i tako, nisam došla

petak , 24.09.2021.

da sam ti kojim slučajem došla dok sam to željela više od išta, ne bih ovo što pišem nikad napisala.
napisati " noć je posuta zvijezdama" poput Nerude, bila bi izdaja i mene i noći i pjesnika a jednako sam tako osjećala da bih upravo s tobom i širokim, crnim nebom noći koja nas tišinom voli mogla najljepše misli skovati u nisku želja, objesiti sebi oko vrata i reći tebi da brojiš i brojiš jer ih puno nanizanih ima....A sve su tvoje, moje i naše i trebale bi imati pečat tvojih usana tako ovjenčane njihovim dodirom

Da sam ti došla kišnim danom, mokrom kosom i velikim kišobranom skrila bih stid od želja a ti bi vidio samo kišobran i kišu : ne bi shvatio, da želja i dolazak nose stid kojega uporno skrivam jer, stida se stidim, a ne znam bi li to razumio.....
da sam došla ne bih više mogla šetnjom preskakati slučajno kamenje moje šetnice uz more jer jer ni tuga ne želi šetati s mojom tugom....

Ali eto, nisam došla, ne mogu otići sa srcem koje je pustilo korijenje makar bih ga rado iščupala polutrulog i potražila mu drugo tlo
Ovako ostajem svoja sudbina
U meni ništa nije ugašeno ni zaboravljeno
U meni ne gore vatre, one samo tinjaju, postojane kao sve nepostojeće oko mene

.......a ,,ako me ipak odlučiš zaboraviti, ne zaboravi ,da me i dalje hraniš svojim postojanjem................

.......................................................................................................................
Umijeće samotno i zanat svoj
Ja vježbam u tišini noći..." ..." Dylan Thomas

komentari isključeni/font>