16 listopad 2019

Na poslu je jedna starija gospođa čitala Moravijinu knjigu. Kaže da odavno nije naišla na nova izdanja sa čim sam se složio. Sutradan sam je pitao šta planira da uradi s knjigama jer i ja razmišljam šta ću jednog dana da uradim sa svojim; možda donacija staračkom domu ili 'pak crkvi, naravno planira da pokloni... Treći dan me pita: šta danas čitamo. Odgovaram da čitam Murakamija, da mi je ta knjiga ispunila jedan deo duše i da se ne sećam da sam skoro čitao knjigu koju sam jasnije shvatao i toplije doživljavao. Mislim da čak i volim Murakamija. Četvrti dan dolazi i poklanja mi knjigu Moravije i ćutke odlazi. Sem hvala nemam vremena za patetične suvišne govore i zahvalnosti. Jedan vrlo hrabar potez. Meni se ceo dan plače zbog tog gesta i počinjem da verujem u Dobrotu ljudi jer nisam navikao da su ljudi bezrazložno dobri i tihi.

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.