reka si
da ćeš mi ime radje upisat u list agave
i kad me ne bude uza te, ime će stat ka spomen
a ja sam tila drugo : da me pamtiš i bez toga
da se sitiš ka i ja
vrimena, riči, dodira i obećanja
tihih večeri uz more
one pisme i gitare koje smo čuli sa druge stine
......tek sad znam, dugo godina posli
da vrime stane kad mora stat'
da sve nas život umota u grubost svoju
koraci spori, otežali od sjete
ne vraćaju nas ni agavi
ni stini
ni moru