoznala i Filipa, opčinskog činovnika, ča je bija opčinjen njome. Vinčali su se a već drugog godišća su dobili ćerkicu.

Kotoraš Pepi, Splićanin u Beogradu napisa

******pa sad, na ultimi od godine recite pravo , oli život nije fantažija , samo triba izdurat i mučat , a onda Bog providi i učini da bude dobro....Isponova - samo triba čekat ******