D e m i j a n & M i k e l a

Cijelo jutro me davi "komentar"

Gdje god hoću napisati komentar piše mi:
Upisali ste krive pristupne podatke.
Pripazite na velika i mala slova. Molimo vas pokušajte ponovno.,
sad gledam sve stare komentare i svuda piše D e m i j a n, a ja neću to, već da mi piše Uštekana mama, i koliko god puta mijenjam i tražim, sad mi pak neda niti da mi piše ono što me prvo tražio, sad se uopće nemogu potpisati na komentare, tj, nemogu ih uopće napisati nikome. i ljuta sam ko ris



Neznam dali je ovo opet neka faza bloga, no već mi ih je stvarno dosta. kad imam vremena komentirati i pisati onda uvijek neke gluposti samo da nemogu ostvariti ono što naumim. Ili pak imaju neka seljenja ili pretumbacije ili otvaranje komentara i blogova traje predugo, pa izgubim i volju i želju...

LJudi sorry, ali nemogu komentirati, i neznam zakaj i neznam kako, ali... sad mi se više niti neda. glavno da sam pročitala sve vaše blogove, a komentare ću ostaviti nekom drugom boljom zgodom, kad će mi biti omogućeno komentiranje kak spada i u nekom normalnom vremenskom roku bez filozofiranja i stupidnih komentara (mislim, koda ja neznam koji mi je password i korisničko ime...)

Ugodan početak tjedna...

Zaboravih dodati, jučer smo mališa i ja bili u igraonici na Velesajmu... (igraonica bibo, imaju 1300 kvadrata, u paviljonu 25, radi od 14-21 sat, subotom, nedjeljom, za vrijeme praznika i blagdanima 10-21), 20 kn upad i to samo za klince, ali morate imati pojačanje ako su klinci mali, jer, meni je 2 sata bilo kao 5. Osim što imaju one tobogane na napuhavanje, imaju i veliki labirint (garant 100m2), a kad se klinac od 2,5 g. popne tamo, i nemožeš do njega osim da vičeš i govoriš mu kuda da ide (mislim, možeš do njega, ak ćeš izigravat i ti klinca ), i izgubiš glas, i preznojiš se koda si i ti jurcal po tim penjalicama, provlačilicama, đampalicama, sreća pa postoji i stol sa legičima, tam sam ga odvela nakon 2 sata da se malo osuši, nemoram napominjati da mu je bila mokra i kosa i majice i hlaće i čarape i gaće. Uz legiće se malo ohladio, osušio, smirio, zabundala sam ga jer se trebalo do doma otkotrljati i dočekati tramvaj. I naravno da je bilo suza kad je trebalo iči, i naravno da sam izmišljala svašta da prestane tuliti ko slon , i dobio je lizalicu od tete čuvarice na izlazu iz Velesajma, pa se malo smirio. Samo da znate, teti je dao kikić u zamjenu za lizalicu. moje nesebično dijete...