ČUDNOREĐE

četvrtak, 02.01.2020.

GLAVNO RASKRŠĆE

I. ALBUMI:

01. DNO JE SVE RJEĐE (2016.)
02. KOMPAKT DISKUTABILNO (2017.)
03. NIZBRDO GORE (SASTAV RASPADA) (2018.)

II. SPOTOVI:

01. YOUTUBE PARTY
02. FERRAGOSTO

III. KRONOLOGIJA KONCERATA:

POGLEDAJ SPISAK


IV. INTERVJUI:

11. NEMA (Matea Šimić)
10. SOUNDREPORT (Maja Trstenjak)
09. TERAPIJA.NET (Ivan Hrvatska)
08. TERAPIJA.NET (Jurica Kosović)
07. TERAPIJA.NET (Marin Tomić)
06. VELIKA ROCK EKSPLOZIJA #6 (Siniša Bizović)
05. ŽIVOT U PJESMI (Zvonimir Varga)
04. KVARTURA (Sonja Krivokapić)
03. 24 SATA (Igor Vikić)
02. SOUNDGUARDIAN (Barbara Komar)
01. MUZIKA.HR (Matej Devčić)


V. MEDIJSKI PRIKAZI:

38. Ferragosto Jam 12, Orahovačko jezero (04.08.2019.)
37. Regenerator, Zabok (05.10.2018.)
36. Tvornica, Zagreb (08.03.2018)
35. Exposure Music Festival, Velika Gorica (15.06.2018)
34. Sax, Zagreb (30.09.2017)
33. Ferragosto #10, Orahovačko jezero (05.08.2017.)
32. Regius #7, Šibenik (15.07.2017.)
31. Promocija 2. albuma & 7. rođendan Čudnoređa. Vinyl, Zagreb (01.06.2017.)
30. Recenzija albuma "Kompakt diskutabilno" (Nacional)
29. Recenzija albuma "Kompakt diskutabilno" (Ziher.hr)
28. Recenzija albuma "Dno je sve rjeđe" (Cantus)
27. MIMO. MSU, Zagreb (15.05.2016.)
26. Recenzija albuma "Dno je sve rjeđe", 7/10 (Ravno Do Dna)
25. Recenzija albuma "Dno je sve rjeđe" (Nacional)
24. Recenzija albuma "Dno je sve rjeđe", 9/10 (Terapija.net)
23. "11 dana buke: dobro Dosh Lee u Zagreb!". Spunk, Zagreb (20.11.2015.)
22. Peta godišnjica Čudnoređa. Grey Room, Zagreb (25.05.2015.)
21. Kvartura. Vintage, Zagreb (20.01.2015.)
20. Good Vibrations. Vintage, Zagreb (07.01.2015.)
19. Brucošijada FPZG-a. Močvara, Zagreb (18.10.2014.)
18. PankeriJADA. Rock Klub Ribnjak, Zagreb (16.01.2014.)
17. KAbina. Mala scena hrvatskog doma, Karlovac (16.12.2013.)
16. Bakanalije na Martinje. Medika (Grey Room), Zagreb (11.11.2013.)
15. Velika rock eksplozija #6. Kset, Zagreb (15.10.2013.)
14. Noć knjige s beskućnicima. Gradska knjižnica, Zagreb (23.04.2013.)
13. KAbina. Mods Caffe, Karlovac (10.12.2012.)
12. Kantautorski festival #1. Močvara, Zagreb (06.09.2012.)
11. Brkovi - promocija albuma "Balkanski esperanto". Močvara, Zagreb (16.06.2012.)
10. Free Stage. Retro, Zagreb (03.02.2012.)
09. Beskućnički bal. Gradska knjižnica, Zagreb (12.mj. 2011.)
08. Supertalent šou, 2011.
07. KAbina. Mods Caffe, Karlovac (28.11.2011.)
06. Free stage. Retro, Zagreb (24.11.2011.)
05. Kompilacija "15. HGF - Finalisti (Spona, 2011.)
04. Koncerat kao takav. MMC Črnomerec, Zagreb (02.04.2012.)
03. Polufinale HGF-a. Zelena dvorana, Zabokjavascript:%20void(0); (18.03.2011.)
02. Koncerat kao takav. Time, Zagreb (07.01.2011.)
01. Benefit za "Nu:write festival". Atrij &TD-a, Zagreb (14.07.2010.)


VI. SKLADBE (TEKSTOVI):

01. Flip-flop jaje
02. Direktna djeco akcija
03. Eto tko
04. Svi se češu
05. Trnci
06. Zbogom parole
07. Avetinjo de la Punta Kristo (obećo je)
08. Graciozno lažeš
09. Maslačak
10. Neka koju svi znamo (kobajage)
11. Idemo bliže
12. Ti si u banani
13. Proteza
14. Sitno po sitno
15. Zid
16. Fijuk
17. Stevo Čokrlić
18. Rutina
19. Šteta
20. Govnar
21. Hvala od srca
22. Da ne moraš
23. Samo odlažno
24. Kozmetika
25. Ni-nu-ni-nu
26. Klaonica
27. Prašina i magla
28. Daj kilu vina
29. Dok se ljudi viđaju
30. Ana'hei
31. Ko te mori, Kone?
32. Štakorska fuga (Nakot napušta labos)
33. Pjesma o vlakobranu
34. Amplitude (bilijuni točaka)
35. Flip-flop epilog
36. Karakter stalan
37. Gospoda Krstićevi, 1.dio (Postanak Babe Karleuše i otkriće Rakije)
38. Zaboravit ću da sam u kurcu
39. Hrana
40. Opsada stubišta
41. Ime tvoje
42. San na svijetu sam
43. Metuzalem rata
44. Nirdala (prerada od Mangore)
45. Fuj (prerada od Biciklića)
46. Čudnoređe feat Biciklić
47. Za kog nabijaš? (za Biciklić)
48. Rančić na speedu
49. Ima jedna scena
50. YouTube Party
51. Ferragosto
52. Bez lajkova
53. Sam u dvoje
54. Jozo Nebulozo
55. Djeca korova

02.01.2020. u 04:11 • 0 KomentaraPrint#

DOVIĐENJA, KAKO STE?

https://vimeo.com/34142854

Film: Doviđenja, kako ste?
Žanr: Dokumentarac, komedija, drama
Režija i scenarij: Boris Mitić
Narator: Nebojša Glogovac
Godina: 2009.

Monolog naratora (transkribirao metodom slušanja naratora iz filma - Ognjen Bašić Čudnoređe):

01 – DOVIĐENJA, KAKO STE?

E, doviđenja, kako ste? Zamislite kako je tek meni. Ja sam još jako mlad doživeo sve što se doživeti moglo. I od tad se strašno dosađujem. Sad, sad sam spreman da umrem za ono u šta verujem. Ali jebiga, ne verujem više ni u šta.

02 – SAM SVOJ P(R)OROK

Najjači sam kad je najteže, ali meni nikada nije teško. Umesto da uživam u svom uspehu, meni je žao kad nema više izazova. Umesto da kukam kad propadnem, ja sam postao samo jači i otporniji. Nemojte vi mene pogrešno da shvatite, nisam ja sad neki loš čovek. Ja sve ovo samo previše olako proživljavam. Poslednja stvar koja me još motiviše je izbor kako da završim ovu svoju priču. Ali ni tu nema mnogo dileme. Jedini mogući kraj za lika kao što sam ja je, naravno, jedna apsurdna smrt u nekom apsurdnom savremenom dvoboju. Samo još pravog protivnika da nađem.

03 – MOJ SEKUNDANT I MOJI PRVI DVOBOJI

Ali, imam ja jednog prijatelja. Koji je uostalom i vaš prijatelj. E, on je moj sekundant u ovim dvobojima. Ali umesto da mi pomaže, on stalno pokušava da me spreči. Kad sam mu se obratio za pomoć, naterao me prvo da odem na lekarski pregled. I lepo me upozorio: "Ponesi poklon doktoru i ne zaboravi – tvoje je zdravlje i u tvojim rukama". Kad sam mu pomenuo Hipokratovu zakletvu, odgovorio mi je da ona samo nalaže svakom doktoru da savesno pregleda svakog pacijenta bez obzira na vrstu viskija koju je dobio od njega na poklon. Na kraju mi je medicinska sestra sama napisala dijagnozu: "Pacijent koji ne zna da doktoru treba doneti poklon je medicinski fenomen". I otkačila me. Nisam ni stigao do tog doktora. Kad sam raspisao izbore za prvog protivnika, izdvojila su se dvojica kandidata. Prvi je imao slogan: "Ne napuštajte me ljudi, ja sam harizmatična ličnost". A drugi: "Sve ćemo vas silovati, opljačkati i poubijati"...ima li itko bolji politički program. Kad je došlo do glasanja, moj prijatelj se nije dvoumio. Napisao je na glasačkom listiću: "Ne slažem se sa vama, ali pošto sam tolerantna osoba, dozvoliću vam mogućnost da se vi složite sa mnom". Oni se nisu složili. Izbori su propali, a ja sam opet morao da tražim sebi novog protivnika.

04 – SAM U RAJ

Ja nisam nikad nikog povredio, nisam podmitio nikog, nisam nikad ništa ukrao. Morao sam na kraju da iskažem svoje nezadovoljstvo na neki drugi način. Tad nije bilo teško naći nekog protivnika za dvoboj. Danas, danas je lakše nego ikad. "Svi ti dobri ljudi sa zlim namerama i svi ti loši ljudi s dobrim namerama – svi su na našoj strani, samo smo mi na suprotnoj", što bi rekao moj prijatelj. Možda je sve ovo malo nezrelo, ilegalno, nekorektno...ali jebiga, sve je ionako naopako. A i meni je ovako lakše. Smrt ne ubija kao život. Ili što bi rekao moj prijatelj: "Od sudbine se ne može pobeći. Sudbina će pobeći od nas."

05 – REKVIJEM ZA CRNU MAČKU

Jednog dana naletim tako na jednu zgaženu crnu mačku. I dok su svi onako zbunjeni čekali šta će dalje da se desi, moj prijatelj im je lepo objasnio: "Crna mačka nam je presekla put, sutradan je crkla". I šta bi sada to moglo da znači? Da su nam čak i sujeverja pogrešna? Ili možda da su tačna, ali smo mi ipak jači? Možda i mi nekom donosimo nesreću. Možda smo i mi crne mačke za crne mačke. Moj prijatelj uvek ima slične komentare, pogotovo o ljudima koji izazivam na dvoboj. On nikad ne kaže jasno da hoće da me spreči, ali uvek uspe da ove moje protivnike obesmisli do te mere da mi se stvarno više ne bori sa njima. Ponekad ga, naravno, pustim jer u velikoj većini slučajeva je apsolutno u pravu. Ljudi sa kojima hoću da se borim su nedostojni čak i najapsurdnijeg dvoboja.

06 – DA NIJE VIKENDA, GDE BI NAM BIO KRAJ?

Ima tako jedan ministar. Znamo ga i prijatelj i ja još od blejanja pred dragstorom. Tad smo se takmičili ko će zubima da otvori više pivi. A sad, sad on ima više zlatnih zuba nego mi zdravih zajedno. Nisam čak mogao ni da zakažem dvoboj s njim. Stalno je nešto navodno zauzet, čak i za nas. Tražili smo da ga vidimo bar za vikend, ali nam je prijateljica mog prijatelja koji inače radi u njegovom kabinetu rekla da se ministar subotom i nedeljom odmara i da je to njegov doprinos u borbi protiv kriminala. Dalje je sama i ničim izazvana krenula da insistira na njegovom poštenju: "Ministar je bio zaprepašćen činjenicom da prima tri plate. Honorarno je sproveo istragu. On je obećao narodu da će živeti bolje – i stvarno živi bolje. Gospodin ministar je veoma uspešan političar, on više puta nije osuđivan". I sve tako. A onda se odjednom rasplakala i sama priznala: "Mnogo smo grešili, uhapsite one što su glasali za nas".

07 – POSLE VAS, GOSPOĐO

Jedan ruski pesnik je jednom izazvao svog kolegu da se bore za srce nepostojeće žene. Oni su je izmislili i onda su krenuli da se bore za nju. Zar to nije najbolji razlog ako već neko treba da se svađa oko žena. Ja sam se zaljubljivao u razne lepotice. I one su mene volele, ali to je samo dražilo moje samoljublje. I ništa od spasenja. Ja njih i dalje volim. Zahvalan sam im za nekoliko divnih trenutaka. I dao bih život za njih. Ali mi je dosadno samom. Kaže moj prijatelj: "Ako te žena vara sa najboljim prijateljem, ne sekiraj se – taj ti nije najbolji prijatelj". Ali ajde, zbog žena se svakako ne vredi svađati, a kamoli voditi dvoboje. Osim ako nisu izmišljene, naravno. Na kraju sam ipak našao ženu bez koje ne mogu da živim. Gde god pobegnem, uvek me nađe.

08 – NAGRADNO PITANJE

Ko je ovde narator? Ja nisam. I ko mi je uopšte taj prijatelj? Da nije pas? Nije pas. Pas je moj najbolji prijatelj. Zato bi mogao da mi kaže gde je zakopao kosku. Ne. "Knjiga je čovjekov najbolji prijatelj", reče pas, već pomalo umoran od svega.

09 – ZAR I TI, SINE EDIPE?

Bio sam ja nekad i normalan čovek. I to sam bio. Zasadio sam drvo. Sagradio stadion. Crkvu. Odmah pored i pumpu. I autoperionicu, naravno. I pekaru. Napravio sam i svadbu za pamćenje. Eno, još je puštaju na TV. Zaređao sam i dvoje-troje dece. Ali sam prestao kad sam shvatio koliko liče na mene. Još malo pa bi i njih izazvao na dvoboj. Što bi rekao moj prijatelj: "Mladi su naša najveća briga, jer žele da zauzmu naše mesto". Ili možda malo optimističnije: "Narod koji ima ovakvu omladinu ne treba da brine za budućnost – Kanade ili Australije. A kada bumerang jednom odavde ode – više se ne vraća".

10 – DUGO PUTOVANJE KROZ MOĆ

Ja sam stvarno nezahvalan čovek. Na tugu se navikem isto kao i na uživanje i život mi postaje sve prazniji iz dana u dan. Ostaje mi samo jedno, da putujem. A naputovao sam se, vala, dosta. Sad mi je zanimljivije da čekam u redu za vizu. Sav bes koji se tu nakupi u meni mi toliko draži maštu da sam im ustvari vrlo zahvalan za inspiraciju. Moj prijatelj takođe. Na jednom od trideset formulara zapisao je sledeće misli: "Ni nebo nije svima isto – nekima je plavo, a nekima prokišnjava. Neke životinje imaju ljudske osobine – ostale volim. Protiv nas vode politiku štapa i šargarepe – prvo nas tuku štapom, a onda šargarepom. Mi dolepotpisani padamo sve niže i niže". U tom su ljudi polako počeli da izlaze sa vizama i jedni su tako tiho psovali, a drugi su imali tako idiotske osmehe da sam zgrožen pobegao iz reda i potpuno zaboravio na svoj dvoboj.

11 – IZAĐI AKO SMEM!

Nekad se znao red. Uvrediš nekog i on mora da brani čast u dvoboju. A sad, sad ljude ne možeš ni da uvrediš, a kamoli da te počaste dvobojem. Šta god im kažeš, oni nađu neko opravdanje. A neki se uvrede čak i kad im se ne obraćaš. I takve najviše volim. Galame toliko naglo i toliko glasno, a na kraju sami insistiraju da časte pićem. Moj prijatelji im je predložio par vanvremenskih slogana: "Napad je naša najbolja odbrana, a mi nismo došli ovde da se branimo. Hteli smo da se borimo do posljednjeg čoveka, ali nas nije bilo dovoljno. Mi sve neuspehe pravdamo našim mentalitetom – takav nam je mentalitet. Mi u svakom trenutku znamo šta hoćemo, samo ne znamo kad je taj trenutak".

12 – RAT JE PRVI POČEO

Zemlja – vazduh – vatra – voda – vlast. Proleće – leto – jesen – zima – rat. Kaže moj prijatelj: "Svaki konflikt može da se reši mirnim putem. Zato vas upozoravamo da nam ni slučajno ne pružate otpor". Ili: "Sukob se nije mogao izbeći. Vi ste se borili za mir, a mi protiv rata". A to ko je prvi počeo, laž kaže da je istina prva počela. A moj prijatelj ima više teorija na tu temu: "Ne zna se ko je prvi zapucao, sigurno je jedino da oni nisu oklevali da odgovore. Neprijatelj nas je opet iznenadio, očekivali smo da prvi napadne. Mi smo hteli da se rat što pre završi, zato smo ga prvi i započeli. A kad smo već krenuli, nismo hteli da obustavimo paljbu sve dok rat ne prestane. Jer, jel'te, što je duži rat, to smo bliži miru. A ako na kraju ispadne nerešeno, nije strašno, vadićemo slamku da vidimo ko će da piše istoriju".

13 – SVE SE MOGLO REŠITI I MIRNIM PUTEM, ALI KO BI SE TOGA SETIO?

I ja sam bio u ratu. I razumem mog prijatelja kad kaže: "E, da smo u ratu imali onoliko heroja koliko se ispostavilo da smo imali". A bilo ih je stvarno svakakvih. I ovakvih i onakvih. Baš zato sam i hteo da izazovem jednog od tih onakvih, pa sam prišao na starinski način: "Čuo sam da si hrabar, ajd' na dvoboj!". Ali on nije bio baš raspoložen i odmah je krenuo da se pravda: "Ja sam na ratištu bio mnogo dobar. Sažalio sam se nad jednim televizorom koji je ostao bez igde ikoga. Neprijatelj nikad nije spavao, granatirali smo ga i danju i noću. Mi nismo krvavili ruke, krvi je bilo samo do kolena". Ali kad je shvatio s kim ima posla, rekao mi je jednu pametnu stvar: "Rat, pa mir – tako će se svima ugoditi. Nije svaki rat isti, ali je svaki rat sam po sebi zločin. Ne postoje ratni zločini, rat je zločin. A nadam se da nam neće suditi za sva zverstva koja smo počinili. Pa zar nije ljudski nadati se". Na kraju nisam ni stigao da ga izazovem na dvoboj. Uhapsili su ga jer je pogrešno parkirao. To u ovoj zemlji ne može da prođe nekažnjeno.

14 – KAD JAGANJCI (I LAVOVI) UTIHNU

Šta god mislili, svi mi patimo od izobilja nečega, pa makar to bilo i slobodno vreme. Čak ni previše saznanja ne valja. Zato ja volim mog prijatelja – sve što mi kaže je kratko i nejasno. Danas ionako niko nema vremena za duža objašnjenja. Moj prijatelj ne umišlja da nešto može da promeni svojim pisanjem, ali neće ništa ni da prećuti. On tako u dva reda spasi dušu svoju i ode dalje. Prosto oseća potrebu da provocira svojim komentarima. I to je ono što je najlepše. Kad bi insistirao, kaže, bi ga prihvatio.

15 – VLADAVINA PRAVA, I OBRATNO

Kažu da narodu treba vođa. Mi smo imali jednog na četrdeset godina. Od frenetičnog aplauza nije se moglo čuti šta vođa govori, što je prisutne dodatno razgalilo. A drugog na deset godina. On je takođe bio nepogrešiv. U to sam bio ubeđen. I to nekoliko puta. Sad ih menjamo na četiri, ali opet ne valja. Pitao sam prijatelja: "Da li su gori ovi novi ili ovi stari?". Odgovorio je: "da". Kaže da je najbolja vlast ona koja tek treba da dođe, pod uslovom da nikad ne dođe. Nema tu šta, ako se svi slože i ja ću glasati za promene. Ustvari, šteta što se ne razumem u politiku, imao bih mnogo toga da kažem. A s obzirom na to koliko su svi prevrtljivi, ne znam ni koga bi od njih na kraju prozvao na dvoboj. Taj izbor zato drage volje prepuštam svom dobrom i zločestom prijatelju, a on se tome iskreno raduje. Konačno smo dobili novu vlast, biće to pravo osveženje za satiru.

16 – 2+2/2009=

U socijalizmu su dva i dva četiri. U kapitalizmu takođe, ali kakva razlika. Kad sam to shvatio, otrčao sam u prvu od dvadeset banaka u mom bloku, ali me je na ulazu sačekao moj prijatelj: "Uzeo sam kredit, kupujem stan. Banci. Oni se stvarno zalažu za razvoj srednjih i malih preduzeća. Od velikih prave srednja, a od srednjih mala". "A država", pitam ja prijatelja, "šta država radi u svemu tome?". "Država uvodi porez na siromaštvo, jer smatra da se jedino tako ono može eliminisati". Moj prijatelj inače tako daje časove Marksizma. Plaća obično oko pet maraka na sat. Pitam ga: "Šta bi, gde je nestao klasni neprijatelj?". A on sleže ramenima, pa me tiho moli: "Pozajmi mi, molim te, hiljadu evra, bit ću ti večiti dužnik".

17 – RAD OSLOBAĐA, A I NERAD, OD RADA

Praznik rada smo i ove godine slavili tri dana. Prednjačili su kao i uvek oni koji najviše mrze svoj posao, oni koji nemaju posao i oni koji ni ne pokušavaju da ga nađu. Nitko nije ni primetio kad je moj prijatelj dograbio mikrofon: "Drugovi, radnička klasa je kostur našeg sistema! Vi ste bedno plaćeni, ali srećom, to se retko dešava. Kupili ste fakultetske diplome, pa mogli ste te pare da potrošite i na neku pametniju stvar. Ceo život vam se svodi na to, kuća – posao, kuća – posao, a da stvar bude gora, nemate ni kuću, ni posao. Koliko dugo već ne radite ništa, ako nije poslovna tajna?". Nitko nije odreagovao, pa nismo imali ni sa kim da se svađamo. Moj prijatelj i ja smo na kraju otišli na turističko putovanje u inostranstvo, ali ni tamo nismo mogli da nađemo posao.

18 – HUMANITARIZAM NA VELIKO I MALO

Tako smo u jednoj gužvi oko raspodele humanitarne pomoći moj prijatelj i ja sreli neke zanimljive likove. On je prvi započeo konverzaciju: "Ne zanima me kako ste zaradili svoj prvi milion, to je poslednje u životu što bi nas zanimalo". "Pa ja živim od humanitarne pomoći", odgovori mu asistent savetnika menadžera, "hoćeš i ti popust na veliko?". "Eto, vidiš", kaže mi posle moj prijatelj, "nikad ne bih rekao za njega da je mafijaš. Baš zato što znam da jeste". A onda se malo i pohvalio: "Žena i ja se bavimo organizovanim kriminalom. Ona krade hleb u jednoj, a ja mleko u drugoj prodavnici. Ali ne žalimo se. Poznati biznismen je moćan i bogat, a mi smo živi".

19 – SVETLO PISMO

Jedan čovek se jednom razboleo i otišao u prirodu da gaji med. Kad je ozdravio hteo je da zahvali pčelama tako što će da im napravi košnice u obliku makete svog grada. Zamislio je sve zgrade osim policije i opštine. Ali je na kraju stao samo na crkvi. Čovek ima duboku veru da neko uvek odozgo ili sa strane može da ga spasi. Ali ljudi boga banalizuju. Od genijalne ideje hoće da ga svedu na činjenicu. Ja nisam nevernik. Ja samo ne mogu da verujem šta nam se sve dešava. Ja verujem da ljudi mogu, umeju i hoće da veruju, ali meni se najviše sviđa onaj prvi deo: "U početku beše reč".

20 – SUDNJI DANI

I tako, bio jednom jedan ja. Bio jednom jedan veliki čovek. Drugi put već ga nije bilo. Ima i poštenih ljudi, ali to je njihov problem. Sudili su mu, ni sam ne zna zašto. Ali je presuda iznenadila mnoge. Naročito sudije. Tešio me moj dragi prijatelj: "Pravda je spora", kaže, "ali je nedostižna. I znaš šta, reinkarnacija će omogućiti da se čuje i druga strana".

21 – MEDIJI MISLE ISTO ŠTO I JA

Ja se barem ne krijem iza dekadancije svog vremena. Nema uopštavanja, nema prostih objašnjenja. Ne može istina da se pojednostavi, a da se ne deformiše. Ali istina će isplivati kad tad. Kao i svaka lešina. Moj prijatelj i ja smo veliki optimisti po tom pitanju: "Istina neće moći da se sakrije, jer ustvari nigde nije dobrodošla".

22 – JAK, JAČI, OD NEJAČI

Naravno da vi sada ne shvatate moju nasladu, kad vas nikad nisu tako vređali kao mene. Sve što me ne uništi, čini me jačim. To su blagoslovene rane, prosvetiteljske. Ako nisam neranjiv, biću barem neuništiv. Ali sad sam postao i neranjiv. Svet se brine o makrobiotici, ekološkim standardima, penzionim fondovima, ogrebotinama na automobilima, novim turističkim destinacijama. A mi, mi nikako da iskoristimo sve prednosti naše tragikomedije. Nismo mogli da se odlučimo između istočne i zapadne civilizacije, pa smo izabrali kompromis – da budemo necivilizovani. Kako da ne budemo ponosni na svoju prošlost kad nam je svaki naredni dan sve gori. Nećemo da poslušamo glas razuma, jer viče na nas. Nikad ne preuzimamo odgovornost za svoja dela, mi nismo teroristička organizacija. Pa ni Šekspir nije rekao: "Nešto je trulo u državi Engleskoj".

23 – CAFE "CAFFE"

Na kraju sam hteo da izazovem na dvoboj ili sve nas ili sve njih. Ali sam odustao kada sam shvatio koliko su ustvari svi isti. A onda mi je jednog dana moj prijatelj odjednom rekao da odustaje od svega. Da ne može više ništa da komentariše, jer više nema inspiracije. Svako može sve da kaže, svako može sve da napiše i nikom ništa. Šta god rekao, kome god rekao, ništa se ne menja. Novo doba dolazi, a staro ostaje. Uzalud sam ga ubeđivao da nastavi, kaže da je i on izgubio motivaciju. Da je sam život postao apsurdniji od satire. Išao sam malo da mu laskam: "Tvoje poluistine, to su, bre, istine i po. Ponavljam te tvoje aforizme k'o da su moji. Sve što mi kažeš zvuči baš onako k'o što bi ja sam rekao – da znam tako da pričam. Sad i razmišljam kao ti. Čak i drugačije gledam na stvari". "E pa ako je tako", kaže mi on, "onda ti ja i ne trebam više. Ako ne možeš da promeniš svet, možeš bar da promeniš svoj pogled na svet. Ako si to uspeo, znači da ti je dobro".

24 – FINALE

"Slušaj, ako prestaneš da pišeš, izazavaću tebe na dvoboj". "Pa hajde, što da ne", kaže on, "hoćemo kod mene?". Deset. "Čuvaj se ljudi, prijatelju, mnogo je takvih kao što si ti. Neprijateljima treba oprostiti. A onda ih uništiti kao prijatelje". Devet. "Aj' sad ti". "Položaj kičme im nije baš najbolji, ali su im zato svi ostali položaji sjajni. Mogu da biram: ili ću biti marioneta ili će mi život visiti o koncu". Osam. "U istom smo sranju, ali mi smo prvi došli. Prolazili smo i ranije kroz teške trenutke, ali nikad nisu trajali ovoliko godina". Sedam. "Bojim se da ćemo čak i u budućnosti imati burnu prošlost. Ali opustite se, ne preti nam nikakva budućnost". Šest. "A priznaj da si blefirao da ćeš prestaneš da pišeš. Ne možeš ti da ne pišeš, a ne bi ni ja mogao da prestanem da te slušam. Kako ti ono kažeš: život je pasji, ali su koske odličnog kvaliteta". "Posle sedme čaše popij šestu, posle šeste petu i sve tako dok se ne otrezniš". Pet. "Izvolite sad Vi, gospodine Ja". Sedimo, ćutimo, gledamo u jednu tačku, a ni nje nema. Ima i onih koji misle drugačije, ali je njihov broj zanemarljiv u odnosu na one koji ne misle uopšte. Četiri. Ne dozvolite da vam život prođe tek tako – ovako. Istina je da nismo umrli, ali laž je da živimo. Tri. Na greškama se uči, naročito ako ih slavimo kao praznike. Učili smo se na svojim greškama, a usavršavali na katastrofama. Dva. Konačno, svetlo na kraju tunela – i to ne jedno. Najgore još nije prošlo, najbolje tek dolazi. Jedan. Fraza koju sam čekao ceo život: "Eureka! Više se ničeg ne sećam!". Nula. Pogledao sam tipa u ogledalu, pa smo rekli jedan drugom: "Luj, ja mislim da je ovo kraj jednog strašnog neprijateljstva". A vi? Vi morate da zamislite da sam ja jedan srećan čovek. Ko se ne slaže, ajmo napolje to da rešimo.

02.01.2020. u 04:02 • 0 KomentaraPrint#

srijeda, 13.11.2019.

RECENZIJA: Ferragosto Jam 12 (04.08.2019.)

01) http://www.sound-report.com/koncerti/ferragosto-jam-festival-ferragosto-jam-2019-2019-08-01-3?fbclid=IwAR386dmiy7Nigvr_oHhhA-x0av6M-egQuYeqOoqbL1Y0-G1qPdI6Nlwfr8s (Soundreport)

"Prvi na rasporedu posljednjeg dana Izštekanog Stagea bio je svima dobro poznat, već praktički stalni postav Ferragosta, Ogi Čudnoređe. Čim je stao na pozornicu krenuo je s forama i šalama prije nego što je prešao na glazbu. Na simpatičan način nam je dao do znanja kad bi zaboravio neki od stihova, ali mu nije za zamjeriti. Nakon poznatih stvari kao što su „Stevo Čokrlić“, „YouTube Party“ i sada već himna festivala, „Nikad dosta“, pozvan je na bis. Zadnji dio pjesme izveo je ležeći na pozornici s koje su ga odnijeli vjerni fanovi. Ogi Čudnoređe definitivno zna kako zabaviti a bome i nasmijati publiku." (Marija Tkalec)

02) https://mixeta.net/2019/08/06/slavonska-rapsodija-zvana-ferragosto-jam/ (Mixeta.net)

"Osim toga, popodne su tu bile i zanimljive borbe kečera i još poneki popratni sadržaji, dok je na Izštekanom stageu mjesta bilo za mladu kantautoricu Akleu Neon, već pomalo domaćina festivala koji kao da nikad nije ošao s njega Čudnoređa, zanimljiv pop duo Mi Vida te Ivanku Mazurkijević i Mrleta aka Mr. Lee & Ivanesky..."

"Ako je Ognjen Čudnoređe rezident Ferragosta, onda su Krankšvesteri idejni kreatori, ako ćemo gledati količinu puta koje smo ih imali prillike čuti na Orahovačkom jezeru." (Bruno Koić)

13.11.2019. u 16:30 • 0 KomentaraPrint#

srijeda, 24.10.2018.

RECENZIJA: Exposure Music Festival, Ranč Kurilovec, Velika Gorica (15.06.2018)

http://andreakane.sobakaisti.org/u-kantautorskom-krugu/

"Iako nisam ljubitelj parodijsko-posprdnih pesama, nastup hrvatskog kantautora ČudNoReĐe je ostavio utisak na mene, posebno zbog pesme koja ima dokumentaristički karakter jer ju je napisao koristeći se oglasnim natpisima koje je nalazio u ulazima zgrada. Ostale pesme koje je izvodio previše su mi vukle na onaj brkoliki tip muzike koji ne podnosim, ali u ovakvom društvu ČudNoReĐa se istakao svojim pesmama i autentičnim nastupom u kojem je repovao, urlao, duvao u pito i prozivao publiku."

(Andrea Kane)

24.10.2018. u 00:34 • 0 KomentaraPrint#

RECENZIJA: Regenerator, Zabok (05.10.2018.)

http://www.terapija.net/koncert.asp?ID=28480

"Omni prisutna ličnost Čudnoređa unutar hrvatskih urbanih kulturnih krugova stvorila je kantautoru Ognjenu Bašiću pomalo kultni status te se tako u publici Regeneratora našlo oko 15 slušatelja, što starih, što novih pridošlica koji su pozorno pratili tekstove te se u navratima simpatično smijali. Drago mi je bilo vidjeti te reakcije, jer kao netko tko je vidio desetke solo nastupa šjora Bašića teško mi je pisati o ovoj izvedbi na klasičan način. Čudnoređe na mene djeluje kao droga čiji je high u trajanju nastupa kratki izlet u eklektičnu mješavinu žanrova, stilova i emocija u kojem je jedina konstanta ekscentričnost i nepobitni izvor pozitivne energije. Upravo mi ova pozitiva onemogućuje pogled iz nove perspektive jer unutar tih pola sata slijepo uživam u neobičnom svijetu Čudnoređa te mi cjelokupnost doživljaja promiče verbalnoj analizi. Ovaj svijet uključuje sve od repanja o svima poznatoj talačkoj situaciji puštanja hipsterije na zabavi u 'Youtube party štala' do rock n' roll dionica o oglasnim pločama u 'Hvala vam od srca'. Vjerujem da je zbog čistog tematskog i zvukovnog opsega Čudnoređe novom slušatelju nepredvidljiv, nešto što donekle seže i u vjeveričastu scensku prisutnost punu trzaja i čudnih vokalnih izljeva. Ipak poput mnogih kantautora Čudnoređe je nažalost većinski statičan. Kažem nažalost jer su mu pjesme same po sebi dovoljno pjevne što je u kombinaciji s atmosferom, njegovim dubokim glasom i povremenim kazoo-om recept za ples. Sam je nastup trajao otprilike pola sata sadržavajući neke od najmilijih hitova te završavajući s predivnim 'Zaboravit ću da sam u kurcu', pjesmom koja mi je osobno obilježila dobar dio ovoga ljeta. U tom vrhuncu euforije na žalost morao sam izaći iz krajnje bizarnog svijeta Čudnoređa te sam se u post-ćudorednom stanju ogledao oko sebe vidjevši da je dio publike razgovarao, imun na ovako neobično, slikovito putovanje. Drugi je dio publike pak s osmijehom doživio isto putovanje kroz mješavinu glazbenih stilova i čudnih, često humorističnih tema. Jedino što mi preostaje sada je kao narkomanu čekati skup s njima da se omogući sljedeća karta u taj univerzum."

(Jan Vržina)

24.10.2018. u 00:22 • 0 KomentaraPrint#

srijeda, 25.04.2018.

INTERVJU: NEMA (Matea Šimić)

https://ne-ma.net/2018/03/26/razgovor-cudnorede/

Gledali smo te prije nekoliko godina na solo nastupu u Zaboku, u Polanoviću. Polovica prisutnih bila je fascinirana, dok se činilo da te druga polovica ili nije razumjela ili suviše doživljavala. Kakva su ti inače iskustva s koncerata?

Ako je polovica prisutnih bila baš fascinirana, to je prilično dobar ishod za jednu kafansku svirku na kojoj se ne sviraju coveri. Možda zato što je posrijedi bio Badnjak, pa je vladala atmosfera blagdanska. Inače te kafanske svirke uz rijetke izuzetke prolaze u atmosferi gdje uživa par prijatelja, a ostatak ljudstva čine posjetioci kafića koji nisu ni znali da te večeri netko svira. I onda normalno da gledaju svoja posla i ne fermaju previše izvođača, jer ipak se ne radi o njihovom kvartovskom frendu autolimaru koji iz hobija svira na akustari Azru, Balaševića i Bijelo Dugme. Ako se trajno svidiš barem jednom od tih slučajnih posjetitelja, to je veliki uspjeh. Klupski i festivalski koncerti također variraju. Nakon nekih koncerata poželim da nisam ni nastupio, a na nekim drugim mjestima se mogu dogoditi čuda slijedom kojih ću upisati nastup u listu provoda života.

Neke riječi u potencijalnim hit pjesmama (npr. Youtube Party , Zaboravit ću da sam u kurcu ) možda sprječavaju da te emitiraju (poznatije) radio postaje. Slažeš li se i je li ti to važno?

Naravno, važno je da te radio stanice redovito vrte. Nažalost, jedino studentske i ostale neprofitne radio stanice ne provode cenzuru, ali njihov odjek je ograničen. „Poznatije“ radio postaje su selektivne, pa će tako psovanje kod neafirmiranih bendova biti razlog nepuštanja u eter, dok će se poznatijim izvođačima (npr. raznim domaćim reperima) gledati kroz prste, jer im njihove psovke dižu slušanost.

Recenzije tvojih albuma dosta su oprečne, od slabašnog do sjajnog. Što misliš da je razlog tome?

Ljudi imaju različite ukuse, ali statistički gledano ispada da je bendove „čistih“ žanrova (pop, rock, punk, metal, rap, reggae…) lakše ili voljeti ili mrziti, dok su oko eklektičnih bendova koji poput Čudnoređa sve te žanrove kombiniraju mišljenja češće podijeljena. Kome je draži prvi album Čudnoređa jer je više rock, kompleksnijih aranžmana i društveno „relevantnije“ tematike, manje će mu se svidjeti drugi koji je više pop, jednostavniji i ležernijih tekstova. Vrijedi i obrnuto. Oni kojima će pasati svaki uradak su u manjini. Puno manje takvih polarizacija mišljenja doživljavaju bendovi unificiranog stila iza kojih stoji čitava supkultura. Čudnoređu otežava afirmaciju upravo to što se ne uklapa niti u jedan postojeći kalup, pa mora iz svake supkulture pecati čovjeka po čovjeka. A to dugo traje.

Slušamo te na Bandcampu i Youtubeu. Ima li te na drugim platformama?

Hvala, samo tako nastavite. B Za sada nema.

Jesu li izdavači u Hrvatskoj dosad pokazali interes za potpisivanje ugovora?

Nisu. A i da jesu, samo izdavaštvo mi ništa ne znači. Veliki izdavači su previše zaokupljeni angažmanom oko nekoliko svojih glavnih zvijezda da bi se imali vremena adekvatno baviti manjim bendovima. A ipak potpisuju ugovore s kim god stignu ne bi li nešto ušićarili preko tantijema. Zauzvrat dobiješ da ti se pjesma triput zavrti na radiju ako imaš novi singl. Ipak, prihvatio bih ponudu izdavača koji se pored izdavaštva aktivno, kontinuirano i brižno bavi booking menadžmentom i promotorskim djelatnostima. To je ono što danas gura bend. CD-jeve ionako malo tko kupuje.

Što misliš o zagrebačkoj, hrvatskoj i regionalnoj glazbenoj sceni? Imaš li favorite?

Scena je sve od undergrounda do estrade. U njezinom „alternativnom“ i „rock“ segmentu, a to je recimo niša na koju Čudnoređe cilja, postoji 5 do 20 bendova i izvođača (ovisno govorimo li o ZG, HR ili ex YU) koji se rotiraju po svim većim koncertima i festivalima. U tom ziheraškom booking konceptu točno se zna tko će napuniti Sax, tko Tvornicu, a tko Dom sportova. Tko upadne u to društvo, može se reći da je uspio (u konvencionalnom smislu riječi). Imamo i cover/tribute scenu koja cvijeta u svim prostorima, od malih kafića za koje nitko nije čuo do Vintagea i Boogalooa. Potražnja za popularnim imenima i cover/tribute bendovima otežava proboj manjim neafirmiranim bendovima. Pored toga, u Zagrebu se dešava gro evenata koji se preklapaju, na internetu vlada hiperinflacija raznih bendova, stilski trendovi se turbulentno mijenjaju i prepliću, tako je danas teže nego ikada naći se na pravom mjestu u pravo vrijeme. Nije dobro ako sviraš previše, niti premalo. Ako redovito ne izbacuješ novi materijal i spotove i ne oglašavaš se bilo kojim drugim vidom (samo)promocije, ljudi te brzo zaborave, a i ovako te sve teže upamte. Osim truda da se probaš ugurati kao predgrupa bendu s najmanje duplo većom bazom fanova od tvoje, treba imati i podosta sreće, a na taj faktor je gotovo nemoguće utjecati.

Favorite sigurno imam. Naći će ih ona/j tko čita moje izvještaje s koncerata pisane za glazbeni portal terapija.net.

Koliko često nastupaš? Jesi nastupao izvan Hrvatske?

Od 2010. do danas sam održao preko 200 nastupa bilo solo ili s bendom. Uglavnom po Hrvatskoj, ali bilo je i nekih svirki u Sloveniji i Srbiji.

Imaš, u nedostatku boljeg izraza, dosta nepredvidljiv glazbeni stil, a i vizualno si često dosta upečatljiv (npr. kućni ogrtač). Koji je razlog tome? Je li u pitanju traženje stila ili nešto drugo?

Kako mi točno možemo znati (ne) traži li se netko u nekom stilu ili više njih? Netko će prvo svirati punk, pa kasnije preći na pop rock. Je li se on u početku tražio, pa kasnije našao? Ili se u početku našao, pa kasnije izgubio? Možda se u obje faze našao, a možda je u obje od samog starta izgubljen. Ta procjena često ovisi o subjektivnim preferencijama ka određenom žanru ili fazi izvođača. Čudnoređe šara po stilovima. Nekima je to znak krize autorskog identiteta, drugima predstavlja oslobođenje od robovanja kalupima. Osobno, u kojem god stilu se tražim, tamo se i nađem. Ako se mogu nazivati muzičarom, onda nemam krizu identiteta dokle god se bavim muzikom. Drugo, sigurno se ograničavam. Možda mi nije svaka pjesma na isti kalup, ali koliko god kalupa koristio i kako god bili oblikovani i dalje su kalupi. Danas je floskula mnogih bendova tvrditi da se „ne ograničavaju“ na jedan stil. Ograničavanje je postala svetogrdna riječ, jer popularno je ostavljati dojam tolerancije, a tko nije „tolerantan“, neprijatelj je „liberalnog“ društva. Međutim, u praksi je neograničavanje češće umišljaj nego stvarna činjenica. Kod mene još uvijek postoje brojni stilovi muzike koje nisu ili niti neće biti utkani u izričaj bilo zbog neznanja sviranja istih ili pak netolerancije spram stilova čije mi ekspresivne značajke ne odgovaraju senzibilitetu.

Čini mi se da su za tebe festivali idealna platforma, da bi ostvario prvi kontakt i da bi te publika vidjela. Poslije te ne bi lako zaboravili. Komentar?

Festivali su nam najbolja prilika za sviranje izvan Zagreba, jer kada se u „provinciji“ radi manji koncert, obično budžet organizatora nije dovoljno velik da bi mu se isplatilo zvati neki bend udaljeniji od matične ili susjedne županije, pa je lineup rezerviran za lokalce. Također, na festivalima ima puno ljudi i bolje su raspoloženi za partijanje. Samim time su i prijemčiviji na muziku. Bend kojem publika priredi divlju i/ili veselu atmosferu bolje se upamti od onog na kojem je publika trula.

Je li Stevo Čokrlić, serviser kafe aparata, stvarna osoba?

Imenom i prezimenom jeste, vjerojatno i strukom. Sve ostalo je izmišljeno. Njegovu staru vizitku (još iz doba Juge) sam pronašao u jednom napuštenom restoranu pokraj kafe aparata. Prema nekim navodima još je živ. Neki kažu da je vrlo tražen serviser u ličko-senjskoj županiji, drugi da ne servisira dobro, ali da zna puno srati. Stevo Čokrlić nam je indikator popularnosti: kada se javi da je čuo pjesmu, to znači da nas svugdje slušaju i da možemo rasprodati veliki pogon Tvornice.

U jednom razgovoru rekao si da ti nedostaje feedback od slušatelja/publike. Kako se to može promijeniti?

Valjda moramo ili namjerno postati znatno gori ili bolji nego što jesmo. Najviše feedbacka dobivaju bendovi koje ljudi smatraju očajnim i vrhunskim. Svaki dojam između toga ne vuče ljude toliko za jezik ili tipkovnicu. Pored toga, vrlo su rijetki postojeći komentari čija pohvala Čudnoređa ide dalje od „odlično“, a pokuda od „loše“. Iz takvog površnog feedbacka se ne može dovoljno toga spoznati o sebi i svom radu, a meni se ne da gnjaviti ljude da svoje mišljenje, dobro ili loše, obrazlože do kraja. Ali u principu je recept vrlo jednostavan: što te više ljudi čuje, to ih više i opsežnije komentira.

Dio ljudske prirode je urođena potreba za pripovijedanjem. Sve tvoje pjesme su zapravo uglazbljene priče što te na neki način čini suvremenim trubadurom. Što misliš o toj definiciji, slažeš li se s njom? Vidiš li se kao neka vrsta nasljednika te slavne tradicije?

Iako imam i dosta pjesama koje izražavaju općenite stavove o „velikim“ temama, težim tome da se tekstovi više baziraju na malim pričama. Ali ne zato da bi me se smatralo trubadurom (ta kvalifikacija mi ne imponira, niti ne smeta), nego je tako veća šansa da kažem nešto što nitko prije mene nije rekao ili barem nije na taj način. Mnogi su uglazbili svoj stav o politici, ekologiji, religiji, policiji, vanzemaljcima, fašistima, komunistima, masonima, ovima-onima, ali mislim da nitko nije ispjevao što se događa na jednom prosječnom YouTube party-ju, na festivalu Ferragosto, na kakve poruke nailazi u haustorima stambenih zgrada ili kako zamišlja život servisera kafe aparata.

Koliko znaš o slam poeziji/spoken word izričaju? Kada se oduzme instrumentalna dimenzija tvojim pjesmama, riječi koje ostaju bile bi dobar materijal za ovu vrstu performansa. Je li to nešto u čemu bi se želio okušati?

Da mislim kako su riječi dovoljne, ne bih radio muziku za njih. Oduzimanjem melodije i drugih slojeva vokalne ekspresije tekst gubi na totalitetu. Nešto kao kada jelu oduzmeš umake i začine: možeš se najesti na silu, ali ne uživaš, nije ti fino. Ili recimo, tragikomedije Dušana Kovačevića su sjajne i na papiru, ali tek kada ih se uprizori na kazališnim daskama ili ekranizira kroz film, postaju multidimenzionalna remek-djela. Pritom se redatelj ne drži doslovno izvornog teksta, već ga prilagođava novododanim medijima. Tako bih i ja drugačije pisao da se izražavam „golim“ riječima, a još drugačije kada bih tekst namijenio slam formi koja je opet priča za sebe sa svojim specifičnim teatralnim i interakcijskim elementima. Radio bih i drugačiju (kompleksniju) muziku da pravim samo instrumentale.

Bio sam na raznim slam i drugim poetskim večerima. Kada bih se u onom „free stage“ dijelu javio iz publike da nešto izvedem, ne bih se mogao prisiliti da nešto izrecitiram, slabo mi to ide. Naprosto bih otpjevao tekst a capella ili uz gitaru ako bih je imao pri ruci. Ali to i dalje nije slam, iako sadrži neke slam friendly elemente.

25.04.2018. u 09:36 • 0 KomentaraPrint#

nedjelja, 25.03.2018.

RECENZIJA: Tvornica, Zagreb (08.03.2018.)

http://www.terapija.net/koncert.asp?ID=27768

"U svojstvu predgrupe nastupilo je Čudnoređe. Nakon što je godinama ime gradio svirajući u svakoj prostoriji i prolazu u gradu i okolici, Bašić u zadnje vrijeme nešto manje koncertira, a više snima, pa je tako u posljednje dvije godine izbacio dva albuma, a šuška se da će ubrzo i treći. S tog smo nadolazećeg čuli stvar ili dvije, s prvog antologijske "Rančić na speedu", "Hvala od srca", "Stevo Čokrlić" i "Ti si u banani", a s drugog sve osim "Karakter stalan", koju nakon što završim pisanje ovog reporta šaljem Međunarodnoj biciklističkoj uniji kao prijedlog za himnu. Svirka je počela dosta rano, tek koju minutu iza 9, pa me nije iznenadila praznjikavost kluba pri dolasku. Pred pozornicom šačica ljudi što s osobljem benda njeguje prijateljske odnose u relativno plesno-pjevnom štimungu, ostatak naroda u malo staloženijem raspoloženju, ali poprilično fokusiran (bez žamora) na sve ono što im je ovaj tragikomični trio imao za prezentirati. Same su poruke ostale ponešto u sjeni zbog po mom ukusu nedovoljno glasnog vokala u odnosu na ostatak instrumentarija, ali ništa neoprostivo. Na povratku kući nakon giga razmišljao sam o tome kako je Čudnoređe došlo do statusa benda kojeg svi poznaju, ali će ga rijetki opsesivno preslušavati i navesti kao jednog od najdražih, pa mu samim time i ne uspije baš napuniti klub. Nekakav konkretan točan odgovor na to pitanje (kao i u slučaju milijarde drugih kvalitetnih izvođača slične sudbine) nije lako dati, ali držim da je logično pretpostaviti kako je njihova žanrovska šarolikost dvosjekli mač. Istovremeno i ono po čemu se ističu i ono što ih "ograničava". I ovaj je koncert bio savršen primjer takvog stanja stvari - jedna pjesma reggae, jedna pop, jedna punk rock, jedna prog, jedna disco, jedna cajka, jedna ska. Ima bendova koji se vole pohvaliti time kako im je upravo eklektičnost pridonijela proboju, ali rijetko koji od njih je zaista do te mjere istinski zabrazdio u tu priču s vječitim poigravanjem i istraživanjem kao Čudnoređe, da se ne lažemo. A ljudi su ipak, htjeli oni to priznati ili ne, u velikoj većini slučajeva uže žanrovski determinirani kad biraju koju će si muziku prebaciti na mobitel da slušaju u tramvaju. I lako je zamisliti scenarij u kojem će onda ovakav bend tu izvući deblji kraj. Jebiga. Kao "utjeha" (za slučaj da je potrebna, iako daleko od toga da je situacija bogzna kako deprimirajuća) ostaje činjenica da je jedan od većih uspjeha kada unatoč stalnom izbjegavanju predvidljivosti i dalje uspiješ kreirati vrlo karakterističan i prepoznatljiv stil što ga se da nanjušiti na kilometar. Na tome iskrene čestitke i zahvale. Desetak pjesama u možda četrdesetak minuta su nam odsvirali, i odradili su to kako spada. Basist Mičo je bio nešto inspiriraniji i razgibaniji nego što je to bio slučaj u zadnje vrijeme, primijećen je čak i jedan okraći bass solo, za što se ne sjećam da je prije bio slučaj. Inače je to bez premca najbolji instrumentalist u bendu a i šire, čovjek koji je dosegao onu razinu kad sve što sviraš zvuči jebeno. Bubnjar, poznat kao Goldi, je prije svega specifičan po tome što ga nikada još za vrijeme svirke nisam vidio da je ni trunku promijenio fokusirano-hipnotizirano-omamljeno-napušeni izraz lica. Ma kakve god okolnosti bile, on iz svog filma ne ispada, i baš ga briga. Dakako, ni njegove sviračke sposobnosti nisu upitne, samo ih demonstrira na malo ziheraškiji način."

(Ujak Stanley)

25.03.2018. u 09:54 • 0 KomentaraPrint#

nedjelja, 08.10.2017.

RECENZIJA: Sax, Zagreb (30.09.2017.)

1) http://www.sound-report.com/koncerti/klub-sax-laka-cudnorede-2017-09-30

"Čudnoređe se nametnulo kao logična predgrupa vjerojatno prije svega stoga što pjevač gosn. Ozren Vlašić stanuje na sto metara zračne linije od kluba, pa su računali da može dovući ekipu s kvarta. No, nisu pritom uzeli u obzir da je riječ o ekumenskom kozmopolitu koji je u stalnom širenju, tako da se tu dalo vidjeti i ljudi s Voltinog, Ferenčice, pravoslavaca, muslimana, ekipe iz Prečkog. I to sve u brojci koja je opasno mirisala na pedeset. Čudnoređe je ranije ove godine izdalo drugi album „Kompakt diskutabilno“, tako da eto... Poslušajte ako hoćete. Vrlo je veseo i pozitivan, protkan numerama koje u novelističkoj maniri kroz ska/reggae/pop/folk ritmove slave život pristupajući mu iz jedne nepretenciozne točke gledišta (što ako usporedimo s prvim albumom nije uvijek bio slučaj) u kojoj više nema mjesta za velike teme, već većinom za crtice iz života ćorave kokoši što umije ubosti pokoje zrno sreće tamo gdje će ga druge ćoravice previdjeti. Kako je navedenu aktivnost najlakše i najpraktičnije sprovoditi u djelo ljeti, tako album i tekstualno i aranžmanski ulazi u kategoriju laganih prozračnih ljetnih razbibriga za sviranje s ekipom na plaži, pa makar ona bila i jezerska. To je nešto što „ozbiljnijim“ i „sofisticiranijim“ slušateljima možda neće odgovarati, i to je sasvim razumljivo. Osobno, što više muzike u životu čujem, to manje cijenim tehniciranje, virtuoznost, progresivnost i općenito bilo kakvu vrstu pretjerane ambicioznosti. Pokušate li mi uvjeriti da je to više ignorantski od mene nego što je ignorantski od vas pokušavati me uvjeriti u suprotno, vjerojatno ću se posprdno podsmjehnuti. U tom svjetlu mi je album, uz minus jednoj manje nadahnutoj numeri imena „Bez lajkova“, izvrstan, bolji od prvog. Ovdje su u (sad već ustaljenoj) trio formaciji s električnom gitarom umjesto akustare odsvirali većinu stvari s tog izdanja i negdje pola s prvog. Narod je sjedio oko stolova koji su, na opće orgazmično oduševljenje i rijetko viđenu ekstazu, bili locirani po cijelom klubu i 1. zadovoljno se smješkao kimajući glavama i misleći „ajme kak su šašavi“ (tu ima i onaj bonus osmijeh kad se čovjek ushemi da totalno kuži briju i da je to to); 2. zbunjeno buljio u stilu „dobro odakle su ove iskopali i što točno pokušavaju“; 3. rezignirano gledao u prazno razmišljajući o tome zašto se uopće udavala i je li koza nahranila mačku; 4. potiho ćaskao s prekidima od po desetak sekundi u kojima bi se fingirala totalna uživljenost u bend samo da bi se vratilo nazad ćaskanju i 5. mobiteli. Svirka kao svirka je bila u redu, bilo je nešto problema s uštimanošću gitare i tako to. A i kužilo se da su atmosferske prilike u klubu malo utjecale na muzičare, nije bilo one neke lude energije koju znaju kreirati. Kao plus postoji činjenica da je sound bio super, tako da se dalo razumjeti sve te ludorije i mudrolije, što je uvijek medeno. Za to imamo zahvaliti Branku Požgajecu iz Drugog Načina, ton velemajstoru. Unatoč tome što ovaj nastup neće ostati upamćen kao ponajbolji, dobro je znati da bend ima namjeru nastaviti vršiti čudnoredne kronike s margine vremena koje svira uvijek neki novi ludi koncert, hvala mu na tome."

(Ujak Stanley)

2) http://www.muzika.hr/izvjestaji/vrlo-zabavan-aerobik-s-lakom/

"Predgrupa je, prema mojem mišljenju, bila malo čudno odabrana jer je to bilo ČudNoReĐe. Ognjen i njegova ekipa dijele neke poveznice s Lakom, a to je prije svega humoreskni pogled na okolinu koja nas okružuje. Zbog malog nesporazuma, došao sam tek na drugu polovicu njegovog nastupa gdje je izvodio ‘ljetne’ hitove – “Ferragosto”, “Zaboravit ću da sam u kurcu” i “Avetinjo de la Punta Kristo (obećo je)” što je bilo dovoljno da vidim da je solidno zagrijao publiku, iako mi ne bi bio prvi, a niti deseti izbor za otvaranje Lakinog koncerta."

(Siniša Muklaužić)

3) http://music-box.hr/2017/10/02/izvjescefoto-laka-dobri-duh-glazbene-scene/

"Tako je bilo i ove subote u zagrebačkom Sax-u gdje nas je svojim nastupom počastio uvijek veseli Laka zajedno s dječje razigranom sestrom Mirelom. Ali prije no što su oni zauzeli podij, nastupio je zagrebački bend ČudNoReĐe. Moram priznati da je za mene ovo pomalo čudan izbor predgrupe, ali trio koji predvodi Ognjen Bašić, ovaj put na električnoj umjesto akustične gitare, odradio je solidan nastup izvodeći uglavnom pjesme drugog albuma „Kompakt diskutabilno“ te par s albuma prvijenca. Publika koja se tek počela skupljati i zagrijavati za nastup večeri dobro je reagirala na čudnovatu mješavinu glazbe i riječi koje izvodi ovaj osebujan sastav tako da možda na prvu upitan izbor predgrupe na kraju i nije bio toliko loš."

(Nina Rašidović)

08.10.2017. u 20:39 • 0 KomentaraPrint#

RECENZIJA: Regius #7, Šibenik (15.07.2017.)

http://www.terapija.net/koncert.asp?ID=26602

"Oko 9 sati navečer su drugi dan Regiusa otvorili Čudnoređe iz Zagreba. Čudnoređe je fusion bend koji je nedavno ispalio svoj drugi album 'Kompakt diskutabilno' na kojem bi se čak ponajviše moglo prepoznati ska i reggae utjecaja. Kako mi je to veoma drag bend koji skoro i ne propuštam osim ako nije van metropole (a očito ga ne propuštam ni kad jesu van metropole), onda vam samo mogu reći da nisam ostala razočarana.

Načula sam nešto o tome da je vokal bio malo prehlađen, ali uspješno je izveo sve Opopop-ove i Rančiće (inače službeni termini u glazbi Čudnoređa), tako da prehladu nije nitko uspio primijetiti, čestitam. Žalosna je činjenica, kako to obično biva sa bendovima koji na festivalima nastupaju kao prvi bend večeri, ta da je bilo poražavajuće malo ljudi. Mislim da ih se moglo na prvih par stvari izbrojati i na prste ruku, ali kasnije se ipak pojavilo par znatiželjnika pa je brojka ljudi do kraja koncerta mogla iznositi oko pedesetak. Odsvirali su nekih 45 min i lijepo nas pozdravili."

(Nedilja)

08.10.2017. u 20:32 • 0 KomentaraPrint#

RECENZIJA: Vinyl, Zagreb (01.06.2017.)

http://www.terapija.net/koncert.asp?ID=26309

"Za Čudnoređe kao jedan glazbeni fenomen sam toliko uvjeren da ga ne treba posebno predstavljati da to neću ni učiniti. Njegove stvari naizgled znaju svi, od beskućnika koji me čeka ispred bankomata kad dođem plakati na stanje računa, do mog nerođenog djeteta u maramici koju sam hitio u smeće. Nego, znate ono kad bend ima promociju albuma, pa ste lagano razočarani jer niste još naučili u potpunosti nove stvari, i nadate se da će bend ipak odsvirati i "stare" hitove koje znate od riječi do riječi? E pa nešto tako, samo sasvim suprotno. Ne vjerujem kako je u Vinylu bila i jedna osoba koja nije znala tekst odsviranih pjesama, vjerujem i bolje od Ognjena. Moram primjetiti kako je spomenuti bio u nešto netipično nenasmijanom stanju, no publika je to i više nego nadoknadila. Razumljivo doduše, s obzirom na to kako mu je ovo bio drugi nastup večeri. Uopće ne sumnjam kako bubnjanje u ansamblu kao što je S kim ja radim iscrpi čovjeka, da ne spominjem eventualnu štetu po mentalno zdravlje.

Za kraj, apsolutno moram još napomenuti kako je upravo Ognjen izgleda zaslužan za prvi pogo koji se ikad odvio u prostoru tog kluba. Kako i zašto, ne znam, ali mislim da dovoljno govori o atmosferi te večeri."

(Rade)

08.10.2017. u 20:31 • 0 KomentaraPrint#

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Nekomercijalno-Bez prerada.



< siječanj, 2020  
P U S Č P S N
    1 2 3 4 5
6 7 8 9 10 11 12
13 14 15 16 17 18 19
20 21 22 23 24 25 26
27 28 29 30 31    

Siječanj 2020 (2)
Studeni 2019 (1)
Listopad 2018 (2)
Travanj 2018 (1)
Ožujak 2018 (1)
Listopad 2017 (4)
Rujan 2017 (1)
Lipanj 2017 (1)
Svibanj 2017 (1)
Srpanj 2016 (1)
Lipanj 2016 (2)
Travanj 2016 (4)
Ožujak 2016 (2)
Studeni 2015 (2)
Listopad 2015 (1)
Svibanj 2015 (1)
Siječanj 2015 (1)
Listopad 2014 (1)
Siječanj 2014 (2)
Prosinac 2013 (1)
Studeni 2013 (33)
Listopad 2013 (1)
Rujan 2013 (1)
Kolovoz 2013 (19)

ČUDNOREĐE

Dobrodošli! Muzika Čudnoređa nalazi se na BANDCAMP-u
Sve ostale informacije su ovdje i na FACEBOOK-u

ALBUMI, SPOTOVI, KRONOLOGIJA NASTUPA:

ALBUMI:

01. "DNO JE SVE RJEĐE" (2016.)
02. KOMPAKT DISKUTABILNO (2017.)
03. NIZBRDO GORE (SASTAV RASPADA) (2018)

SPOTOVI:

01. YOUTUBE PARTY
02. FERRAGOSTO


KRONOLOGIJA NASTUPA:

POGLEDAJ SPISAK

INTERVJUI:

11. NEMA (Matea Šimić)
10. SOUNDREPORT (Maja Trstenjak)
09. TERAPIJA.NET (Ivan Hrvatska)
08. TERAPIJA.NET (Jurica Kosović)
07. TERAPIJA.NET (Marin Tomić)
06. VELIKA ROCK EKSPLOZIJA #6 (Siniša Bizović)
05. ŽIVOT U PJESMI (Zvonimir Varga)
04. KVARTURA (Sonja Krivokapić)
03. 24 SATA (Igor Vikić)
02. SOUNDGUARDIAN (Barbara Komar)
01. MUZIKA.HR (Matej Devčić)

MEDIJSKI PRIKAZI:

38. Ferragosto Jam 12, Orahovačko jezero (04.08.2019.)
37. Regenerator, Zabok (05.10.2018.)
36. Tvornica, Zagreb (08.03.2018)
35. Exposure Music Festival, Velika Gorica (15.06.2018)
34. Sax, Zagreb (30.09.2017)
33. Ferragosto #10, Orahovačko jezero (05.08.2017.)
32. Regius #7, Šibenik (15.07.2017.)
31. Promocija 2. albuma & 7. rođendan Čudnoređa. Vinyl, Zagreb (01.06.2017.)
30. Recenzija albuma "Kompakt diskutabilno" (Nacional)
29. Recenzija albuma "Kompakt diskutabilno" (Ziher.hr)
28. Recenzija albuma "Dno je sve rjeđe" (Cantus)
27. MIMO. MSU, Zagreb (15.05.2016.)
26. Recenzija albuma "Dno je sve rjeđe", 7/10 (Ravno Do Dna)
25. Recenzija albuma "Dno je sve rjeđe" (Nacional)
24. Recenzija albuma "Dno je sve rjeđe", 9/10 (Terapija.net)
23. "11 dana buke: dobro Dosh Lee u Zagreb!". Spunk, Zagreb (20.11.2015.)
22. Grey Room, Zagreb (25.05.2015.)
21. Kvartura. Vintage, Zagreb (20.01.2015.)
20. Good Vibrations. Vintage, Zagreb (07.01.2015.)
19. Brucošijada FPZG-a. Močvara, Zagreb (18.10.2014.)
18. PankeriJADA. Rock Klub Ribnjak, Zagreb (16.01.2014.)
17. KAbina. Mala scena hrvatskog doma, Karlovac (16.12.2013.)
16. Bakanalije na Martinje. Medika (Grey Room), Zagreb (11.11.2013.)
15. Velika rock eksplozija #6. Kset, Zagreb (15.10.2013.)
14. Noć knjige s beskućnicima. Gradska knjižnica, Zagreb (23.04.2013.)
13. KAbina. Mods Caffe, Karlovac (10.12.2012.)
12. Kantautorski festival #1. Močvara, Zagreb (06.09.2012.)
11. Brkovi - promocija albuma "Balkanski esperanto". Močvara, Zagreb (16.06.2012.)
10. Free Stage. Retro, Zagreb (03.02.2012.)
09. Beskućnički bal. Gradska knjižnica, Zagreb (12.mj. 2011.)
08. Supertalent šou, 2011.
07. KAbina. Mods Caffe, Karlovac (28.11.2011.)
06. Free stage. Retro, Zagreb (24.11.2011.)
05. Kompilacija "15. HGF - Finalisti (Spona, 2011.)
04. Koncerat kao takav. MMC Črnomerec, Zagreb (02.04.2012.)
03. Polufinale HGF-a. Zelena dvorana, Zabok (18.03.2011.)
02. Koncerat kao takav. Time, Zagreb (07.01.2011.)
01. Benefit za "Nu:write festival". Atrij &TD-a, Zagreb (14.07.2010.)



SKLADBE (TEKSTOVI):

01. Flip-flop jaje
02. Direktna djeco akcija
03. Eto tko
04. Svi se češu
05. Trnci
06. Zbogom parole
07. Avetinjo de la Punta Kristo (obećo je)
08. Graciozno lažeš
09. Maslačak
10. Neka koju svi znamo (kobajage)
11. Idemo bliže
12. Ti si u banani
13. Proteza
14. Sitno po sitno
15. Zid
16. Fijuk
17. Stevo Čokrlić
18. Rutina
19. Šteta
20. Govnar
21. Hvala od srca
22. Da ne moraš
23. Samo odlažno
24. Kozmetika
25. Ni-nu-ni-nu
26. Klaonica
27. Prašina i magla
28. Daj kilu vina
29. Dok se ljudi viđaju
30. Ana'hei
31. Ko te mori, Kone?
32. Štakorska fuga (Nakot napušta labos)
33. Pjesma o vlakobranu
34. Amplitude (bilijuni točaka)
35. Flip-flop epilog
36. Karakter stalan
37. Gospoda Krstićevi, 1.dio (Postanak Babe Karleuše i otkriće Rakije)
38. Zaboravit ću da sam u kurcu
39. Hrana
40. Opsada stubišta
41. Ime tvoje
42. San na svijetu sam
43. Metuzalem rata
44. Nirdala (prerada od Mangore)
45. Fuj (prerada od Biciklića)
46. Čudnoređe feat Biciklić
47. Za kog nabijaš? (za Biciklić)
48. Rančić na speedu
49. Ima jedna scena
50. YouTube Party
51. Ferragosto
52. Bez lajkova
53. Sam u dvoje
54. Jozo Nebulozo
55. Djeca korova