an image

21.02.2019., četvrtak

tri majmuna

u poslednje vreme ljudi mi bivaju naporni. kolega sa svojim nepravilnim r je naporan koliko je naporna i ciganka koja mučki pokušava da mi izvuče novac iako joj uporno ponavljam da nemam kod sebe novca ona i dalje pita i ne veruje; traži i moli, po prvi put sam za kratko vreme dopustio sebi da izgubim živce u kratkom vremenskom odstojanju pa je priupitah: dobro, jel ti razumeš kad neko nema? kad nešto nemaš u datom trenutku? uhvatih to lice koje mi je delovalo raznorazno samo ne dobroćudno i očajno. u redu je što me laže, to je njeno pravo da iskamči ali ono zar i sama ne dolazi iz takvog okruženja da bi mogla shvatiti kad nemaš jer nemaš, pritom u datom trenutku pričam na telefon i ona me prekida u sred razgovora i izlaže mi svoje probleme koji čak ni ne moraju da me zanimaju. i tad dolazimo do prednosti od blogovanja na inostranom servirsu jer sad recimo mogu da postujem nekulturne postove o mojoj šefici a koji pripadaju psihoanalizi zbog čega ih i smatram poganim budući da nije baš pristojno zaključivati i to javno iznositi ali mislim ono stvarno ja nju nit mrzim nit volim, moji zaključci su poput siluete na saobraćajnom ogledalu. možda je to najgore u životu biti ravnodušan prema nekoj pojavi. ali ne mogu se oteti utisku da je poslovno isklesana s kraja devedesetih, kad valjda nije bilo suviše inovativnih zanimanja a radnika je bilo sasvim dovoljno koji su bili srećni tu gde jesu ma kakvi god da su bili a bilo ih je i svi su sve radili i odrađivali bez pogovora. pokupila je sve obrasce svih nadrkanih osoba s kojima je sarađivala, koje je susrela, koji su je iznapušavali govnjivom motkom u trenucima kad je zasigurno imala pravo da pita ono što je zanima, te sad tako uplašena i zgrčena i dalje obitava u nekim ulogama nadređenih i onih. nažalost, ona i sad iako je na nekoj kvazi funkciji gde bi mogla da uvede zdravu poslovnu atmosferu i kulturu i dalje je istog zgrčenog šupka i plaši se svega živog što bi moralo da ide do njenog šefa, mnogo joj je stalo da sve izgleda funkcionalno... jednostavno se uživljava u svoje uzore. ona je ko ono dete koje kad razbije činiju pa pokuša super lepkom da zalepi i zavara. to jeste ljudski ali i strašno naporno biti deo toga i posmatrati tako nešto iz dana u dan. na kraju radiš to sve, pokušavaš da ispoštuješ autoritet jer iza sebe imaš ipak nekakav odgoj koji ni nema veze sa tim ali brate znaš da ona ne pripada ljudima koji su spremni da stave ruku u vatru zbog drugog, da nije drugar, i znaš da je samo pitanje časa kad ćeš i sam postati nerazuzdani divljaner prepun urlika.
- 23:53 - Komentari (6) - Isprintaj - #

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.

Opis bloga

pravim nešto lepo

Box 1

anonimac1402@gmail.com


Box 2

paradajz

Box 3