Monade oliti pizdarije iz malega mista
kruva i vode
Evo sidin na teracu i uživam. Liva trese lancune, a Desna ih stavlja sušit. Svaki dan ih pere ka da se sere u nj. Ludega li mista, što manje šoldi imaju to više glume finoću. Meni se sve čini da ova Desna samo smoći lancun, te stavi sušit ,jerbo triba i struje potrošit, deterđenta (e, ma struja, jon je ka isključena???)
- Susida, oli opet peremo lancune? Joli smo se upišali, joli se jebemo po cile noći? – zajebajen ja.
-Ma ja sam ti pričista osoba! – ona će.
Mislin se ja, čista je nikom i ona stvar (u drugom smislu).
Sve se mislin, znam ja ko je napisa ono pismo Joki. Lako more bit:
a) Liva, oče se osvetiti ča je ni jeba do Uskrsa, kako je obeča.
b) Gornja, jerbo je đeloza na me, pa nas želi zavaditi.
c) Joke, sam sebi piše pismo, želi prčit sa strane, pa kad dojde pravo pismo da reče Donjoj: jesil vidila ča more nasrat!
Jo koji je to tovar, piše sam sebi pismo, a biće sam sebi i drka. Jeman paklenski plan za nj. Čuče se.
Ljube moja, dođi amo, Domi svojoj – zoven ja, to mi je nova maška. Koke moja kako si narasla!
A ča ti trčidu dlakice, svaka na svoju stranu. Sta je Antiša lizat, svu je izbalija i smočija. Gladin ja nju, kad ono provirin kroz ponistru, jeman ča i vidit. Don Antiša se krsti na balaturi. A još su neke čunke pročirile, miseći kako će vidit ono šta čuji, ali njente.
-Ča je, pedofili jedni ča čirite?? Sve ču vas prijavit! - proderem se ja na glas.
Kako sam našla moju Ljubu, oliti Koku moju? Šetam ti ja jednu veče s pasom sva dišperana (boli me srce kad se sitin, kako ja Mare Lujza znala prin meni di odim). I tako iznebuha kraj jedne kante od škovaca izijde jedno mače i stane mijaukat. A ja govorin Antiši, vidi zgazit će je auto, uto ona krene na me. Ja je uzmen, mrak je, ne vidin dobro, bojin se da je pas ne ugrize, ona oma stane prest i( i dan danas ne prestaje). Ma kurijožaste maške, Antiši je oma oplela plesku, e nek se vidi ko če biti gazda u kući. Zavolila sam je, a da je nisam vidila, poslin je pogledam liči na Maru Lujzu, samo bokun lipša, jerbo je i mladja. Rečem ja Keku, je ima nešto u onoj staroj:
Dok jednom ne smrkne, drugom ne osvane
Ma baš mi se ovo proliće ni ni šetalo uveče s Antišom, tek noću vidiš koliko je napuštenih mačića, a bome i pasa. Svaki je na svoj način šestan, tila bi jih sve povest doma, nahranit, ali Keko mi je zapritija: ili on ili Brižit?.
Zato ti bidna dok šećem nosim u đepu hranu, te ih bar malo naranim. A jemali bi puno tega naučit od tih napuštenih životinja. Na prvom mjestu im nije hrana, vengo, nečija pažnja, društvo. Ima jedan pasić brez jedne šape, kad me vidi došepesa do mene i legne mi prid noge. Ka da me čuva, ja ti ga pomazim i popričam š njim par riči: Jel te ko tuka? Je, jebat ču mu mater kad ga uvatin. Moj Antiša gleda zašto ne jede odma, a on me samo gleda onim pametnim okicama, ka da je sve muke ovoga svita razumija .
Tako sam tužna ove dane, ni jebači me ne moru razveselit. Niki dan sritnem ti ja Marinka, on će meni: Dome moja, lipoto moja, a di si, dva miseca te nisam vidija. Da nisi čagod Keku rekla za nas , pa te ne pušča samu?
-Ma di će Keko biti đeloz na vas dva jebača (iz predprošlog rata)- ja ču.
- Ma dojdi gremo doli do rive- on navalija.
- A di ću s pasom?
- A Gospe ti pošalji ga doma s fojima u zubima!
- ??? jebate dobra ideja … . ali vidin Antiša, praši u suprotnom smjeru.
Jarče kozo, posrala ma lastavica. A koji kurac tu radiš gnizdo, vidiš di san ti ostavila gredu za gnizdo, a ti se uvatila nasrat ga meni iznad glave. A da nije ona špijun od Live, more bit da oče znat šta pišem?!
- Keko oču i li moči oprat blato s tastature laptopa, an?
-Je sve ču trčat u servis reč ko te posra! On če diđšperan.
A jebate ča ču kad me svi vole, ko me nebi?
Idem ti tako nikoveče, kad vidim nike male ka pantagane bačene u kantu. Dok sam se snašla dojde imberlani Prika, koji tu stoji , a i kopa po škovacam. Bidni mačići niko ji je bacija, a tek su progledali, krmeljani, gladni, ni mater nisu počučali, ni mjaukat niznaju. Sakrija ih on u drva koja skuplja za zimu, i spasija. Vratim se ja donesem razblaženog mlika, hrane za maške i ostavim. I tako ti ja ka pripametna i berlavi Prika, duševan, o istim živim bićima brinemo. Gospe moja koji smo mi tim, ja šefica, on škovacin. Da nas neko gleda sa strane, šta bi reka, ča nam more biti zajedničko, da se tako dogovarama? Pravo na život, svakoga, pa tako i prvih mačiča.
Govori on meni konspirativno, ni triba jin ništa, da sam im ja – KRUVA I VODE.
Gren ča!
