creep light

tražim drago kamenje.

nailazio sam dosad na mnoge kamene, misleći da su dragi. ne, oni su jedan običan kamen, siv, težak i hladan.

a tražio sam. obišao sam celu ulicu. nigdi ga nema.

možda drago kamenje ni ne postoji.

možda treba zakoračiti u druge sokake i uvideti da postoji neki izuzetni kamen.

možda je moj mozak zapravo samo pun kamenja koje čezne za nečim što nikad ne može biti.

hiljade možda odzvanja kafanom, patetični pevač peva o tužnim nedeljama i promašenim mladostima. kamenje sa čašom u ruci žali što su dragocenosti skrivene duboko u rudarskom oknu, a možda nisu ni tamo. kako god, dragog kamenja nema, u njihovim rukama je samo čašica jeftinog alkohola, u njihovim glavama uvek ornim za zaludne besede samo halucinacije.

predvidivost tuge i nemoć pred njom leti zagušljivom birtijom, čineći da kamenje podseća na zatvorenike osuđene na smrt, koji znaju šta ih čeka i da ništa ne mogu uraditi.

fajront. muzika zastaje, kafana zamire i pretvara se u utvarno mesto. pijano kamenje vraćajući se glavnim gradskim sokakom uz prve znake sunca susreće ljude sa šlemovima kako užurbano hodaju...

- ortak, kuda ćeš?
- idem da tražim drago kamenje. možda ga i nađem. gde ćeš ti?
- idem da spavam...hik...