U srcu ovog jesenjeg dana nalazi se drogerijski parfem La Rive 315 Prestigate; njegove note koje podsećaju na drvene abažure, tek zagrebane mandarine maglovito nestaju sve brže i brže svakim korakom. Jasno mi je zašto kažu da ima lavande u sebi jer toliko se spaja sa kožom da sam utiska da ga niko drugi ni na tren ne oseća.

Napolju je predivno iako smo na oku sunca koje zubato posmatra poput najpodmuklije životinje. Da, dan je predivan, nema mnogo ljudi, no iako je savršen dan, ja to ne osećam i ne mogu da ga proživim na onaj način na koji bih možda eventualno voleo jer u sebi šuštim kao što šušti i lišće ispod nogu i ništa mi nije dovoljno ni zlatno ni besplatno; dakle, tako je to u životu, lepa jesen, još lepša cena badema i lešnika.

Danas u DM-u nikad viđeni skandal. Žena imena Zorana stoji na kasi i čavrlja s kasirkom sve dok nije uletela druga žena, bezimena, i zamalo dobila batine od Zorane budući da ih je snimala telefonom pošto su zadržavale red. Njih dve su se toliko svađale da su u jednom trenutku izašle obe napolje i non-stop se čuo onaj mađiončarski zvuk na vratima ding - dong .... na kraju je bezimena pozvala policiju, a Zorana je pobegla kroz parkić koji je podsećao na šumicu.

Kasirka se često hvatala za glavu uz dramatične izjave ja ovo ne mogu da podnesem i jao, bože, zvaće policiju ili direkciju, vidi .... dok je druga radnica nije konstatovala ni na jedan trenutak.

I u samom tom primitivnom činu beše neke lepote i istinitosti jer imena negativaca uvek saznamo čak i kad ne želimo ništa da znamo o njima, o njihovim prezimenima retko kad - jer kvare intrige i ljudska sanjarenja, dok ljudi koji za sebe tvrde da su žrtve uvek ostavljamo bezimene i izgažene u vremenu oslanjajući se na prolaznost.

Ja sam sve to posmatrao iza krema za neposlušne i mrtve tabane (koje su stvarno dosta dobre) moglo bi se reći - duhovno okrepljen, dušu mi je ogrejala jedna topla ljudska priča - koja se svakome mogla dogoditi.