Pa šta ako Madona ne zna da peva? Ne znam ni ja uvek da živim pa živim, na isti način i Madona peva iako uz ocenu mnogih ne ume da peva. Nije baš da tražimo dozvolu niti da je neophodan neotkriveni talenat ni za jednu od tih radnji. Mnogi vole Madoninu pesmu, bila u providnoj čipki ili obgrljena bicepsima i popaljenim svećama. Uostalom, Madona je neko ko je neosporno uticao na pop kulturu. Ne bih rekao da sam fan, nemam te okidače, prošao bih pored nje na ulici mada možda ni to nije reper jer ponekad kad vidim i vlastitu porodicu na ulici pokušam da se mimoiđemo.
Madona je međutim neuništiva i nema veze što je sad kobojagi poražena, ona je prošla to nešto što ove nove njenog roda tek prolaze. Madoninu pesmu delim na novu i staru.
Nije mi nešto simpatična njena nova muzika. Ravnodušnost prema zvezdama oduvek tinja. Madona je Madona. Kao što je sto - sto. Nisam je nikad doživljavao kao živo biće niti kao nešto što treba moj sud. Ali zahvatio sam je dok je živa.
Madona je dobar pokazatelj koliko je vizija bitna u životu, i kako umetnost utiče na umetnika i umetnik na umetnost ostavljajući ljude izvan tog nekog kruga.

Trebalo bi da se ošišam jer vidim po senci na zidu kako mi glava nije uredna poput zadnjice slona u šarmantnim engleskim vrtovima nego dlačice štrče kao da je u pitanju glava ježa koja prkosi svetlu.
Slon u vrtu.