Dadozd.bloger

24.09.2019., utorak

Što nosi novi dan?

Pozdrav ljudi ! Evo još jedan dan stariji,a ništa pametniji. Pitam se što danas čeka?
Oče li dan proći bez problema ili će me pogoditi neki meteor. Sinoć sam dan dobro završio nissm bas od onih što kockaju ali tu i tamo znam baciti sportsku ili skoćiti u kasino.
Jučer kao da mi je nešto govorilo uđi. Ušao sam i odlučio baciti 100 kn pa što bude.
E jbg kad sam ušao čujem onaj zvuk zvonjave otvaranja itd. Unutra ima oko 70 aparata sad na koji sjesti? Jer aparat je kurva s njima kockari nikad nisu u plusu. Gledao ssm ljude kako gube auta,kuće i na kraju familiju. Ja ne želim ništa od toga da izgubim ali mislim tih 200 kn ne znači mi puno u životu.
Sjedam za prvi aparat i ubacim svih 200kn pomalo me spustio na 50 kn. Već se dižem i mislim zbogom.
Kad puf 5 kauboja pa otvor. Kao da je poludio ali poludio pozitivno. Digne me na nekih 3000 kn uzimam isplatu i mislim se stavit cu opet 200 s kojima sam krenuo i ako neda ništa 2800 kn pristojno je.
U drugi čim sam ubacio opet ludilo popnem se na 4000 kn i pojačam bet.
Prestao je davati i spustim se na 3500 kn.
U tome sportu je potrebna samokontrola kao i u svemu.
Uglavnom izašao sam u plusu sa 6500 kn.
Danas mi ne pada na pamet ići kockati.
Danas nemam neki plan idem ljepo na kavu sunce je more pa idem popiti kavu onako bez obaveza.
Uvjek netko naleti.
Danas ne radim jer sam ostavio dečka na bageru da iskopa pripremu za sutra.
Što ću nema posla daoboje visimo tamo.
Zato danas je moj dan sunce đir po gradu pa kako ispadne.
Sve što je neplanski najbolje ispadne.
Ufff još pišem.
Odlazim motor,more sunce .
Valjda ce dyn biti ok jer mi je dobro počeo s jutarnjim sexom budući da su djeca u školi a žena na godišnjem.
Peglam idem dalje popodne se planiram vratiti po ženu i djecu i prošetati ali uvjek kažem ne planiraj.
Obično se planovi okrenu i izjalove.
Sad pedala na sunce.
Pozdrav i samo pozitiva......
Ništa mi neće ovaj dan pokvarit... :) .
- 11:19 - Komentari (14) - Isprintaj - #

23.09.2019., ponedjeljak

Djeca rata i ulice

U osnovnoj školi bio sam prosječno djete,prosječan učenik. Moglo bi se reči čak i sramežljiv. Moja sestra koja je 7 godina starija od mene uvjek je bila problematična i kao djete što se nastavilo i dan danas kad ima 50 godina i troje uničadi. Duga priča. Sve počinje početkom devedesetih godina.Rat u Zadru.
Rat je puno toga promjenio i nikome nije donio ništa dobro osim ratnim profiterima kojih nažalost ima puno-previše.Ali nije to tema pa skrećem na temu s kojom sam počeo.
Početak 90ih za moju generaciju je bio preloman. Jer one najbolje godine od 13 pa do 18 proveli smo najvise po podrumima i atomskim skloništima. Škola je bila neredovita jer nije po Zadru falilo uzbuna i granatiranja.
Tako da nam je taj prokleti rat uzeo najbolje godine života.
Bili smo premladi za otići u rat a vrjeme je to bilo puberteta kad počinješ upoznavati sam sebe izlaziti itd,itd.
Sječam se prve zračne uzbune u Zadru kad su se sa Zemunika digli avioni i krenuli u prvi napad na naš grad. Svi su bili pomalo pogubljeni i mladi i oni stariji jer još do jučer smo živjeli normalno-slobodno.
Početak rata donio je puno problema što je normalno. Kome je rat što dobro donio osim Političarima i lopovima ali njima na dušu.
Taj rat nas moju generaciju je možda još više zbližio ali i rasturio.
Zbližio nas je po pitanju da smo se po kvartovima puno družili i očekivali svaki put drugu uzbunu.A rasturio nas je po tom pitanju što je rat sa sobom donio i puno negativnih stvari oružija,anarhije,alkohola,droge itd.
Ali svi smo bili složni.Kod nas se u kvartu nikada nije gledalo tko je tko jer svi smo mi bili rođeni tu i odrasli skupa. Bilo nas je porjeklom od svukuda ali svi smo mi bili Zadrani.
Svako malo neko od ekipe je odlazi iz Zadra većinom plačući.
Pojedini su bili pravoslavne vjere pa su odlazili u tzv Krajnu,neki u Srbiju,neki vanka u Njemačku itd.
Bili smk premladi da bi nas itko išta pitao roditelji su odlučivali a oni koji su odlazili večinom su odlazili plačući jer svi smo mi djeca volili naš grad. Eto s pojedinima se i dan danas čujem preko Facebooka inače da nije njega večina nas se nikada više nebi čula ni vidila.
Uglavnom SRANJE.Rat je jedno debelo prokleto SRANJE.
Svakog dana sve više se kuhalo i bilo sve gore. Ovi stariji i većina oćeva je odlazilo na teren a po gradu je bilo najviše nas balavaca i bilo nas je teško kontrolirati u toj anarhiji.
Mi dečkići smo s motorima ili biciklama obilazili grad nakon pada vojarni ulazili smo unutra ne misleći dali ima mina itd. A roditelji bas i nisu bili tu da nas prate u sobu. Sječam se nakon pada vojarne Đuro Đaković iza vojske odma smo uletili mi ekipa iz kvarta i krenuli u običajeni obilazak. Skupljali smo metke i svakakve pizdarije. Ušli smo u vojnu kuhinju i ja sa 3 prijatelja otvorim onaj veliki frižider,omsli smo što viditi unuzra mrtav zaleđeni vojnik sa rupom od metka u čelu.
Svašta je bilo ne mogu sve ni opisati.Ni sjetiti se svega.
Uglavnom na ulicama se pojavilo dosta droge koja je bila dostupna svima pametni su se toga klonili a mi koji smo bili znatiželjni smo pomalo usudim se reći i pošteno NAJEBALI.
Počeli smo s tim sxperimentirati ne misleći puno na posljedice,koje smo kasnije dobro ispaštali. Trebalo je godina i godina da se toga oslobodimo. Neki su umrli,neki završili po komunama i zatvorima a ja spadam u one koji su platili dobar ceh i ostavili se toga i danas imamo svoje familje poslove djecu i sve ostalo što čovjek može poželiti. Zato ja uvjek kažem nije sve u parama bitno je zdravlje jer kad si zdrav pare češ napraviti (zaraditi) a kad si bolestan pare ne igraju. Kako kaže narod "zdrav čovjek ima milion želja,bolestan samo jednu".
Uglavnom bilo nas je različitih sudbina ali dosta nas fali.
Eto ja sam imao sreću da sam prošao sve to i smatram se danas sretnim jer opet imam sve što jedan čovjek može poželiti. Nemam milione ali imam dovoljno i imam familiju koja je tu uz mene i ja iz njih. Eto jedino što sam mlad ostao bez majke ali bolest je bila jača. I o tome ču pisati u jednom od daljnih postova. Puno je toga bilo u ovih 42 god neznam odakle bi počeo pa pišem ovako na preskoke.
Pomalo sve će doći na red ovo za sad je sve ugrubo.
Ali ljudi gledajte zdravlje jer ono je najbitnije. Zdrav i uporan čovjek može sve.
Ostavite u komentarima svoje mišljenje makar i negativno ja se ne ljutim. Čovjek koji nezna prihvatiti kritiku nije čovjek nego egoista.
Sad žurim dalje. L.P. i još ču pisati a i čitati vaše postove. Ovo mi je neka vrsta ispušnog ventila ili psihijatra.
#ŽIVOT JE BORBA #





- 11:54 - Komentari (5) - Isprintaj - #

17.09.2019., utorak

Ljudi brkaju :) . ;)

Evo već dva dana nisam ništa napisao.Razlog nisam bio od volje za pisanje. Jučer sam imao jedan sastanak s jednim čovjekom. Bilo je to poslovno jer čovjeka znam iz viđenja ,znamo se puno godina i nikad nismo poslovali uvjek smo bili na bog,bog.
Splet okolonosti je ispao takav da smo se morali naći i porazgovarati. On me zamolio da dođem u jednu kafanu u zd koja baš i nije na nekom dobrom glasu. Prvo sam mislio da mu kažem neko drugo mjesto ali kad promislim meni je sve jedno bitno da se dogovorimo ono zbog čega smo se našli.
Dogovor je bio h 16:00h.
Lokal je to gdje dolaze ljudi sumnivog morala ali ponavljam nije me briga imam tu posjediti nekih 20 min i idem dalje za svojim poslom.
Uglavnom u 16:05 dolazim na dogovoreno mjesto. Ulazim u lokal na prvi pogled tu unutra 7 do 8 ljudi sjedi za 3 stola. Čovjek s koji. Se trebam naći sjedi sam za stolom i čeka.
Rukujemo se i sjedamo za stol. Nakon par uvodnih rječi prelazimo na temu zbog koje smo tu.
Ja naručujem kavu s mljekom a on pelinkovac tonic.
Razgovor ide dobro i vodi prema kompromosu.
Stol do nas počinje neka vika,rasprava između 3 muškarca koji su vidno pijani.
Mi na par momenata ušutimo da čujem što se to dešava za susjednim stolom,ali ne gledamo prema tamo. Uglavnom u toj buci čujem da se muškarci svađajh oko muzike. Njih dvojica hoće da konobar prebaci na narodnu muziku jer da je ovo što svira navodno monotono.
Mene i dotičnog to se ne tiče ja tu ionako nisam zbog muzike. Od jednom dolazi do naguravanja za susjednim stolom i konobar prebacuje muziku na narodnjake.
Mislim se nije naš posao ionako za par minuta trebam otiči. Pa ako hoče neka svira indijanskami smo svoj dogovor postigli i oboje smo zadovoljoni ishodom.
Sa susjednog stola dolazi muškarac pijan kao daska neobrijan ali i nabrijan. Prilazi našem stolu i počinje sa uvodom ovo je moj kvart i slušat če se što ja kažem. Pogledam ga i pitam ga dali se to obrača nama na što on odgovara "vama" govna jedna.
Ja mu kažem gospodine nije mi bitno što svira ako je vas kvart i vama odgovara meni isto odgovara. Diže se njegov "prijatelj" i prilazi i on našem stolu.
Nastavlja u stilu svog pijanog kolege i nastavlja ako vam se ne sluša izlazite. Ja da bi izbjegli problem odgovarsm im meni muzika paše popijte nešto na moj račun nismo tu došli raditi probleme. U glavi mi kuha jer se ponižavam pijanok budali. Ali što ću ne želim da ide to dalje. Jedan od njih 2 mi odgovara što ti misliš da mi nemamo para pa nas častite pičke jedne. Vidim da traže sukob.Ali radio sam kao konobar dok sam bio mlađi i naučio sam da je takvima najbolje klimati glavom.
Kažem nije da mislim da nemate nego budući da je vaš kvart i da ste nas povezali krivo želim kao znak dobre volje i ds vidite da me muzika ne smeta da vas počastim u znak mira.
Ali oni ne popuštaju i govore mom kolegi što ti pičko šutiš? Čovjek im isto kulturno odgovara pa slažem se s kolegom misleći na mene.
Ali oni tek tu dobivaju krila misleći da ih se netko boji ne razmišljaju u stilu da nikome nije do problema bez veze. Ovaj što je drugi prišao stolu čovjek nekih 45godina visok 185 cm i malo podeblji uzima pivo sa svog stola i cjelom kriglom mi polije kolegu.
Kolega miran staložen ljepo zovne konobara koji je taman smanjio muziku da nam naplati. Konobar vidno h strahu prilazi stolu i naplačuje. Ja posegnem rukom u đep stavim na stol 50 kuna i kažem ok na ljepoj usluzi idemo. U glavi mi bjes,ludilo svašta sli ssm sebi kažem ko ih jebe idem dalje.
Krečemo prema vratima izlazu a ovaj debeli viče pojebite se ili ču vam to ja napraviti. Dižu se drugi ljudi u kafani i umiruju ga. Ali baraba još agresivniji. Ja se vratim nazad do stola kolega poteže za rukav i viče ajmo pusti ih. Ali ja samk crnilo imam pred očima. Prilazim tom brđaninu jer i ja imam 195 cm i 103 kg. Pola života sam proveo na ulici trenirajući i bavio se smaterskim boksom.
Ljepo mu mirno govorim iako mi u glavi kuha.
Majstore ako si frajer održat češ rječ i povaliti me tu pred svima. Odjednom vidim nije mu svejedno ali sad ako se povuče ispasti če nitko. Jer znam kako takvi likovi razmišljaju idu na zastrašivanje što im u 99% slucajeva ide za rukom.
Kaže mi ajde pederu uđi u wc da to odradim.
Kolega mu se odmiče a ja više ne mogu držati bjes u sebi,sjetim se dok sam bio mlad i konobar koliko sam puta imao scene s takvima a bio sam mlad i ovisio o poslu. Sve mi leti u stotinku sekunde pred očima. Ufff i sad se tresem dok pišem.
On i dalje provocira i kaže u stilu još si tu.
Mrak. Koliko sam mogao i nisam mogao opalim ga šakom u nos koji sam mu slomio on pada na pod i od suza ništa ne vidi ali u meni jos veći bjes.svi se razbježali kako je ležao na podu i krivio se i urlikao ubit ću te kad tad. Ja mslo burno reagiram pogodim ga još 3 puta nogom u stomak i jednom u glavu. Sve puno krvi. Ajmee. Sad mi je žao što nisam otišao ali gotovo je. Uzimam pivu i od kolege mu i još mu je iskrenem na glavu. Tek sad na pločicama blato krvi. Konobar pobjegao iza šanka. Žao mi što je to dečko morao vidjeti i sjetim se sebe prije 20 god. Kažem dečko sve će biti ok ne brini. Zovi policiju. Jer znam da u lokalu ima kamera i da će se vidjeti ko je prvi počeo. Ovaj gad diže se s poda i drži za nos.
Krv cjedi dođe mi ga i žao i kažem mu što je ovo trebalo on i dalje odgovara nije ovo kraj. Došlo mi da ga opet tresnem kolega mi viče smiri se budalo ne isplati se zbog ovakvih robijati.
Znam ali ako pustim njemu ,drugom trećem Zadar je mali grad pročuje se za sekund i onda i drugi misle da mogu.
Ne ja to ne podnosim nikad prvi ne izazivam. I ne volim baš tuče po kafanama ni opčenito ali nekad nemaš izbora tako me ulica učila. Uglavnom bili smo u policiji i ja i kolega do 9 ipo navečer. Tek onda su nas pustili jer su pregledavali snimke iz lokala.
I policajac mi je rekao možda bi i ja isto postupio da ne nosim uniformu.
Samo znam da više u tu birtiju nebi nikad ušao a takvih birtija po mom gradu hvala bogu ne fali.
Ovo je jadno da ovako mora završiti odlazak na kavu.
U što se moj ljepi grad pretvorio u brdo seljačina. Jer to je sve počelo od rata pa nadalje.
Žalosno ......
A sad opet na sud zbog takvih čobana.
Užas. Znam da ispadaagresivno ali morao sam. Kako bi ja sutra svoju djecu pogledao u oči da mu nissm vratio. Žao mi je što je tako ispalo.
Kako bi vi postupili.???
- 07:33 - Komentari (13) - Isprintaj - #

14.09.2019., subota

Generacija X

Evo jutro je polovica je otišla na posao a djeca spavaju.Što znači wc je samo moj :) .
Danas nema škole pa neka uživaju kad mogu. Iako danas nisam ništa mislio raditi jučer nešto iskrsne tako da sam obećao doći. Jučer kad sam se vratio kući klasika.
Obadvije cure svaka na svom mobitelu.Gdje je svađa između njoh neizbježna"dječija posla".
Sjetim se svog djetinjstva pa gledam njih. Generacija X. Pasić pored njih željan zraka ali oni ga ne doživljavaju samo mi trpaju jesti tako da je dobio leđa kao Mike Tyson. Pasić koji bi trebao imati 4 do 4,5 kg ima 6,30. Star je 4 godine toliko su me davili da oće psa da će se brinuti o njemu da mi je jedan dan došlo idem ga nabaviti pa da imaju neku zanimaciju. Uzeo oglasnik,njuškalo i ono što bi oni htjeli nalazi se u Osjeku. Nije baš usput. A da idem do Osjeka pa da naletim na nešto što nisam tražio nisam baš imao volju. Ali što ću obećao sam. Sjetim se da je jedan moj poznanik otišao prodati svoju kuću u Osjek jer je došao sa ženom i troje djece živiti tu na more budući da tu kod nas još i ima nekog posla. Nazovem ga i zamolim za uslugu da mi ga donese kad se bude vračao i rješio prodaju.
Ok nema problema ali on kaže vračam se za 3 do 4 dana. Bilo je to prije 4 ipo god. Kad je krenuo pokupio je psića "patuljasti pinć".
Dovezao mi ga je u 1 sat ujutro. Normalno svi su budni i čekaju. Stigao je po kući ljuta euforija,imao je svega mjesec dana. Hodati noje mogao koliko je bio mali nego se sklizao po pločicama:). Tog dana su cure obećale da je on njihova briga moje je samo da ga cjrpim j kupujem hranu i pjesak budući da je s nama u kući i postao dio obitelji.
Prvih 2 do 3 mjeseca bilo im je zanimljivo kao i sve. Počeli su sve manje da ga izvode u šetnju. A zatvoren ne voli nitko biti osim generacije x.
Ali njihov život je android. Dobre su to cure ali kao i cjela njihova generacija oni se ni popišati ne znajo bez da to proguglaju.
Jučer im govorim budući da sam rođen 1977 u zd i živio tamo 36 godina. To je sad druga prića nisam ni sad daleko od Zadra i neću nikada biti. Udaljeni smo samo 25 km.Ljepo im govorim kako smo se mi drugačije igrali nije nas nitko mogao utjerati u kuću. U kući je bila jedna tv. 1990 kad je rat počeo imao sam 13 godina pa zadar je samo bez struje i vode znao biti po 300 dana. 4 godine dok su bile izbune proveli smo po podrumima. Nedaj im bože tako djetinjstvo. Mada ružno je reći i to je imalo svoje čari. Družili smo se igrxli nogomet,krali trešnje zafrkavsli ljude na telefon i snimali ih itd,itd. Oni me bljedo gledaju u stilu ma što ovaj trtolja :)). Objašnjavam im da nitko ne voli biti zatvoren i da ga odu prošetati navečer jer nam je kuća 70 m od plaže.
Ali oni misle sko ima pas jesti i piti da je sve ok pa nema on svoj tablet pa da se igra.
Sreća razumne su to cure ali za njih je to nepojmljivo jer one su rođene s mobitelom u ruci. Samo ne znam više što čačkaju po 10 sati dnevno???
Kako im ne dopizdi?? Nama je nsjveća kazna bila kad bi roditelji rekli ne možeš van a njima je to nagrada. Sve se okrenulo. Uglavnom poslušale su me i prije nego su krenule ja im kažem ima da ga prošetate bar 500 do 600 metara tu uz more.
Kad su se vratile nakon pola sata ili 45 min oni meni pokazuju brojač koraka i pokazuju kako su prošle 1300 metara. Haha. Nisam mogao i počnemo se svi smijati znači više se ne može ni prošetati a da se na to čudo od telefona ne izmjeri.
Vidim da nema smisla oni su neki drugi svjet. Oni su svjet koji smo mi kao djeca gledali na tv-u i mislili da su to sf filmovi.
Tako da moje je mišljenje da njihove generacije sve imaju a ništa nemaju. Tko zna kakva če biti njihova djeca još gore. Pa čovjek je sam sebe zaglupio. Tako da je moje mišljenje da če sam sebe čovjek i uništiti kroz nekih 100 do max 150 godina. Pozdrav dragi ljudi idem to odraditi da i mene mobitel ne odnese. :) :)..... L.p
- 08:07 - Komentari (8) - Isprintaj - #

13.09.2019., petak

Život s 3 žene :

Dobro jutro. Još jedan početak novog dana"borbe" je počeo. Jutros sam mislio duže ospavati budući da danas ne radim,ali ništa od toga.
Ako ništa bar sam noć prospavao normalno.
Budući da žena počinje raditi u 7 a djeca moraju biti u školi u 8 ja a sad je 7:30,a ja sam se već uspio naslušati svega.
Žena kad radi jutarnju navije sat u 5h ujutro iako joj je do posla 1 km ili 2 minute vožnje.
Ona kao i svi mi ima svoj jutarnji đir.Dok skuha kavu zapali koji duvan,našminka se začas je 6:45 i ona odlazi. Iako se nisam morao dizati nisam više mogao slušati onaj alarm kako zvoni. Digli smo se i popili kavu sve nekako u miru.
Sad dolazi onaj najgori dio u 6:20. Treba buditi "djecu".
Buđenje počinje ali prvih 10 min to je više moljenje nego buđenje. Ova starija od 13 godina se i digne ali za ovu mlađu ujutro mi trebaju topovi.
Razbudim ih i onda počinje.
Svi odjednom moraju na wc. Ova se šminkati druga prati zube trća već izmišlja nešto treće,tako da je rat oko kupatila ujutro neizbježan. :)
Sam sebi govorim budalo što nisi ležao kad ti je bog dao. Ali sad je kasno. Treba sve to istrpiti ova traži knjigu druga majcu i peglu itd.
Žena odlazi na posao a ja još pijem kavu i navodno uvodim reda.
Cure ka su se dobro isposvađale za fobro jutro kreću u školu. To je dio di ja nastupam. Imam kupatilo vremena i cjeli stan za sebe.
Obavim jutarnju highjenu i potrebe.
Što sad dalje budući da danas ne radim. Uzimam u ruke mobitel i sada ovo pišem.Sam u kući 1. dio.
Kavu sam popio koji cigaret popušio i imam 2 izbora. Otići van na još jednu kavu ili nazad u krevet. Odlučio sam se za varijantu broj 2.
Evo sad ležim dok ovo pišem. .
Došlo je i mojih 5 minuta. Pokušat ću malo odspavati što je teško jer već sam budan sat ipo i razbio san.Ako ne uspijem uvjek imam drugu soluciju odlazim u obližnji kafić na kavu.
To ti je tako ili nikako. A sad ja i moj patuljast pinć smo legli u neutralalan položaj i probat ću ubiti oko za svih . Ako kroz 20 min ne zaspem zna se u lokalnu birtijuvna kavu popiti pa ćeno vidjeti. Toliko za rano jutro. Pozz i čujemo se kroz dan. .
Samo veslo

- 07:15 - Komentari (17) - Isprintaj - #

12.09.2019., četvrtak

Zubar

Pozdrav nadam se da je sve prošlo ok? Danas sam odradio svoje do 15h još jedan priključak vode a u zubu samo tutnji. Za brjeme rada popio sam 3 brufena toliko da me od pustih tableta i antibiotika zabolio i želudac. Pred kraj posla prilazi mi žena u kući do koje sam radio i zamolila me da joj pogledam isto jedan posao što se vode tiče. Da budem iskren nisam baš ni imao volju ,ali preskočim zid odem pogledam čisto da ne ispadnem neugodan a u zubu udara kao bomba.
Uđem kod gospođe u kuču žena nekih 50 do 55 godina ukratko mi objasni što bi htjela. Nije ni neki kompliciran posao ali i dalje taj zub. Ja joj rečem cjenu koja je možda malo i nerealna,mislim skuplja jer nisam imao volju a u sebi se mislim volio bi da ne pristane. Ona mi kaže morsm pitati djecu koja su u Slovačkoj pa vam javim. Ja kažem ok razmislite i izmjenjamo brojeve telefona. Vratim se nazad i počnem skupljati alat. Prije nego sam završio ona zove preko zida i kaže može,djeca su pristala.
Budući da nisam bio od volje ja joj kažem tamo negdje drugi tjedan,može li. Ona kao iz topa odgovori nema problema. Ali meni u glavi samo jedna stvar taj prokleti zub.
Sjednem u auto i nazovem ovog našeg lokalnog zubara koji radi u kući jer čovjek je u penziji pa eto usput u kući i zaradi neki dinar uz penziju.
Kaže dođi za otprilike nekih sat vremena.
Olakšanje iako nisam još ništa napravio u glavi već psihićki lakše. Taman da dođem kuči otuširam se i pedala ZUBAR.
Čim sam ušao u kuču žena je već došla s posla a djeca iz škole.Spremaju se za ručati.
Odma s vrata sam im rekao volim vas ali ne mogu puno pričati. Boli me.
Stavim pare na stol uletim u ormar po presvlaku a onda pod tuš.
Nakon manje od sat vremena bio sam kod zubara.
Uđem unutra i kažem dr spašavaj vadi.
Sjednem na stolicu iako se ne bojim zubara nije baš ugodan osječaj.
Čovjek pogleda i kaže mislim da se žališ na krivi zub da je u pitanju umnjak . Budući da nisam imao sliku kažem čupajte koji mislite da je samo da ga više ne osjetim.
Zubar kaže počinjem od umnjaka jer mi se čini da ti on gura ovaj pa čemo njega.
Dao mi je inekciju i tako dok čekamo da proradi izmjenjamo par rječi. Osjetim kako popušta.
Inekcija radi svoje. Uzima alat i počinje čačkati.
Pokušava isčupati taj ludi umljak ali ne ide. Ne može ga izvaditi hrcka puca ali ne ide on vani.
Kaže ovo da si u bolnici sad bi ti rezali i vadili a ja ti predlažem da izbušimo rupu i probamo ih oba spasiti jer mi je umjak kao zabetoniran.
Ja pristajem na sve jer inekcija radi i trenutno ne boli pa da mi sad napravi neznam što.
Uglavnom otvorio je rupu između 2 zuba i da mi ogledalo da pogledam kako je to kvarno unutra i koliku je rupu otvorio. Bogami junačka rupa. Stavio mi je ljek. Ništa od vađenja i narući me za 15 dana da mu se javim pa da ga valjda očisti i zablombira.
Uglavnom nema više boli. Rekao mi je na izlazu ako kad popusti inekcija bude bolio da ne biram koje je vrjeme da ga zovnem pa da će mi dati još jednu samo da se više naspavam. Mada kaže neće te boliti više.
Evo me sad kući ćekam da inekcija skroz popust pa čemo viditi. Ležim na trosjedu s ženom i pišem mada mi ona kaže lud si? Sad si postao blogeraš. Eno djeca večeraju i sprdmaju se za školu ujutro a ja samo molim boga da ne boli i nočas pa da se naspavam budući da sutra ne radim. A oni su sutra svi ujutro što bi značilo da sam ujutro sam u kući. Nadam se da je ovaj dan završio još malo pogledati tv,zapaliti duvan i ako bude sve u redu SPAVANJE.
Pozdrav ljudi i laku noć.


- 20:24 - Komentari (8) - Isprintaj - #

Novi dan

Dobro jutro evo opet klasika svi su otišli. Sam sam u kući pijem kavu i pušim spremam se za još jedan radni dan. Oprostite nisam ništa rekao za uvod o sebi,aimao bi puno toga. Imam još 40 min dok ne krenem pa ću se za početak malo predstaviti. Imam 42 godine 3 djece. Sad je to dublja priča,uglavnom jednu kćer iz prvog braka koja ima 20 god trenutno je uposala 3.godinu medicine u zg. Vidimo se ali rjetko o tome čemo drugi put.boi mlad bio lud rano se oženio a još prije i rastavio. Sad sam u drugom braku gdje imam curice od 10 i skoro 13.godina. Žena mi ima 39g god i ovaj brak nekako šljaka. U biti kad sve vidim šljaka ok. Po struci sam konobar i 10ak godina sam to radi,od toga sam proveo 5 godina na brodu na dugoj plovidbi što je opet priča za sebe. Sada radim vodoinstalacije i bauštel povremeno eto nije to ni toliko da mi je financiski neophodno ali kad čovjek radi manje misli na gluposti. Danas mi i nije neko dan kako je počelo. Evo već 3 dana me boli zub za poluditi mislim da bi ga danas mogao i počupati ako uhvatim vremena ili zubara.za sebe mogu reći da sam sretna osoba koja na izgled ima sve. Ženu,djecu,auto,motor,dva stana odnosno kuće. Da se ne hvalim kuće sam nasljedio jer majka mi je rano umrla 2000 g nakon 4godine borbe s rakom a stari je ostao sam pa eto ostavi je meni i sestri po nešto. Nisam od onih koji se predstavljao ja stekao ja kupio,nabavio vidio sve prošao sve a ima 19 godina. Te mlade generacije su drukčije od moje ali eto svako vrjeme nosi svoje. Eto ukratko sam bacio uvod o sebi. Ovo pisanje mi dođe kao neka vrsta psihijatra gdje se ispušem pomalo. Jer čovjek koji drži sve u sebi ode u p.m da izvinete. Mada se ne valja ljudima puno ni otvarati jer obično ti to ljudi na kraju izokrenu i okrenu protiv tebe u svoju korist. Kako ono kažu? Nisu došla loša vremena nego loši ljudi. Sve je postalo nekako materijalno većina prijateljstava se nažalost svodi sve na neku korist. Zato ja uvjek kažem nemam puno prijatelja nego poznanika i u tom stilu probam odgojiti djecu.Bar ove dvije cure što su samnom.Jer pogotovo ova mlađa kad je samnom uvjek kaže tata koliko ti imaš prijatelja svi ti se javljaju. Ja joj kažem 95 % njih nisu prijatelji,samo poznanici jer svi znamo što je pravi prijatelj. U jbt evo pogledam na sat pišem već 15 do 20 minuta a proletilo kao sekund. Cigaret mi je ostao i izgorio u pepeljari a da nisam 3 dima povukao.evo sam kresnuo drugi :) 8:23 a ja sa čovjekom imam dogovor da ću doći u 9h. Ne volom kasniti. Uglavnom meni ovako odgovara a ne neko radno vrjeme gdje ti privatnik mjeri svaku sekundu gleda neda ljudima ni marendati u miru sve samo novac. Mislim bez njega se ne može ništa ali i nije najbitnija stavka u životu. To sam vidio kad se majka razbolila đaba ti sve pare kad neke stvari ne možeš kupiti.Uglavnom sat otkucava zub i dalje boli tableta samo malo ublaži na dva,tri sata. I jedino je rješenje van s njim ako se danas dogovorim sa zubarom. Znam da mi gramatika i nije neka jaka strana ali opr kažem valjda se razumjemo. Sad nastupa onaj dio oblačenja u radnu robu.I početak još jednog dana. Ljep pozdrav a ja idem dalje. :)
- 08:37 - Komentari (11) - Isprintaj - #

11.09.2019., srijeda

Sinulo mi.

Evo vrtim po netu,gledam svašta razmišljam.Pijem kavu i čekam da krenem u novi dan na posao.Žena je već otišla djeca su isto otišla jer dsnas im je treći dan škole. Čekajući dok pijem kavu padne mi napamet ideja da otvorim svoj osobni blog. Eto to sam i učinio pa čemo dalje vidjeti. A sad pravac posao.
- 07:49 - Komentari (3) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>


Dnevnik.hr
Gol.hr
Zadovoljna.hr
OYO.hr
NovaTV.hr
DomaTV.hr
Mojamini.tv

Opis bloga

Linkovi