Ulica je odzvanjala od tišine. Bila je ponoć,ona je šetala razmišljajući o tome koliko je to pametno u ovo doba. Prepustila se je nekim davnim mislima. Bijeli pas je dotrčao do nje noseći probušenu loptu u ustima. Nudio joj je tu loptu,a ona je u glavi slagala pasijans zaključaka. Pitala se je otkud joj je to sve poznato. Čučnula je i milovala mu sjajnu dlaku,on je zahvalno poklonio loptu. Otrčao je u drugu ulicu,a ona je opet bila sama. Odlučila je otići u stan i zaspati,da zaboravi na svoju samoću. Pred vratima ju je čekao darovatelj lopte. Čula je korake na stubištu i uspaničila se je. Tražila je ključeve u torbici,dok su koraci bili sve bliži. Stubišno svjetlo se je ugasilo. Čulo se samo dahtanje psa,koraci koji dolaze.
Upalila je svjetlo,pred njom je stajao muškarac. Htjela je vrisnuti,ali se bojala da ne probudi cijelo stubište. On je čučnuo do psa,a ovaj ga je liznuo po obrazu. Pas je otišao van,a oni su ostali sami.
Našla je ključeve i otvorila vrata. Čekala je da muškarac nešto kaže,bar 'dobro večer'.
-Ja se vas bojim-rekla je to bez razloga,ali nekako iskreno.
-Ja volim nogomet-odgovori muškarac.
Odmah je znala da će ga pozvati unutra. On je bio taj koji je nije na ništa nagovarao,u ništa uvjeravao.
Uzela ga je za ruku i povukla u stan. On je iz džepa izvadio limun ,odgrizao vrh,cijedio sok po njoj i ljubio je istovremeno s okusom sebe i žutog voća. Strgnuo joj je haljinu i lizao svaku kap s njenog tijela.
Mirisao je na opasnost,uzbuđenje,sigurnost i sreću. Pritisnuo ju je čvrsto na zid,ali je nježno ljubio.
Ruke su mu bile jake,ali je pažljivo milovao. Soba je bila obojena u crveno.
Moja najdraža boja.