"If we open a quarrel between the past and the present, we shall find that we have lost the future."
Winston Churchill (1874 - 1965)
konopi o duše
naškrabano -01.12.2008. ponedjeljak - 11:18
Vako gledat sliku crikve sv.Lovre olitoga katedrale sv.Ivana je ka ništa novega ,tod je i tod je uvik bila...ma za nas dicu trogira je ta crikva bila i ostala sasvin jedna druga prica.....
Prica o bezbrižnin danima ditinjstva o nikon drugon vrimenu i nikin drugin ljudima......a da ne govorin o nikin drugin obicajima......
Sami pogled na nju budi cilu navalu sicanja ............
Danas ljudi tu crikvu vididu ka misto di se more isprid bokun sist, dušnit i bacit oko na šinjorine oli muškice ca prolazidu ulicon,misto di ce se eto slikat za uspomenu.....di ce poc na misu i eto bit vidjeni,jerbo su oni oni dil drustva koji gre na misu a to je ka danas poželjno jerbo ako ne greš odma si ka manje vridan......
E svitu moj to misto ima niku drugu magicnu vridnost ,niku drugu dušu ca je mogu razumit i osjetit samo oni ca su ka dica tod odrastali , dica koja su bila i ostala dil te crikve , jerbo je dil naše duše osta upijen u svaki njen kamen, svaku poru njene lipote.
Minjala su se vrimena i dica koja su se igrala u njenin skutima a ona je uvik bila ona ista –naša crikva.
Lipo se vratit u njenu blizinu ,osjetit onu njenu toplinu kojon samo majka docekuje svoju dicu –dicu koja su se eto razbižala po svitu ali se uvik vracaju u skute svoje majke koja je tod i uvik ih ceka puna ljubavi i uspomena.
Još pantin svaki kamen,svaki detalj,svaku skrivenu kamaru ,svaki sritni momenat koji san proveja u njenon blizini.......
Lipo se sitit nekih detalja kojih više nima......ka konopi o zvona......onih konopi koji su bili spona koja veže covika i zvono,koji daju zvonu dil covikove duše.......
tamo nike (ne sican se tacno koje)godine došli su Pujizi (Talijani) i zaminili te konope letrikon-makinon koja je zaminila našega Špiru Pulelu.
Jel se još ko sica toga malog pogrbljenog covika koji je bija dil naših zvona,koji je potiza konope kako bi zvona pricala svoje price ,price radosti i tuge.......nadan se da nisan jedini i da ipak sicanja žive.
Još je tod slika konopi i covika koji srastaju u jedno....covika koji iako slabašan daje dušu zvonima,a ona su jaka ,mocna i pricajuci svoju pricu dižu covika u ariju...a on neda se ,ne pušta konope jer ako ih pusti i zvona ce pristat sa svojon pricon............
To je isti oni covik koji je nas mulariju vata kad bi se eto mi malo „opustili“ i capali se tih konopi kako bi kazali svitu da smo i mi tod.....da nan oni crvi u guici nisu dali mira ........
Zvonidu ta zvona i danas ali ne više onako sa dušon ka prije....sad ih tiraje letrika,a ona nima duše.....sad niko utipka program doli u sakristiji a makina onda cini svoje .....a opet to su naša zvona,zvona naše crikve......
Kad se iduci put nađete blizu crikve,pogledajte (oma iza ulaza sa juga) prima gori.....nađite pogledon buže u kamenu ,buže o konopi ,buže koje su još tod i koje su živo sicanje na sve zvonare naše crikve.
Te buže pricaju svoju pricu o vrimenu i ljudima koji su živili sa našon crikvon , pogledon na njih sitite se i vi tih dobrih malih ljudi .........sitite se prošlosti našega grada.
