jedna puši slim cigarete
druga ne puši, tek lakira nokte
kada ispunjena
mislima i vodom
u njoj natopljena
mrtva priroda
i jedan lokvanj
koji se održava na površini
ko što zvezda u lepilu
beskonačno plovi
ka svetlosti
dok se ne zaustavi
ali cvet ko
srce crkvenog zvona
leluja ivicama kade
prozvodeći tupo disanje
Venere
pena za brijanje upija maglu
poljubac na obrazima
ko zaraza
prenosi se dodirom
dve kristalne kugle
ko od grudi
puštene
u beli svet
ali ipak napolju mrak je
ljudi spuštaju roletne
puž se povlači u kućicu
dete riba četkicom
patike za školu
po ulicama se hvataju oblaci
pulsiraju sivilom, trolejbusima
ko da je reč
o gradskim venama
i tu se negde poema
završava

--------