Erotske Priče

---

Click here: Xxx price

---

Volele su istu muziku, iste glumce, pratile iste trendove. Porno2luxe est un site qui vous propose de regarder du sexe en streaming.

Helena Price Pornstar Biography Helena Price is a female actress. Negde duboko u sebi sam postajala sve nemirnija. Brojeve nemam a i neznam koja je gde i kakva. She is quite well rounded and has starred in videos which involve 53 categories.

Popular Sex Pics - Pored svake Vaše priče objavićemo i Vaš potpis, odnosno ime ili nick koji ćete naglasiti u poslatom e-mailu. Nikada ne izlazimo iz auta nego samo tu sjedimo.

Helena Price Pornstar Biography Helena Price is a female actress. Helena's Porn Career Helena has worked with adult production companies including , , and. She is quite well rounded and has starred in videos which involve 53 categories. The categories include , and even. Helena Price has worked with a number of stars which include , as well as. Of all of her costars, you can find Ms. Helena Price on camera most often with. The pair has been in 5 titles together. Their most recent film, , was released in 2016 by. Some of the other films in which they have acted together include , , and. The collection of movies in which Ms. Price has acted contains , and. Fewer than half of her films are part of a series. The collection of film series in which Helena has acted includes , and.

XXX-Vahinkopartio - Vapauden Kaipuu [The Price Of Freedom]
Rekoh što da ne pa šta može loše da bude. We noticed that your browser's ability to run ' Javascript ' is disabled. Vous ne verrez jamais de publicités.! Prvog dana smo se malo odmarali od puta i uveče smo sa vlasnikom apartmana pili kafu i razgovarali o odmoru,odnosno upoznavali smo se. Helena Price has worked with a number of stars which include , as well as. Baba me je zamolila da odem i uberem par kukuruza kako bi nam skuvala za rucak. Regardez cette vidéo 1080p uniquement sur pornhub premium. Nikola je obozavao moju majku. Celav, negde izmedju 35 i 40 godina, nije bio preterano visok i uvek kezulano obucen. EROTSKE PRIČE - seksi priče - velika kolekcija erotskih priča - - Erotska prica o seksu sa jebozovnom cigancicom - Ova prica je velikim delom istinita. Mama je bila jako srecna zbog nje i cesto ih je posecivala.

[Osobni oglasi karlovac| Da li .ebete nesto ili samo pricate?|Ozbiljne veze oglasi]

Oznake: erotske, priče

Sakrament ženidbe

---

Click here: Katolička agencija Sveta ženidba

---

Iz ovoga slijedi da osoba koja nije krštena zapravo ne može sudjelovati u ostvarenju sakramenta. U ovom slučaju govorimo o ženidbi posebne vrste - između naravne i sakramentalne ženidbe. Misno slavlje, obogatili su svojim veselim repertoarom,članovi dječjeg župnog zbora Svetog Peregrina, kojega vode Snježana Kruhak i Dragan Purišić. A mnogo puta muž i žena postaju pomalo razdražljivi i svađaju se.

Samim time, netko tko uopće ne iskazuje želju za tim činom automatski ne može biti ni primatelj niti davatelj sakramenta. U trećem slavnom otajstvu razmatrat ćemo kako je naš Gospodin Isus Krist poslao Duha Svetoga nad apostole u prilici ognjenih jezika. Luka Marijanović, kanonik i umirovljeni profesor KBF-a u Đakovu.

Sakrament ženidbe - Ujlaki i JESSICA KÖNIGSEDER , kći Lukas i Buta Christina r. Žalosna otajstva se mole utorkom i petkom.

Draga braćo i sestre dobar dan! Današnjom katehezom o ženidbi zaključujemo niz kateheza o sakramentima. Taj nas sakrament uvodi u srce Božje nauma, koji je naum saveza sa svojim narodom, sa svima nama, naum zajedništva. Božja slika je bračni par: muškarac i žena; ne samo muškarac, ne samo žena, već oboje. To je slika Boga: ljubav, savez Boga s nama je predstavljen u tome savezu između muškarca i žene. I to je jako lijepo! Stvoreni smo zato da ljubimo, kao odraz Boga i njegove ljubavi. I u bračnoj vezi muškarac i žena ostvaruju taj poziv u znaku uzajamnosti i zajedništva punog života u kojem su se odlučili ostati zauvijek zajedno. Bračna je zajednica slika ljubavi Boga prema nama. I Bog je, naime, zajedništvo: tri osobe, Otac, Sin i Duh Sveti, žive oduvijek i zauvijek u savršenom jedinstvu. I to je upravo misterij ženidbe: Bog čini od dvoje supružnika jedan život. I upravo to je misterij ženidbe: Božja ljubav koja se odražava u bračnom paru koji se odlučuje na zajednički život. Zbog toga čovjek ostavlja svoju kuću, svoj roditeljski dom i ide živjeti sa svojom suprugom i tako se snažno povezuje s njom da njih dvoje postaje — kaže Biblija — jedno tijelo. Ali vi, supružnici, sjećate li se toga? Jeste li svjesni velikog dara koji vam je Gospodin dao? U vašoj je bračnoj zajednici odraz Presvetoga Trojstva i Kristovom milošću vi ste živa i vjerodostojna slika Boga i njegove ljubavi. Sveti Pavao u poslanici Efežanima naglašava da se u kršćanskim supružnicima krije odraz jednog velikog misterija: odnosa koji je Krist uspostavio s Crkvom, a to je zaručnički odnos usp. Crkva je Kristova zaručnica. To znači da ženidba odgovara jednom točno određenom pozivu i mora se smatrati posvećenjem usp. Gaudium et spes, 48; Familiaris consortio, 56. To je posvećenje: muškarac i žena su posvećeni u svojoj ljubavi. Supružnicima se naime, na temelju toga sakramenta, dodjeljuje pravo i istinsko poslanje, da od najjednostavnijih, svakodnevnih stvari učine vidljivom ljubav kojom Krist ljubi svoju Crkvu, nastavljajući darivati život za nju, u vjernosti i u služenju. Uistinu je divan naum koji je sadržan u sakramentu ženidbe! I ostvaruje se u jednostavnosti pa i krhkosti ljudskog života. Znamo dobro kroz kolike kušnje prolaze supružnici u svom životu… Važno je sačuvati vezu s Bogom, koja je u temelju ženidbenog veza. A prava je povezanost uvijek s Gospodinom. Kada obitelj moli, povezanost ostaje. Kada suprug moli za svoju suprugu a supruga za svog supruga, ta veza postaje jaka; jedno moli za drugo. Istina je da u bračnome životu postoje mnoge teškoće; da rade, da nedostaje novaca, da djeca imaju probleme. A mnogo puta muž i žena postaju pomalo razdražljivi i svađaju se. Svađaju se, to je tako, u svakom braku bude i svađa, ponekad lete i tanjuri. Ali ne smijemo biti tužni zbog toga, takvi smo mi ljudi. Tajna se krije u tome da je ljubav jača od trenutačne svađe i zbog toga uvijek savjetujem supružnike: ne dopustite da dan u kojem ste se posvađali mine a da se niste pomirili. A da bi se pomirili ne treba zvati Ujedinjene narode da dođu u kuću uvesti mir. A sutra sve opet ispočetka. I to je život, tako treba ići kroz život, hrabro ići naprijed sa željom da ga se proživi zajedno. I to je nešto veliko, lijepo! Bračni je život nešto vrlo lijepo i moramo ga čuvati, uvijek čuvati djecu. U nekim drugim prigodama sam na ovom Trgu rekao nešto što je od velike pomoći u bračnom životu. To su tri riječi koje se uvijek moraju reći u kući: dopusti, hvala, oprosti. Mora se tražiti dopuštenje: da ne bih bio nametljiv u bračnom životu. Oprosti, ali što misliš…? Oprosti, dopuštaš li mi…? Zatim reći hvala: zahvaliti bračnom drugu; hvala za ono što si učinio za mene, hvala ti na tome. A budući da svi mi griješimo, ovu zadnju riječ je pomalo teško reći, ali je treba reći: oprosti. Dopusti, hvala i oprosti. S te tri riječi, s molitvom supružnika za suprugu i supruge za supruga, mirenjem uvijek prije nego završi dan, brak će napredovati. Tri čarobne riječi, molitva i uvijek se pomiriti. Neka vas Gospodin blagoslovi i molite za mene!

Katolička Sveta Misa
Mora se tražiti dopuštenje: da ne bih bio nametljiv u bračnom životu. Supružnicima se naime, na temelju toga sakramenta, dodjeljuje pravo i istinsko poslanje, da od najjednostavnijih, svakodnevnih stvari učine vidljivom ljubav kojom Krist ljubi svoju Crkvu, nastavljajući darivati život za nju, u vjernosti i u služenju. Neka vam je svima sretna i blagoslovljena svetkovina Tijelova. Kako je bila lijepa, čuvao ju je kao dragulj i prije nego je otišao na dulje putovanje, zatvorio ju je u toranj s dva prozora. Prgomet RUŽA ČALUŠIĆ, kći Ante-Marka i Marije r.

[Aplikacija za tajno dopisivanje|9 znakova koji otkrivaju da je zaljubljen u vas|Erotska Masaza Split]

Oznake: Sakrament, ženidbe

Upoznavanje policije sa specifičnim potrebama osoba s invaliditetom

---

Click here: Upoznavanje osoba sa invaliditetom

---

Poštovanje privatnosti Član 22 1. Rešenje o procenjenoj radnoj sposobnosti i mogućnosti zaposlenja ili održanja zaposlenja donosi organizacija nadležna za poslove zapošljavanja, kao povereni posao, na osnovu nalaza, mišljenja i ocene organa veštačenja iz stava 3.

Mnoge osobe sa invaliditetom plaše se da, kad se zaposle, ne izgube tuđu negu i pomoć, koja im pruža siguran prihod. Svaku izmenu i dopunu koju usvoji dvotrećinska većina država strana ugovornica koje su prisutne i koje glasaju generalni sekretar dostavlja Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija na odobrenje, a potom svim državama stranama ugovornicama na prihvatanje. Pozeljno bi bilo mada ne znam koliko je to i realno ostvarivo da se bar malo vise i cesce prave tv prilozi na temu veza i brakova osoba sa invaliditetom. Oduševljeni članovi nastavili su druženje u obližnjem restoranu.

Programi podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom - Član 42 Zahtev za dodelu sredstava iz člana 41.

Saglasile su se o sledećem: Cilj Član 1 Cilj ove konvencije je da se unapredi, zaštiti i osigura puno i jednako uživanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda svim osobama sa invaliditetom i unapredi poštovanje njihovog urođenog dostojanstva. Osobe sa invaliditetom uključuju i one koji imaju dugoročna fizička, mentalna, intelektualna ili čulna oštećenja koja u interakciji sa raznim preprekama mogu ometati njihovo puno i efikasno učešće u društvu na jednakoj osnovi sa drugima. Opšta načela Član 3 Načela ove konvencije su sledeća: a poštovanje urođenog dostojanstva, individualna samostalnost uključujući slobodu vlastitog izbora i nezavisnost osoba; b zabrana diskriminacije; c puno i efikasno učešće i uključivanje u društvo; d uvažavanje razlika i prihvatanje osoba sa invaliditetom kao dela ljudske raznolikosti i čovečanstva; e jednake mogućnosti; f dostupnost; g ravnopravnost žena i muškaraca; h uvažavanje razvojnih sposobnosti dece sa invaliditetom kao i poštovanje prava dece sa invaliditetom na očuvanje svog identiteta. Opšte obaveze Član 4 1. Države strane ugovornice prihvataju da obezbede i unaprede puno ostvarivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda za sve osobe sa invaliditetom bez diskriminacije bilo koje vrste po osnovu invaliditeta. U tom cilju države strane ugovornice preuzimaju obavezu da: a usvoje sve odgovarajuće zakonodavne, administrativne i druge mere za ostvarenje prava priznatih ovom konvencijom; b preduzmu sve odgovarajuće mere, uključujući i zakonodavstvo, u cilju menjanja ili ukidanja postojećih zakona, propisa, običaja i prakse koji predstavljaju diskriminaciju prema osobama sa invaliditetom; c uzmu u obzir zaštitu i unapređenje ljudskih prava osoba sa invaliditetom u okviru svih politika i programa; d se uzdržavaju od svih postupaka ili prakse koji nisu u skladu sa ovom konvencijom, kao i da obezbede da državni organi i institucije deluju u skladu sa ovom konvencijom; e preduzmu sve odgovarajuće mere za otklanjanje diskriminacije po osnovu invalidnosti od strane bilo kog lica, organizacije ili privatnog preduzeća; f da preduzmu odnosno podstiču istraživanje i razvoj univerzalno dizajniranih predmeta, usluga, opreme i uređaja, kako je definisano u članu 2. Što se tiče ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, svaka država strana ugovornica preuzima obavezu da preduzme mere u skladu sa svojim maksimalno raspoloživim sredstvima i, tamo gde je to potrebno, u okviru međunarodne saradnje, kako bi se postepeno osiguralo puno ostvarivanje tih prava bez štete po one obaveze sadržane u ovoj konvenciji koje su odmah primenljive prema međunarodnom pravu. U izradi i primeni propisa i politika u cilju primene ove konvencije, kao i u drugim procesima odlučivanja u vezi s pitanjima koja se tiču osoba sa invaliditetom, države strane ugovornice će tesno sarađivati i aktivno uključivati osobe sa invaliditetom, uključujući i decu sa invaliditetom preko njihovih reprezentativnih organizacija. Nijedna odredba ove konvencije neće uticati na eventualne druge odredbe koje u većoj meri vode ostvarivanju prava osoba sa invaliditetom, a koje mogu biti sadržane u pravu države strane ugovornice ili međunarodnom pravu koje je na snazi u odnosu na tu državu. Neće biti ograničavanja, odnosno odstupanja od bilo kojeg ljudskog prava i osnovnih sloboda priznatih ili postojećih u bilo kojoj državi strani ugovornici ove konvencije u skladu s pravom, konvencijama, propisima ili običajima pod izgovorom da se ovom konvencijom ne priznaju ta prava ili slobode, odnosno da se priznaju u manjoj meri. Odredbe ove konvencije odnose se na sve delove saveznih država bez ikakvih ograničenja, odnosno izuzetaka. Jednakost i zabrana diskriminacije Član 5 1. Države strane ugovornice konstatuju da su svi pojedinci jednaki pred zakonom i po zakonu, kao i da imaju pravo da bez ikakve diskriminacije uživaju jednaku zaštitu i jednake pogodnosti u skladu sa zakonom. Države strane ugovornice će zabraniti svaku diskriminaciju po osnovu invalidnosti i garantovaće osobama sa invaliditetom jednaku i efikasnu pravnu zaštitu od diskriminacije po bilo kom osnovu. Da bi unapredile jednakost i otklonile diskriminaciju, države strane ugovornice će preduzeti sve odgovarajuće korake za obezbeđenje razumnog prilagođavanja. Posebne mere koje su neophodne za ubrzavanje ili dostizanje de facto jednakosti osoba sa invaliditetom neće se smatrati diskriminacijom u smislu odredaba ove konvencije. Žene sa invaliditetom Član 6 1. Države strane ugovornice su svesne toga da su žene i devojke sa invaliditetom izložene višestrukoj diskriminaciji i u tom pogledu će preduzeti mere kako bi im obezbedile potpuno i ravnopravno ostvarivanje svih ljudskih prava i osnovnih sloboda. Države strane ugovornice će preduzeti sve odgovarajuće mere kako bi obezbedile potpun razvoj, napredak i osposobljavanje žena da bi im se garantovalo vršenje i uživanje ljudskih prava i osnovnih sloboda sadržanih u ovoj konvenciji. Deca sa invaliditetom Član 7 1. Države strane ugovornice će preduzeti sve neophodne mere da se deci sa invaliditetom obezbedi da, ravnopravno sa drugom decom, u punoj meri uživaju sva ljudska prava i osnovne slobode. U svim akcijama koje se tiču dece sa invaliditetom mora se prevashodno voditi računa o najboljim interesima deteta. Države strane ugovornice će obezbediti da deca sa invaliditetom imaju pravo na slobodno izražavanje svog mišljenja o svim pitanjima koja ih se tiču, da se njihovom mišljenju da odgovarajuća težina u skladu sa njihovim uzrastom i zrelošću, ravnopravno sa drugom decom, kao i da im se pruži pomoć s obzirom na njihovu invalidnost i pomoć koja je primerena njihovom uzrastu kako bi ostvarila to pravo. Podizanje svesti Član 8 1. Države strane ugovornice se obavezuju da usvoje neposredne, efikasne i odgovarajuće mere: a da se podigne svest u celom društvu, uključujući na nivou porodice, o osobama sa invaliditetom i da se neguje poštovanje prava i dostojanstva osoba sa invaliditetom; b da se bore protiv stereotipa, predrasuda i štetne prakse u odnosu na osobe sa invaliditetom, uključujući one zasnovane na polu i životnom dobu, u svim sferama života; c da se unapredi svest o sposobnostima i doprinosu osoba sa invaliditetom. Mere u tom cilju obuhvataju: a pokretanje i nastavljanje efikasnih kampanja za upoznavanje javnosti s ciljem; i negovanja osetljivosti za prava osoba sa invaliditetom; ii unapređenja pozitivne percepcije i veće društvene svesti u odnosu na osobe sa invaliditetom; iii unapređenja uvažavanja stručnosti, zasluga i sposobnosti osoba sa invaliditetom, kao i njihovog doprinosa na radnom mestu i tržištu rada; b podsticanja na svim nivoima obrazovnog sistema, uključujući i kod dece od malih nogu, ponašanja koje uvažava prava osoba sa invaliditetom; c podsticanja svih medijskih glasila da prikazuju osobe sa invaliditetom na način koji je u skladu s ciljem ove Konvencije; d unapređenja programa podizanja svesti o osobama sa invaliditetom i pravima osoba sa invaliditetom. Pristupačnost Član 9 1. U cilju omoćavanja samostalnog života i punog učešća osoba sa invaliditetom u svim sferama života, države strane ugovornice će preduzeti odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom obezbede pristup, ravnopravno sa drugima, fizičkom okruženju, prevozu, informacijama i komunikacijama, uključujući informacione i komunikacione tehnologije i sisteme, kao i drugim pogodnostima i uslugama koje su otvorene odnosno koje stoje na raspolaganju javnosti, kako u urbanim tako i u ruralnim sredinama. Te mere, koje uključuju identifikovanje i uklanjanje prepreka i barijera za pristup, odnosiće se, između ostalog, i na: a zgrade, puteve, prevozna sredstva i druge pogodnosti u zatvorenom i na otvorenom prostoru, uključujući škole, stambene objekte, zdravstvene objekte i radna mesta; b informacije, komunikacije i druge usluge, uključujući i elektronske usluge i hitne službe. Države strane ugovornice će takođe preduzeti odgovarajuće mere: a da utvrde, promovišu i prate primenu minimalnih standarda i smernica za pristupačnost objekata i usluga koje su otvorene odnosno koje stoje na raspolaganju javnosti; b da obezbede da privatna pravna lica koja pružaju usluge i pogodnosti otvorene ili na raspolaganju javnosti vode računa o svim aspektima njihove pristupačnosti osobama sa invaliditetom; c da obezbede obuku nosilaca o problemima pristupačnosti s kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom; d da se u zgradama i drugim objektima otvorenim za javnost obezbede oznake na Brajevom pismu i na način da se lako čitaju i razumeju; e da se pruže oblici neposredne pomoći i posrednici, uključujući vodiče, čitače i stručne tumače za jezik znakova, kako bi se olakšao pristup zgradama i drugim objektima otvorenim za javnost; f da podstiču druge odgovarajuće oblike pomoći i podrške osobama sa invaliditetom kako bi im se obezbedio pristup informacijama; g da podstiču pristup osoba sa invaliditetom novim informacionim i komunikacionim tehnologijama i sistemima, uključujući internet; h da podstiču blagovremenu izradu, razvoj, proizvodnju i distribuciju dostupnih informacionih i komunikacionih tehnologija i sistema, kako bi postali dostupni uz minimalne troškove. Pravo na život Član 10 Države strane ugovornice ponovo potvrđuju da svako ljudsko biće ima urođeno pravo na život i preduzeće sve potrebne mere kako bi se osobama sa invaliditetom omogućilo da ga u punoj meri uživaju, ravnopravno sa drugima. Rizične situacije i humanitarne katastrofe Član 11 Države strane ugovornice će preduzeti, u skladu sa svojim obavezama prema međunarodnim pravom, uključujući međunarodno humanitarno pravo i međunarodno pravo vezano za ljudska prava, sve potrebne mere kako bi se obezbedila zaštita i sigurnost osoba sa invaliditetom u rizičnim situacijama, uključujući situacije oružanog sukoba, humanitarne katastrofe i elementarne nepogode. Ravnopravnost pred zakonom Član 12 1. Države strane ugovornice ponovo potvrđuju da osobe sa invaliditetom imaju pravo da svuda budu priznate pred zakonom, kao i druga lica. Države strane ugovornice priznaju da osobe sa invaliditetom ostvaruju svoj pravni kapacitet ravnopravno sa drugima u svim aspektima života. Države strane ugovornice će preduzeti odgovarajuće mere kako bi osobama sa invaliditetom omogućile dostupnost pomoći koja im može biti potrebna u ostvarivanju njihovog pravnog kapaciteta. Države strane ugovornice će obezbediti da se svim merama koje se odnose na ostvarivanje pravnog kapaciteta pruže odgovarajuće i efikasne garancije radi sprečavanja zloupotrebe shodno međunarodnom pravu koje se odnosi na ljudska prava. Takve garancije obezbediće da se merama koje se odnose na ostvarivanje pravnog kapaciteta poštuju prava, volja i prioriteti odnosne osobe, kao i da ne dođe do sukoba interesa i neprimerenog uticaja, da budu proporcionalne i prilagođene okolnostima odnosne osobe, u najkraćem mogućem trajanju i da podležu redovnom preispitivanju nadležnog nezavisnog i nepristrasnog organa ili sudskog tela. Garancije će biti proporcionalne stepenu u kojem takve mere utiču na prava i interese osobe na koju se odnose. U zavisnosti od odredaba ovog člana države strane ugovornice će preduzeti sve odgovarajuće i efikasne mere kako bi se osobama sa invaliditetom obezbedila jednaka prava da budu vlasnici imovine ili da je nasleđuju, da kontrolišu svoje finansije i da imaju ravnopravan pristup bankarskim kreditima, hipotekarnim zajmovima i drugim oblicima finansijskog kreditiranja, kao i da osobe sa invaliditetom ne budu lišene svoje imovine nečijom samovoljom. Pristup pravdi Član 13 1. Države strane ugovornice će osobama sa invaliditetom obezbediti efikasan pristup pravdi ravnopravno sa drugim licima, u skladu s procedurom i starošću, kako bi im se olakšalo efikasno obavljanje dužnosti direktnih i indirektnih učesnika, kao i uloge svedoka, u svim sudskim postupcima, kako u istražnom tako i u drugim preliminarnim fazama postupka. Da bi se osobama sa invaliditetom obezbedio efikasan pristup pravdi, države strane ugovornice unapređivaće odgovarajuću obuku namenjenu licima zaposlenim u oblasti pravosuđa, uključujući policiju i zatvorsko osoblje. Lična sloboda i bezbednost Član 14 1. Države strane ugovornice će obezbediti da osobe sa invaliditetom ravnopravno sa drugima: a uživaju pravo na ličnu slobodu i bezbednost; b ne budu lišena slobode protivzakonito ili nečijom samovoljom, da svako lišavanje slobode bude u skladu sa zakonom, kao i da postojanje invaliditeta ni u kom slučaju ne može biti opravdanje za lišavanje slobode. Države strane ugovornice će obezbediti da, u slučaju da osobe s invaliditetom budu lišene slobode bilo kakvim postupkom, te osobe ravnopravno sa drugima imaju pravo na garancije u skladu s međunarodnim pravom koje se odnose na ljudska prava i da se s njima postupa u skladu s ciljevima i načelima ove Konvencije, uključujući obezbeđenje odgovarajućeg smeštaja. Odsustvo zlostavljanja ili okrutnog, nehumanog ili ponižavajućeg postupanja ili kažnjavanja Član 15 1. Niko neće biti izložen zlostavljanju ili okrutnom, nehumanom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju, posebno niko neće biti podvrgnut medicinskim ili naučnim eksperimentima bez svoje saglasnosti. Države strane ugovornice će preduzeti sve efikasne zakonske, administrativne, sudske ili druge mere u cilju sprečavanja da osobe sa invaliditetom, ravnopravno sa drugima, budu izložene zlostavljanju ili svirepom, nehumanom ili ponižavajućem postupanju ili kažnjavanju. Odsustvo eksploatacije, nasilja i zloupotrebe Član 16 1. Države strane ugovornice će preduzeti sve odgovarajuće zakonske, administrativne, socijalne, obrazovne i druge mere kako bi zaštitile osobe sa invaliditetom, kako u njihovom domu tako i izvan njega, od svih oblika eksploatacije, nasilja i zloupotrebe, uključujući aspekte vezane za pol. Države strane ugovornice će preduzeti takođe sve odgovarajuće mere u cilju sprečavanja svih oblika iskorišćavanja, nasilja i zloupotrebe obezbeđivanjem, između ostalog, odgovarajućih oblika pomoći i podrške, shodno polu i starosti, osobama sa invaliditetom i njihovim porodicama i starateljima, uključujući pružanjem informacija i obukom o tome kako izbeći, prepoznati i prijaviti slučajeve iskorišćavanja, nasilja i zloupotrebe. Države strane ugovornice će obezbediti da se prilikom pružanja zaštite vodi računa o starosti, polu i invaliditetu. U cilju sprečavanja nastajanja bilo kakvih oblika iskorišćavanja, nasilja i zloupotrebe, države strane ugovornice će obezbediti da sve olakšice i programi namenjeni osobama sa invaliditetom budu efikasno praćeni od strane nezavisnih organa. Države strane ugovornice će preduzeti sve odgovarajuće mere radi unapređenja fizičkog, kognitivnog i psihološkog oporavka, rehabilitacije i socijalne reintegracije osoba sa invaliditetom koje postanu žrtve bilo kakvog iskorišćavanja, nasilja ili zloupotrebe, uključujući obezbeđivanjem usluga zaštite. Takav oporavak i reintegracija će se realizovati u okruženju koje podstiče zdravlje, blagostanje, samopoštovanje, dostojanstvo i samostalnost ličnosti vodeći računa o potrebama vezanim za pol i starost. Države strane ugovornice će obezbediti efikasne zakone i politiku, uključujući one koji se odnose na žene i decu, kako bi se obezbedilo da slučajevi iskorišćavanja, nasilja i zloupotrebe osoba sa invaliditetom budu identifikovani, ispitani i, po potrebi, krivično gonjeni. Zaštita integriteta ličnosti Član 17 Svaka osoba sa invaliditetom ima pravo na poštovanje svog fizičkog i mentalnog integriteta ravnopravno sa drugima. Sloboda kretanja i državljanstvo Član 18 1. Države strane ugovornice će priznati osobama sa invaliditetom pravo na slobodu kretanja, slobodan izbor boravišta i na državljanstvo ravnopravno sa drugima, uključujući obezbeđenjem da osobe sa invaliditetom: a imaju pravo na sticanje i promenu državljanstva i da ne budu lišene državljanstva samovoljom ili zbog invaliditeta; b ne budu lišene, zbog invaliditeta, mogućnosti da pribave, poseduju i koriste dokumentaciju u vezi sa njihovim državljanstvom ili druge identifikacione dokumente ili da koriste odgovarajuće postupke, kao što je imigracioni postupak, koji mogu biti potrebni radi lakšeg ostvarivanja prava na slobodu kretanja; c imaju slobodu da napuste svaku zemlju, uključujući njihovu; d ne budu lišene, proizvoljno ili na osnovu invaliditeta, prava na ulazak u svoju zemlju. Deca sa invaliditetom biće upisana odmah po rođenju i imaće od rođenja pravo na lično ime, pravo na sticanje državljanstva i, po mogućnosti, pravo da znaju ko su im roditelji i na roditeljsko staranje. Samostalan život i uključivanje u zajednicu Član 19 Države strane ugovornice ove konvencije priznaju jednako pravo svim osobama sa invaliditetom da žive u zajednici, da imaju jednak izbor kao i drugi i preduzeće efikasne i odgovarajuće mere da osobama sa invaliditetom olakšaju potpuno uživanje ovog prava i njihovo potpuno uključivanje i učešće u zajednici, uključujući obezbeđenjem da: a osobe sa invaliditetom imaju mogućnost izbora boravišta, kao i na to gde i sa kim će živeti, ravnopravno sa drugima, i da ne budu obavezne da žive u nekim konkretnim životnim uslovima; b osobe sa invaliditetom imaju pristup većem broju kućnih, rezidencijalnih i drugih usluga za pružanje podrške od strane zajednice, uključujući ličnu pomoć koja im je potrebna za život i uključivanje u zajednicu, kao i sprečavanje izolacije ili izopštavanja iz zajednice; c usluge i olakšice koje zajednica pruža stanovništvu u celini budu pod istim uslovima dostupne osobama sa invaliditetom i da zadovoljavaju njihove potrebe. Lična pokretljivost Član 20 Države strane ugovornice će preduzeti efikasne mere da osobama sa invaliditetom obezbede ličnu pokretljivost sa najvećim mogućim stepenom samostalnosti, uključujući: a da osobama s invaliditetom olakšaju ličnu pokretljivost na način i u vreme koje one odaberu, uz prihvatljive troškove; b da se osobama sa invaliditetom olakša pristup kvalitetnim pomagalima za kretanje, uređajima, tehnologijama i oblicima žive pomoći i posrednika u kretanju, uključujući njihovo stavljanje na raspolaganje uz prihvatljive troškove; c da osobama s invaliditetom obezbede obuku u veštinama kretanja kao i specijalizovanom osoblju koje će raditi sa tim osobama; d da podstaknu pravna lica koja proizvode pomagala, sredstva i pomoćne tehnologije za kretanje da uzmu u obzir sve aspekte pokretljivosti osoba sa invaliditetom. Sloboda izražavanja i mišljenja i pristup informacijama Član 21 Države strane ugovornice će preduzeti sve odgovarajuće mere kako bi obezbedile da osobe sa invaliditetom mogu da uživaju pravo na slobodu izražavanja i mišljenja, uključujući slobodu da traže, primaju i prenose informacije i ideje, ravnopravno sa drugima, posredstvom svih oblika komunikacije po vlastitom izboru, kao što je definisano u članu 2. Poštovanje privatnosti Član 22 1. Osobe sa invaliditetom imaju pravo na zaštitu putem zakona od takvog mešanja ili napada. Države strane ugovornice će štititi privatnost ličnih, zdravstvenih i informacija u vezi sa rehabilitacijom osoba sa invaliditetom, ravnopravno sa drugima. Poštovanje doma i porodice Član 23 1. Države strane ugovornice će preduzeti efikasne i odgovarajuće mere u cilju otklanjanja diskriminacije osoba sa invaliditetom u svim pitanjima koja se odnose na brak, porodicu, roditeljstvo i lične odnose, ravnopravno sa drugima, kako bi se obezbedilo: a priznavanje prava svih osoba sa invaliditetom u životnom dobu za stupanje u brak da stupe u brak i osnuju porodicu na osnovu slobodne i pune saglasnosti budućih supružnika; b priznavanje prava osobama sa invaliditetom da slobodno i odgovorno odlučuju o broju i razmaku između rađanja dece i da imaju pristup informacijama odgovarajućim za njihovo životno doba, obrazovanju u vezi sa rađanjem i planiranjem porodice, kao i potrebnim sredstvima kako bi im se omogućilo vršenje ovih prava; c da osobe sa invaliditetom, uključujući decu, očuvaju svoju plodnost ravnopravno sa drugima. Države strane ugovornice će obezbediti prava i odgovornosti osoba sa invaliditetom u vezi sa starateljstvom, štićeništvom i skrbništvom, usvajanjem dece ili sličnim institutima, tamo gde su ovi koncepti predviđeni nacionalnim zakonodavstvom; u svim slučajevima najviše će se voditi računa o najboljim interesima deteta. Države strane ugovornice će pružati odgovarajuću pomoć osobama sa invaliditetom u vršenju njihovih obaveza podizanja dece. Države strane ugovornice će obezbediti da deca sa invaliditetom imaju jednaka prava u pogledu porodičnog života. U cilju ostvarivanja ovih prava i sprečavanja skrivanja, napuštanja, zanemarivanja i izopštavanja dece sa invaliditetom, države strane ugovornice se obavezuju da pružaju blagovremene i sveobuhvatne informacije, usluge i podršku deci sa invaliditetom i njihovim porodicama. Države strane ugovornice će obezbediti da se dete ne razdvaja od svojih roditelja protiv svoje volje, osim ukoliko nadležni organi na osnovu sudskog preispitivanja ne utvrde, u skladu sa zakonom i procedurama koje se primenjuju, da je takvo razdvajanje neophodno u najboljem interesu deteta. Ni u kom slučaju se dete neće razdvajati od roditelja na osnovu invaliditeta bilo deteta ili jednog ili oba roditelja. Države strane ugovornice će, ukoliko najbliža porodica nije u stanju da vodi brigu o detetu sa invaliditetom, uložiti sve napore kako bi se obezbedilo alternativno staranje u okviru šire porodice ili, ukoliko to nije moguće, u okviru zajednice u porodičnom okruženju. Obrazovanje Član 24 1. Države strane ugovornice priznaju pravo osoba sa invaliditetom na obrazovanje. U cilju ostvarivanja ovog prava bez diskriminacije i na osnovu jednakih mogućnosti, države strane ugovornice će obezbediti inkluzivni sistem obrazovanja na svim nivoima i doživotno učenje u cilju: a punog razvoja ljudskog potencijala i osećanja dostojanstva i vlastite vrednosti, kao i jačanja poštovanja ljudskih prava, osnovnih sloboda i različitosti među ljudima; b razvoja ličnosti, talenata i kreativnosti osoba sa invaliditetom, kao i njihovih umnih i fizičkih sposobnosti do punog stepena njihovih potencijala; c omogućavanja osobama sa invaliditetom da efikasno učestvuju u slobodnom društvu. U ostvarivanju ovog prava, države strane ugovornice će obezbediti da: a osobe sa invaliditetom ne budu isključene iz sistema opšteg obrazovanja na osnovu invaliditeta, kao i da deca sa invaliditetom ne budu isključena iz slobodnog i obaveznog osnovnog ili srednjeg obrazovanja, na osnovu invaliditeta; b osobe sa invaliditetom imaju pristup inkluzivnom, kvalitetnom i slobodnom osnovnom i srednjem obrazovanju, ravnopravno sa drugima u zajednici u kojoj žive; c se pruži razuman smeštaj u skladu s potrebama pojedinca na kojeg se to odnosi; d osobe sa invaliditetom dobiju potrebnu podršku u okviru sistema opšteg obrazovanja radi njihovog efikasnijeg obrazovanja; e efektivne mere individualizovane podrške budu obezbeđene u sredinama koje maksimalno pogoduju akademskom i društvenom razvoju, u skladu sa ciljem punog uključivanja. Države strane ugovornice će omogućiti osobama sa invaliditetom da uče veštine života i društvenog razvoja radi njihovog punog učešća u obrazovanju i ravnopravnog pripadanja zajednici. U tom cilju, države strane ugovornice će preduzeti odgovarajuće mere, uključujući da: a omoguće lakše učenje Brajovog pisma, alternativnog pisma, uveličavajućih i alternativnih načina, sredstava i formata komunikacije kao i veština orijentacije i kretanja, uz podršku i usmeravanje od strane lica sa sličnim problemima; b olakšaju učenje jezika znakova i unaprede lingvistički identitet zajednice gluvih; c obezbede da se školovanje osoba, posebno dece, koja su slepa, gluva ili i slepa i gluva organizuje na najprikladnijim jezicima, načinima i sredstvima komunikacije za pojedinca, kao i u sredinama koje maksimalno pogoduju akademskom i društvenom razvoju. Takva obuka će obuhvatiti svest o invaliditetu i korišćenje odgovarajućih uveličavajućih i alternativnih sredstava, načina i formata komunikacije, obrazovnih tehnika i materijala kao podrške osobama sa invaliditetom. Države strane ugovornice će obezbediti da osobe sa invaliditetom imaju pristup opštem tercijernom obrazovanju, stručnoj obuci, školovanju odraslih i doživotnom učenju bez diskriminacije i ravnopravno sa drugima. U tom cilju, države strane ugovornice će voditi računa da se osobama sa invaliditetom obezbedi razuman smeštaj. Zdravlje Član 25 Države strane ugovornice priznaju osobama sa invaliditetom pravo na ostvarivanje najvišeg mogućeg zdravstvenog standarda bez diskriminacije zasnovane na invaliditetu. Države strane ugovornice će preduzeti sve odgovarajuće mere kako bi osobama sa invaliditetom omogućile pristup zdravstvenim uslugama, vodeći računa o polu, uključujući rehabilitaciju u vezi sa zdravljem. Države strane ugovornice posebno će: a obezbediti osobama sa invaliditetom isti izbor, kvalitet i standard besplatne ili pristupačne zdravstvene zaštite i programe koji se nude drugim licima, uključujući u oblasti polnog ili reproduktivnog zdravlja i javnih zdravstvenih programa namenjenih širokoj populaciji; b obezbediti one zdravstvene usluge koje su konkretno potrebne osobama sa invaliditetom zbog njihovog invaliditeta, uključujući rano otkrivanje i intervenciju, po potrebi, i usluge namenjene svođenju na najmanju meru i sprečavanju daljeg invaliditeta, uključujući među decom i starijim osobama; c obezbediti ove zdravstvene usluge što je moguće bliže zajednicama gde ljudi žive, uključujući seoske sredine; d zatražiti od profesionalnih zdravstvenih radnika da obezbede isti kvalitet lečenja osobama sa invaliditetom kao i drugima, uključujući na osnovu slobodne i informisane saglasnosti, između ostalog, širenjem saznanja o ljudskim pravima, dostojanstvu, autonomiji i potrebama osoba sa invaliditetom putem obuke i usvajanjem etičkih standarda za javnu i privatnu zdravstvenu zaštitu; e zabraniti diskriminaciju prema osobama sa invaliditetom prilikom obezbeđenja zdravstvenog osiguranja i životnog osiguranja ukoliko je takvo osiguranje dozvoljeno nacionalnim zakonodavstvom, koje će se obezbediti na pravedan i razuman način; f sprečiti diskriminatorsko uskraćivanje zdravstvene zaštite ili zdravstvenih usluga ili hrane ili tečnosti na osnovu invaliditeta. Održavanje i rehabilitacija Član 26 1. Države strane ugovornice će preduzeti efikasne i odgovarajuće mere, uključujući putem podrške osoba sa sličnim tegobama, kako bi se osobama sa invaliditetom omogućilo da postignu i očuvaju maksimalnu nezavisnost, punu fizičku, mentalnu, socijalnu i stručnu sposobnost, kao i puno uključivanje i učešće u svim aspektima života. U tom cilju, države strane ugovornice će organizovati, ojačati i pružiti sveobuhvatne usluge i programe održavanja i rehabilitacije, posebno u oblasti zdravlja, zapošljavanja, obrazovanja i socijalnih usluga, tako da ove usluge i programi: a otpočnu u najranijoj mogućoj fazi i da se zasnivaju na multidisciplinarnoj proceni individualnih potreba i sposobnosti; b podrže učešće i uključivanje u zajednicu kao i u sve aspekte društva na dobrovoljnoj osnovi i da budu dostupni osobama sa invaliditetom na mestima najbližim njihovim zajednicama, uključujući seosku sredinu. Države strane ugovornice će podsticati razvoj početne i kontinuirane obuke za profesionalce i drugo osoblje koje radi na pružanju usluga održavanja i rehabilitacije. Države strane ugovornice će se zalagati za raspoloživost, poznavanje i upotrebu pomoćnih sredstava i tehnologija, osmišljenih za osobe sa invaliditetom, koje se odnose na održavanje i rehabilitaciju. Rad i zapošljavanje Član 27 1. Države strane ugovornice priznaju osobama sa invaliditetom pravo na rad, ravnopravno sa drugima; to uključuje pravo na mogućnost sticanja sredstava za život radom koji je slobodno izabran ili prihvaćen na tržištu rada i u radnoj sredini koja je otvorena, uključiva i pristupačna za osobe sa invaliditetom. Države strane ugovornice će garantovati i unapređivati ostvarivanje prava na rad, uključujući i one osobe koje postanu invalidi tokom rada, tako što će preduzeti odgovarajuće korake, uključujući putem zakonodavstva, između ostalog, u cilju: a zabrane diskriminacije na osnovu invalidnosti u vezi sa svim pitanjima koja se tiču svih oblika zapošljavanja, uključujući uslove za stupanje u radni odnos, angažovanje i zapošljavanje, stalnost zapošljavanja, napredovanje na radnom mestu i bezbedne i zdrave radne uslove; b zaštite prava osoba sa invaliditetom da, ravnopravno sa drugima, uživaju pravedne i povoljne uslove za rad, uključujući jednake mogućnosti i nadoknadu za rad jednake vrednosti, bezbedne i zdrave radne uslove, uključujući zaštitu od uznemiravanja i ispravljanje nepravdi; c stvaranja uslova da osobe sa invaliditetom imaju mogućnost da ostvaruju svoje pravo na rad i sindikalno udruživanje, ravnopravno sa drugima; d omogućavanja osobama sa invaliditetom da imaju efikasan pristup opštim tehničkim programima i programima za stručno usmeravanje, kao i uslugama nalaženja posla i stručne i kontinuirane obuke; e podsticanja mogućnosti zapošljavanja i napredovanja u karijeri za osobe sa invaliditetom na tržištu rada, kao i pružanje pomoći u pronalaženju, sticanju, očuvanju posla i vraćanja na posao; f unapređivanja mogućnosti za samozapošljavanje, preduzetništvo, razvoj zadruga i otpočinjanje vlastitog posla; g zapošljavanja osoba sa invaliditetom u javnom sektoru; h podsticanja zapošljavanja osoba sa invaliditetom u privatnom sektoru putem odgovarajućih politika i mera, koje mogu obuhvatati i afirmativne akcione programe, podsticaje i druge mere; i obezbeđenja razumnog smeštaja osobama sa invaliditetom na radnom mestu; j podsticanja osoba sa invaliditetom da stiču radno iskustvo na otvorenom tržištu rada; k podsticanja programa stručne i profesionalne rehabilitacije osoba sa invaliditetom, programa za zadržavanje posla i vraćanje na posao osoba sa invaliditetom. Države strane ugovornice će obezbediti da osobe sa invaliditetom ne budu držane u ropstvu ili stanju sličnom ropstvu, kao i da budu zaštićene, ravnopravno sa drugima, od prisilnog rada ili radne obaveze. Odgovarajući uslovi života i socijalna zaštita Član 28 1. Države strane ugovornice priznaju pravo osoba sa invaliditetom na odgovarajući životni standard za njih i njihovu porodicu, uključujući odgovarajuću ishranu, odeću i smeštaj, kao i na stalno poboljšavanje uslova života, i preduzeće odgovarajuće korake radi očuvanja i unapređivanja ovog prava bez diskriminacije na osnovu invaliditeta. Države strane ugovornice priznaju pravo osoba sa invaliditetom na socijalnu zaštitu i na ostvarivanje tog prava bez diskriminacije na osnovu invaliditeta i preduzeće odgovarajuće korake radi očuvanja i unapređivanja ovog prava, uključujući i mere kojima se obezbeđuje da: a osobe sa invaliditetom imaju ravnopravan pristup uslugama obezbeđenja čiste vode, kao i da imaju pristup odgovarajućim i raspoloživim uslugama, sredstvima i ostaloj pomoći za potrebe invalida; b osobe sa invaliditetom, posebno žene i devojke sa invaliditetom i starije osobe sa invaliditetom, imaju pristup programima socijalne zaštite i programima za smanjenje siromaštva; c osobe sa invaliditetom i njihove porodice koje žive u siromaštvu imaju pristup državnoj pomoći za pokrivanje troškova vezanih za invaliditet, uključujući odgovarajuću obuku, davanje saveta, finansijsku pomoć i privremenu tuđu negu; d osobe sa invaliditetom imaju pristup programima socijalnih stanova; e osobe sa invaliditetom imaju ravnopravan pristup penzionim pogodnostima i programima. Učešće u političkom i javnom životu Član 29 Države strane ugovornice garantuju osobama sa invaliditetom politička prava i mogućnost da ih uživaju na ravnopravnoj osnovi sa drugima, i obavezuju se: a da osiguraju da osobe sa invaliditetom mogu efikasno i potpuno da učestvuju u političkom i javnom životu ravnopravno kao i drugi, neposredno ili preko slobodno izabranih predstavnika, uključujući pravo i mogućnost da osobe sa invaliditetom glasaju i budu birane, između ostalog, tako što će: i obezbediti da procedure glasanja, sredstva i materijali budu prikladni, pristupačni i laki za razumevanje i korišćenje; ii štititi prava osoba sa invaliditetom da tajno glasaju na izborima i javnim referendumima bez zastrašivanja, kao i da se kandiduju na izborima, da efikasno obavljaju dužnosti i sve javne funkcije na svim nivoima vlasti, omogućavajući korišćenje tehnologija za pomoć i novih tehnologija gde je to moguće; iii garantovati slobodno izražavanje volje osoba sa invaliditetom kao birača i u tom cilju, gde je to potrebno, na njihov zahtev, omogućiti da im osoba po njihovom izboru pruži pomoć prilikom glasanja; b aktivno unapređivati okruženje u kojem osobe sa invaliditetom mogu efikasno i potpuno da učestvuju u obavljanju javnih poslova bez diskriminacije i ravnopravno sa drugima, i podsticati njihovo učešće u javnim poslovima, uključujući: i učešće u nevladinim organizacijama i udruženjima koji se bave pitanjem javnog i političkog života zemlje, kao i u aktivnostima i upravi političkih partija; ii osnivanje i priključivanje organizacijama osoba sa invaliditetom u cilju predstavljanja osoba sa invaliditetom na međunarodnom nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou. Učešće u kulturnom životu, rekreaciji, aktivnostima u slobodno vreme i sportu Član 30 1. Države strane ugovornice priznaju pravo osobama sa invaliditetom da ravnopravno sa drugima učestvuju u kulturnom životu i preduzeće sve odgovarajuće mere kako bi obezbedile da osobe sa invaliditetom: a imaju pristup materijalima kulturnog sadržaja u oblicima koji su im pristupačni; b imaju pristup televizijskim programima, filmovima, pozorištu i drugim kulturnim aktivnostima u oblicima koji su im pristupačni; c imaju pristup mestima za izvođenje predstava ili pružanje usluga kulturnog sadržaja, kao što su pozorišta, muzeji, bioskopi, biblioteke i turističke agencije i, po mogućnosti, pristup spomenicima i znamenitostima od nacionalnog kulturnog značaja. Države strane ugovornice će preduzimati odgovarajuće mere kako bi omogućile da osobe sa invaliditetom imaju mogućnost da razvijaju i iskoriste svoje kreativne, umetničke i intelektualne potencijale, ne samo za svoje potrebe, već i za obogaćivanje društva. Države strane ugovornice će preduzeti odgovarajuće korake, u skladu s međunarodnim pravom, kako bi obezbedile da zakoni kojima se štite prava na intelektualnu svojinu ne predstavljaju neopravdanu ili diskriminatorsku prepreku za pristup osoba sa invaliditetom materijalima kulturnog sadržaja. Osobe sa invaliditetom imaju pravo, ravnopravno sa drugima, na priznavanje i podršku njihovom specifičnom kulturnom i jezičkom identitetu, uključujući jezik znakova i kulturu osoba oštećenog sluha. Da bi se osobama sa invaliditetom omogućilo da ravnopravno sa drugima učestvuju u rekreativnim i sportskim aktivnostima, kao i onima u slobodno vreme, države strane ugovornice će preduzeti odgovarajuće mere kako bi: a podstakle i unapredile učešće osoba sa invaliditetom, u najvećoj mogućoj meri, u vodećim sportskim aktivnostima na svim nivoima; b obezbedile da osobe sa invaliditetom imaju mogućnost da organizuju, razvijaju i učestvuju u specifičnim sportskim i rekreativnim aktivnostima vezanim za invaliditet, i u tom cilju će podsticati obezbeđivanje, ravnopravno sa drugima, odgovarajuće nastave, treninga i sredstava; c obezbedile da osobe sa invaliditetom imaju pristup sportskim, rekreativnim i turističkim događajima; d obezbedile da deca sa invaliditetom imaju ravnopravan pristup sa ostalom decom u učešću u igri, rekreaciji i aktivnostima u slobodno vreme, kao i sportskim aktivnostima, uključujući i one aktivnosti u okviru škole; e obezbedile da osobe sa invaliditetom imaju pristup uslugama onih koji su uključeni u organizaciju rekreativnih, turističkih aktivnosti kao i aktivnosti u slobodno vreme i sportskih aktivnosti. Statistika i prikupljanje podataka Član 31 1. Države strane ugovornice se obavezuju da prikupljaju odgovarajuće informacije, uključujući statističke podatke i podatke na osnovu istraživanja, koji im omogućuju formulisanje i sprovođenje politika u vezi s primenom ove konvencije. Proces prikupljanja i čuvanja ovih informacija će: a biti u skladu sa pravno utvrđenim garancijama, uključujući zakonodavstvo o zaštiti podataka, za obezbeđenje poverljivosti i poštovanja privatnosti osoba sa invaliditetom; b biti u skladu sa međunarodno prihvaćenim normama za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i etičkih načela prilikom prikupljanja i korišćenja statistike. Informacije koje su prikupljene u skladu sa ovim članom će se distribuirati, gde je to pogodno, i koristiti kako bi se omogućila procena ispunjavanja obaveza država strana ugovornica iz ove konvencije i kako bi se identifikovale i rešavale prepreke s kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom u ostvarivanju svojih prava. Države strane ugovornice preuzimaju odgovornost za distribuciju ovih statističkih podataka i obezbeđuju njihovu dostupnost osobama sa invaliditetom i drugima. Međunarodna saradnja Član 32 1. Države strane ugovornice priznaju značaj međunarodne saradnje i njenog unapređivanja u podršci nacionalnim naporima za ostvarenje svrhe i ciljeva ove Konvencije, i preduzimaće odgovarajuće i efikasne mere u tom pogledu, između dve ili više država i, gde je to pogodno, u saradnji sa odgovarajućim međunarodnim i regionalnim organizacijama i civilnim društvom, posebno organizacijama osoba sa invaliditetom. Te mere bi mogle obuhvatiti, između ostalog, sledeće: a da obezbede da u međunarodnu saradnju, uključujući međunarodne programe za razvoj, budu uključene osobe sa invaliditetom i da im ona bude dostupna; b olakšavanje i podržavanje izgradnje kapaciteta, uključujući putem razmene i podele informacija, iskustava, programa obuke i najbolje prakse; c olakšavanje saradnje u oblasti istraživanja i pristupa naučnom i tehničkom znanju; d pružanje, gde je to pogodno, tehničke i ekonomske pomoći, uključujući i olakšavanje pristupa i zajedničko korišćenje dostupnih tehnologija i onih za pomoć, kao i putem transfera tehnologija. Odredbe ovog člana ne idu na uštrb obaveza svake države strane ugovornice koje se tiču ispunjavanja njenih obaveza iz ove konvencije. Nacionalna primena i praćenje Član 33 1. Države strane ugovornice će odrediti, u skladu sa svojim sistemom organizacije, jedno ili više tela u okviru svoje vlade za pitanja koja se odnose na primenu ove Konvencije, i razmotriće sa dužnom pažnjom mogućnost uspostavljanja ili određivanja koordinacionog mehanizma u okviru vlade radi lakšeg preduzimanja odgovarajuće akcije u različitim sektorima i na različitim nivoima. Države strane ugovornice će, u skladu sa svojim pravnim i upravnim sistemima, održavati, jačati, odrediti ili uspostaviti u okviru odnosne države strane ugovornice, okvir, uključujući jedan ili više nezavisnih mehanizama, po potrebi, za unapređivanje, zaštitu i praćenje primene ove konvencije. Pri određivanju ili uspostavljanju takvog mehanizma, države strane ugovornice će uzeti u obzir načela koja se odnose na status i funkcionisanje nacionalnih institucija za zaštitu i unapređivanje ljudskih prava. Civilno društvo, posebno osobe sa invaliditetom i njihove organizacije koje ih zastupaju, biće uključeni u proces praćenja primene i potpuno će u njemu učestvovati. Komitet za prava osoba sa invaliditetom Član 34 1. U vreme stupanja ove konvencije na snagu, Komitet će sačinjavati dvanaest eksperata. Nakon dodatnih šezdeset ratifikacija ili pristupanja Konvenciji, članstvo u Komitetu će se povećati za šest članova, dostižući maksimalan broj od osamnaest članova. Članovi Komiteta će delovati u ličnom svojstvu i posedovaće visoke moralne kvalitete i priznatu stručnost i iskustvo u oblasti koju pokriva ova Konvencija. Prilikom imenovanja svojih kandidata, države strane ugovornice se pozivaju da sa dužnom pažnjom razmotre odredbu iz člana 4. Države strane ugovornice će birati članove Komiteta vodeći računa o ravnopravnoj geografskoj zastupljenosti, zastupljenosti različitih oblika civilizacije i najvažnijih pravnih sistema, uravnoteženoj zastupljenosti polova i učešću eksperata sa invaliditetom. Članovi Komiteta će se birati tajnim glasanjem sa liste lica koja su države strane ugovornice imenovale iz redova svojih državljana na sastancima Konferencije država strana ugovornica. Na tim sastancima, na kojima će dve trećine država strana ugovornica predstavljati kvorum, lica izabrana u Komitet predstavljaće ona lica koja dobiju najveći broj glasova i apsolutnu većinu glasova predstavnika država strana ugovornica koji su prisutni i koji glasaju. Prvi izbori će se održati najkasnije šest meseci nakon datuma stupanja ove konvencije na snagu. Najmanje četiri meseca pre datuma svakog pojedinačnog izbora, generalni sekretar Ujedinjenih nacija uputiće pismo državama stranama ugovornicama pozivajući ih da dostave svoje nominacije u roku od dva meseca. Generalni sekretar će potom pripremiti listu po abecednom redu svih lica koja su na ovaj način nominovana, navodeći države strane ugovornice koje su ih nominovale i dostaviće je državama stranama ugovornicama ove Konvencije. Članovi Komiteta biraju se na period od četiri godine i mogu biti samo još jednom izabrani. Međutim, šestorici članova koji su izabrani na prvim izborima mandat ističe po isteku dve godine; odmah nakon prvih izbora, imena ove šestorice članova bira žrebom predsedavajući sastanka spomenutog u tački 5. Izbor šestorice dodatnih članova Komiteta održaće se tokom redovnih izbora u skladu sa odgovarajućim odredbama ovog člana. Ukoliko član Komiteta umre ili podnese ostavku ili izjavi da iz bilo kojeg drugog razloga ne može više da obavlja svoje dužnosti, država strana ugovornica koja je imenovala tog člana imenovaće drugog eksperta koji ima kvalifikacije i ispunjava zahteve iznete u odgovarajućim odredbama ovog člana, koji će služiti u tom svojstvu do kraja mandata. Komitet će utvrditi svoj poslovnik o radu. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija će obezbediti potrebno osoblje i sredstva za efikasno obavljanje funkcija Komiteta na osnovu ove konvencije, i sazvaće njegov prvi sastanak. Uz odobrenje Generalne skupštine Ujedinjenih nacija, članovi Komiteta osnovanog prema ovoj konvenciji, dobijaće platu iz sredstava Ujedinjenih nacija pod onim uslovima i modalitetima koje utvrdi Skupština, imajući u vidu značaj odgovornosti Komiteta. Članovi Komiteta imaće pravo na olakšice, privilegije i imunitete koje uživaju eksperti u misiji Ujedinjenih nacija kako je utvrđeno u odgovarajućim odeljcima Konvencije o privilegijama i imunitetima Ujedinjenih nacija. Izveštaji država strana ugovornica Član 35 1. Svaka država strana ugovornica će dostavljati Komitetu, preko generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, sveobuhvatni izveštaj o merama koje su preduzete u cilju izvršavanja njenih obaveza iz ove konvencije, kao i o napretku koji je u tom pogledu ostvaren, u roku od dve godine nakon stupanja ove konvencije na snagu za odnosnu državu stranu ugovornicu. Nakon toga, države strane ugovornice će podnositi naredne izveštaje najmanje jednom svake četiri godine i posle toga kad god to Komitet zatraži. Komitet će odlučivati o smernicama koje treba da se primenjuju na sadržaj izveštaja. Država strana ugovornica koja je podnela prvi sveobuhvatan izveštaj Komitetu ne treba da u svojim sledećim izveštajima ponavlja informacije koje je prethodno iznela. Prilikom pripreme izveštaja za Komitet, države strane ugovornice se pozivaju da razmotre mogućnost da to čine u okviru otvorenog i transparentnog procesa i da sa dužnom pažnjom uzmu u obzir odredbu sadržanu u članu 4, tačka 3. Izveštaji mogu da ukažu na faktore i teškoće koji utiču na stepen ispunjavanja obaveza iz ove konvencije. Razmatranje izveštaja Član 36 1. Komitet će razmotriti svaki izveštaj i dati onakve sugestije i opšte preporuke u vezi sa izveštajem koje može smatrati odgovarajućim i proslediće ih odnosnoj državi strani ugovornici. Država strana ugovornica može da odgovori Komitetu bilo kojom informacijom po svom izboru. Komitet može zatražiti dodatne informacije od država strana ugovornica koje su relevantne za primenu ove konvencije. Ukoliko država strana ugovornica znatno kasni s podnošenjem izveštaja, Komitet može obavestiti odnosnu državu stranu ugovornicu o potrebi razmatranja primene ove konvencije u toj državi strani ugovornici, na osnovu pouzdanih informacija kojima Komitet raspolaže, ukoliko odnosni izveštaj ne bude podnet u roku od tri meseca nakon tog obaveštenja. Komitet će pozvati odnosnu državu stranu ugovornicu da učestvuje u tom razmatranju. Ukoliko država strana ugovornica odgovori podnošenjem odnosnog izveštaja, primenjuju se odredbe stava 1. Generalni sekretar Ujedinjenih nacija staviće te izveštaje na raspolaganje svim državama stranama ugovornicama. Države strane ugovornice staviće svoje izveštaje na raspolaganje širokoj javnosti u svojoj zemlji i omogućiće pristup sugestijama i opštim preporukama koji se odnose na ove izveštaje. Komitet će, ukoliko to smatra primerenim, dostaviti specijalizovanim agencijama, fondovima i programima Ujedinjenih nacija i drugim nadležnim telima, izveštaje država strana ugovornica kako bi se izašlo u susret zahtevu ili upozorenju o potrebi dobijanja tehničkog saveta ili pomoći koje oni sadrže, zajedno sa primedbama i preporukama Komiteta, ukoliko ih bude, vezanim za te zahteve ili upozorenja. Saradnja država strana ugovornica i Komiteta Član 37 1. Svaka država strana ugovornica će sarađivati s Komitetom i pomagati njegovim članovima u ispunjavanju njihovog mandata. U svom odnosu sa državama stranama ugovornicama Komitet će sa dužnom pažnjom razmatrati puteve i načine za povećanje nacionalnih kapaciteta za primenu ove konvencije, uključujući i putem međunarodne saradnje. Odnos Komiteta sa ostalim telima Član 38 U cilju jačanja efikasne primene ove konvencije i podsticanja međunarodne saradnje u oblasti koju pokriva ova konvencija: a specijalizovane agencije i drugi organi Ujedinjenih nacija imaju pravo da budu zastupljeni prilikom razmatranja primene onih odredaba ove konvencije koje spadaju u delokrug njihovog mandata. Komitet može pozvati specijalizovane agencije i druga nadležna tela koje može smatrati odgovarajućim da daju ekspertski savet o primeni ove konvencije u oblastima koje spadaju u okvir njihovih odnosnih mandata. Komitet može pozvati specijalizovane agencije i druge organe Ujedinjenih nacija da podnesu izveštaje o primeni ove konvencije u oblastima koje spadaju u okvir njihovih aktivnosti. Izveštaj Komiteta Član 39 Komitet podnosi izveštaj svake dve godine Generalnoj skupštini i Ekonomskom i socijalnom savetu o svojim aktivnostima i može davati sugestije i opšte preporuke koje se zasnivaju na razmatranju izveštaja i informacija koje je dobio od država strana ugovornica. Te sugestije i opšte preporuke se uključuju u izveštaj Komiteta zajedno s komentarima, ukoliko ih ima, država strana ugovornica. Konferencija država strana ugovornica Član 40 1. Države strane ugovornice se redovno sastaju na Konferenciji država strana ugovornica radi razmatranja bilo kojeg pitanja u vezi s primenom ove konvencije. Najkasnije šest meseci nakon stupanja ove konvencije na snagu, generalni sekretar Ujedinjenih nacija saziva Konferenciju država strana ugovornica. Naredne sastanke generalni sekretar saziva svake dve godine ili na osnovu odluke Konferencije država strana ugovornica. Depozitar Član 41 Generalni sekretar Ujedinjenih nacija je depozitar ove konvencije. Potpisivanje Član 42 Ova konvencija je otvorena za potpisivanje svim državama stranama ugovornicama i organizacijama za regionalne integracije počev od 30. Obavezna saglasnost Član 43 Ova konvencija podleže ratifikaciji država potpisnica i zvaničnoj potvrdi organizacija za regionalne integracije potpisnica iste. Konvencija je otvorena za pristupanje bilo koje države ili organizacije za regionalne integracije, koje nisu potpisale ovu konvenciju. Organizacije za regionalne integracije Član 44 1. Te organizacije će, u svojim instrumentima o zvaničnom potvrđivanju ili pristupanju, navesti stepen svojih nadležnosti u vezi s pitanjima kojima se bavi ova konvencija. One će naknadno obavestiti depozitara o bilo kojoj značajnoj izmeni stepena svojih nadležnosti. Za svrhe člana 45. Organizacije za regionalne integracije mogu, kad je reč o pitanjima iz njihove nadležnosti, koristiti svoje pravo da glasaju na Konferenciji država strana ugovornica, pri čemu je broj glasova jednak broju njihovih država članica koje su strane ugovornice ove konvencije. Takva organizacija neće koristiti svoje pravo da glasa ukoliko bilo koja od njenih država članica ostvaruje svoje pravo i obratno. Stupanje na snagu Član 45 1. Ova konvencija stupa na snagu tridesetog dana nakon deponovanja dvadesetog instrumenta o ratifikaciji ili pristupanju. Za svaku državu ili organizaciju za regionalne integracije, ratifikovanje, zvanično potvrđivanje ili pristupanje ovoj konvenciji nakon deponovanja dvadesetog takvog instrumenta, ova konvencija stupa na snagu tridesetog dana nakon deponovanja takvog njenog instrumenta. Rezerve Član 46 1. Rezerve koje su nespojive s predmetom i svrhom ove konvencije nisu dopuštene. Rezerve se mogu povući u svako doba. Izmene i dopune Član 47 1. Svaka država strana ugovornica može predložiti izmenu i dopunu ove konvencije i dostaviti je generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija. Generalni sekretar obaveštava države strane ugovornice o svakoj predloženoj izmeni i dopuni s molbom da ga izveste da li su za održavanje konferencije država strana ugovornica na kojoj bi se razmatrali ovi predlozi i donosile odluke o njima. U slučaju da se u roku od četiri meseca od datuma takvog obaveštenja, najmanje jedna trećina država strana ugovornica izjasni za takvu konferenciju, generalni sekretar će sazvati konferenciju pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija. Svaku izmenu i dopunu koju usvoji dvotrećinska većina država strana ugovornica koje su prisutne i koje glasaju generalni sekretar dostavlja Generalnoj skupštini Ujedinjenih nacija na odobrenje, a potom svim državama stranama ugovornicama na prihvatanje. Svaka izmena i dopuna usvojena i odobrena u skladu sa stavom 1. Nakon toga, izmena i dopuna stupa na snagu za svaku državu stranu ugovornicu pojedinačno tridesetog dana nakon deponovanja njenog instrumenta o prihvatanju. Izmena i dopuna obavezuje samo one države strane ugovornice koje su je prihvatile. Ukoliko Konferencija država strana ugovornica tako odluči konsenzusom, izmena i dopuna koja je usvojena i odobrena u skladu sa stavom 1. Otkazivanje Član 48 Država strana ugovornica može otkazati ovu konvenciju pismenim obaveštenjem upućenim generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija. Otkazivanje stupa na snagu po isteku godine dana nakon datuma prijema obaveštenja od strane generalnog sekretara. Dostupan format Član 49 Tekst ove konvencije na raspolaganju je u dostupnim formatima. Verodostojnost teksta Član 50 Tekstovi ove konvencije na arapskom, kineskom, engleskom, francuskom, ruskom i španskom jeziku jednako su verodostojni.

Kolica
Države strane ugovornice će takođe preduzeti odgovarajuće mere: a da utvrde, promovišu i prate primenu minimalnih standarda i smernica za pristupačnost objekata i usluga koje su otvorene odnosno koje stoje na raspolaganju javnosti; b da obezbede da privatna pravna lica koja pružaju usluge i pogodnosti otvorene ili na raspolaganju javnosti vode računa o svim aspektima njihove pristupačnosti osobama sa invaliditetom; c da obezbede obuku nosilaca o problemima pristupačnosti s kojima se suočavaju osobe sa invaliditetom; d da se u zgradama i drugim objektima otvorenim za javnost obezbede oznake na Brajevom pismu i na način da se lako čitaju i razumeju; e da se pruže oblici neposredne pomoći i posrednici, uključujući vodiče, čitače i stručne tumače za jezik znakova, kako bi se olakšao pristup zgradama i drugim objektima otvorenim za javnost; f da podstiču druge odgovarajuće oblike pomoći i podrške osobama sa invaliditetom kako bi im se obezbedio pristup informacijama; g da podstiču pristup osoba sa invaliditetom novim informacionim i komunikacionim tehnologijama i sistemima, uključujući internet; h da podstiču blagovremenu izradu, razvoj, proizvodnju i distribuciju dostupnih informacionih i komunikacionih tehnologija i sistema, kako bi postali dostupni uz minimalne troškove. Sto se tice zdravstvenog fizickog stanja postigao sam recimo maksimum koliko stanje dozvoljava, i tu nema vise nekih narocitih promena. Na osnovu obrazloženog zahteva Nacionalnoj službi, poslodavac može da zasnuje radni odnos sa polaznikom i tokom obuke. Što se tiče ekonomskih, socijalnih i kulturnih prava, svaka država strana ugovornica preuzima obavezu da preduzme mere u skladu sa svojim maksimalno raspoloživim sredstvima i, tamo gde je to potrebno, u okviru međunarodne saradnje, kako bi se postepeno osiguralo puno ostvarivanje tih prava bez štete po one obaveze sadržane u ovoj konvenciji koje su odmah primenljive prema međunarodnom pravu. Države strane ugovornice će preduzeti sve odgovarajuće zakonske, administrativne, socijalne, obrazovne i druge mere kako bi zaštitile osobe sa invaliditetom, kako u njihovom domu tako i izvan njega, od svih oblika eksploatacije, nasilja i zloupotrebe, uključujući aspekte vezane za pol. II PRAVA I OBAVEZE OSOBA SA INVALIDITETOM Član 6 Osoba sa invaliditetom, u skladu sa ovim zakonom, može da ostvari pravo: 1 na utvrđivanje statusa i procenu radne sposobnosti; 2 na podsticanje zapošljavanja, radne i socijalne uključenosti i afirmaciju jednakih mogućnosti na tržištu rada; 3 na mere i aktivnosti profesionalne rehabilitacije; 4 na zapošljavanje pod opštim uslovima; 5 na zapošljavanje pod posebnim uslovima; 6 na mere aktivne politike zapošljavanja; 7 na zapošljavanje u posebnim organizovanim oblicima zapošljavanja i radnog angažovanja osoba sa invaliditetom; 8 na druga prava u skladu sa zakonom. Prvi izbori će se održati najkasnije šest meseci nakon datuma stupanja ove konvencije na snagu. Tome u prilog govori i podatak Nacionalne službe za zapošljavanje NSZ da je za protekle dve godine u Srbiji zaposleno blizu 10. Zavisi i kakav vid invaliditeta,da li bih sa tom osobom mogla da imam potomstvo i da li je to nesto eventualno genetsko ,dakle nesto sto bi moglo da se prenese na djecu. Garancije će biti proporcionalne stepenu u kojem takve mere utiču na prava i interese osobe na koju se odnose. U susret obilježavanju svjetskog dan cerebralne paralize koji se obilježava 5.

[Posao u beogradu forum|Kako sprijateljiti psa i mačku?|ŠTO MORAMO ZNATI KAKO BI OTVORILI OBRT I USPJEŠNO GA VODILI]

Oznake: kancelarija, za, Pomoć, osobama, sa, invaliditetom

Žene za Brak

---

Click here: Cure za udaju

---

Ukoliko nije tako, imate razloga za sumnju. Istina je jer su takvi prijatelji pravo bogatstvo. Vaspitane su da budu dobre domaćice i verne supruge.

Mladići odlaze, a djevojke većinom ostaju jer im patrijarhat na neki način to nalaže. Ovo je nova osoba i nova šansa, i nema veze s vašim bivšim vezama.

Upoznavanje radi braka - Ako cijelo vrijeme vodite konverzaciju i ne dopustite zeni za brak da se uključi ili avs prekine, to je vjerojatno vaš zadnji spoj.

Cura ya udaju Postoje mnoge stvari na koje morate obratiti pozornost na prvom spoju tijekom upoynavanja ya brak. To su stvari na koje morate posebno obratit pažnju kod izlaska sa zenom za brak, i koje mogu napraviti razliku između toga hoće li biti drugog spoja i situacije gdje vas više neće htjeti vidjeti niti čuti za vas. A to ne želite da se desi kod sastanka s cure ya udaju. Ako razumijete što čini savršen spoj, onda ste spremni na izlazak na prvi spoj s nekom yenom ya udaju. Do limitira neželjene koji mogu nastati, i koji mogu naštetiti, ili potpuno uništiti upoznavanje zena za brak. Vrlo važna stvar, i nešto na što morate ekstremno paziti, kod prvog, a i kod slijedećih, spoja je to da se potrudite uraniti. Najbrži način da stvorite loš dojam o sebi je da zakasnite. Ako kasnite, vaša cura za udaju će vjerovati da je ne cijenite i da je nećete tretirati s , kao i da je nećete poštovati dovoljno da je pretpostavite nekim svojim planovima i obavezama. Još jedan moguć loš ishod je da vaša zena za udaju može odistati od čekanja i samo otići prije nego se uopće pojavite. Kaće se da je prvi dojam najvažniji, i taj dojam mora biti savršen. Kašnjenje i nemarnost će vas učinite da izgledate kao netko na koga se ne može računati, dok s druge strane, dolazak na vrijeme daje dojam nekoga organiziranoga i sređenoga, i može ostaviti nevjerojatno dobar dojam, koji će trajati. Učinite sve da se vaša djevojka za brak osjeća i opušteno. Potrudite se da stvorite opuštenu i ugodnu. Svi će biti nervozni na prvom spoju s nekime, posebno ako je to svojevrsni spoj za upoznavanje za brak. Kada se trudite da opustite djevojku za udaju s kojom ste na spoju, vidjet ćete da joj dajete dodatnu , ali i da opuštate i sebe, i da spoj ide sasvim lijepim tokom. Smijanje njezinim šalama je obavezna stvar na koju morate paziti To će je opustiti, i dati joj osjećaj da vam je , i da je slušate što će joj dati dodatnu sigurnost. Iako, nemojte se smijati baš na svaku šalu, ili svemu što kaže. Ako ćete raditi to, mogla bi steći dojam da ste glupavi, ili da se smijete na silu, a zapravo vam šale nisu smiješne. To može biti čudno na prvom. Nemojte da ispadne da se trudite. Neka sve teče prirodno. Potrudite se da razgovor teče. Budite pričljivi i trudite se da je razgovor živahan i pitak. Nemojte se pojaviti na upoznavanju za brak, i onda biti , šutjeti i nemati nikakvih tema za razgovor. Dosadna večer bez zanimljivog razgovora sigurno neće bti pozivnica za drugi spoj. Potrudite se da se pripremite na vrijeme i smislite nekoliko mogućih tema o kojima biste mogli razgovarati sa svojom curom ya udaju na prvom spoju. Pokažite pravi, a ne glumljeni, interes na ono što vam djevojka za brak priča. Pokažite interes kada vam nešto priča. Potrudite se da vide da brinete o onome o čemu priča. Vježbajte svoju i izraz pažnje prije upoznavanja za brak. To će vam pomoći da se bolje pripremite za moguće neobične situacije. Nemojte cijelu večer pričati o sebi. Stvarno, nemojte to raditi, ni pod koju cijenu. Čak iako ste jako zanimljiv i imate bogat život. To je dosadno, i vrlo nepristojno. Mogli biste ispasti previše narcisoidni i samoljubljivi. Pitajte curu za udaju nešto, i pokažite za nju. Dajte joj priliku da govori. Ne vrti se sve oko vas. Ako cijelo vrijeme vodite konverzaciju i ne dopustite zeni za brak da se uključi ili avs prekine, to je vjerojatno vaš zadnji spoj. Nemojte govoriti o prošlim vezama. Stvarno se potrudite da ne spominjete prošle veze i bivše cure. Nitko ne želi slušati o vašoj bivšoj, niti o njenim dobrim, ili lošim, osobinama. To je savršeni način da zenu za udaju s kojom ste na spoju, i savršen način da ne dođete do rugog spoja. Ovo je nova osoba i nova šansa, i nema veze s vašim bivšim vezama. Pokažite emptaiju prema curi za brak s kojom jeste, i usmjerite se samo na nju. Nije važno da li ste se upoznali preko , normalno upoznavanje za brak, ili čak samo tražite prijatelje. Ove vam mogu pomoći da budete vrlo uspješni s upoznavanjem zena za brak. Budite svjesni toga da je svaka cura za udaju nova i različita osoba, ali će se ove smjernice odnositi na spoj kad tad. Upoznajte zene za brak, uživajte, zabavljajte se i nemojte zabrljati. I tko zna, možda uskoro upoznate zenu za brak s kojom ćete ostvariti pravu i čvrstu vezu, koja će rezultirati.

Sanela trazi 4 muskarca
Nemojte da ispadne da se trudite. Inace iskrena, intelegentna, voli druzenje, brizljiva, romanticna a ujedno i ozbiljna zena koja trazi slicnog sebi. Osmeh i zadovoljstvo će postati Vaš zaštitni znak. Stvarno, nemojte to raditi, ni pod koju cijenu. A to ne želite da se desi kod sastanka s cure ya udaju. Vježbajte svoju i izraz pažnje prije upoznavanja za brak. Najčešće roditelji mlade prije nego se cijela stvar okonča zahtjevaju da se uvjere u imovno stanje budućeg zeta. Mi vam pružamo najbolju uslugu, kroz brzo i lako oglašavanje kao i pretragu više desetina hiljada oglasa. Vaspitane su da budu dobre domaćice i verne supruge.

[Kako poceti chat sa curom|Kako pronaći srodnu dušu i privući ljubav u svoj život?|Oralni seks bolesti]

Oznake: brane, ponude

---

Click here: Sex u parovima ruzica i filip novo!!!

---

GenYoutube is a fast Youtube video downloader service. Podsetimo, manekenka se rastužila kada je čula je Filip među kandidatima za izlazak iz kuće. Iako su svesni da su ih kamere snimale, njih dvoje ne odustaju, čak je sama Ružica rekla da joj veoma prija da vodi ljubav sa Filipom i da joj kamere ne smetaju. Prvi snimak koji se pojavio, više je delovao kao gluma ovih takmičara, ali drugi snimak iako je veoma kratak, pokazuje da su Filip i Ružica zaista uživali.

Onda stupa na scenu Matora koja iz uloge civave ili pitbul terijera,zavisi od Ruzicinog raspolozenja, pise pismo u Filipovo i svoje ime u kome su sadrzani elementi njihovog poniznog uvazavanja njene samovolje prema njima pa shodno tome oni su joj i dalje na raspolaganju. Using it you can search the videos also and can play them too before downloading.

- GenYoutube is based on super fast script which can handle a number of downloads simultaneously. Using GenYoutube you can download any type of videos from the Youtube.

Ne, njih nije sramota da ih gledaju milioni Već uzavrele strasti podgrejao je novinar Milomir Marić, koji se ukućanima pridružio u četvrtak veče, kada su Ružica i Filip najavili da će u dva sata iza ponoći imati seks. Mnogi su se šalili da će im se u tome pridružiti Nataša i Gastoz i očigledno da to nije bilo daleko od istine. Nakon što se većina ukućana razmilela po vili, Filip se bacio u krevet kod Ružice, koja ga je već čekala gola, pa je istog trenutka počeo da je oralno zadovoljava. Ne zna se ko koga... Gastoz, koji je prvo imao seks sa Macom Diskrecijom, kasnije se obreo pod tušem sa Tijanom Ajfon, sa kojom su mu se takođe razbuktale strasti. Treća u nizu, za sada i poslednja je Šavija. Filip, koji je u rijaliti ušao među poslednjima prvo se muvao sa Tijanom, sa kojom se u nekoliko navrata poljubio. Ubrzo je odlučio da se približi Ružici, koja je u tom trenutku patila zbog odlaska Igora Iks, sa kojim je još na početku uplovila u romansu. Kada su Šavija i Gastoz videli da su se strasti u krevetu do njihovog razbuktale, to ih je očigledno uzbudilo, pa su istog trenutka krenuli da razmenjuju nežnosti. I dok su se strasti u prvoj postelji iz oralnog zadovoljavanja pretapale u seks, Gastoz je odlučio da ubrza stvari i u svom krevetu. Bez obzira na to što su im bubice bile pomerene, po Šavijinoj faci se videlo da ispušta uzdahe koji očigledno nisu smetali njihovim cimerima jer su i sami bili zaneseni. Orgijanje je očigledno odložilo odlazak na spavanje ostalih ukućana. U prizoru je jedino uživao Toma Panters, koji je sve vreme skandirao Filipovo ime i vikao kako je pravi mačo-men. Oni su bili malo nežniji i diskretniji Da stvar bude gora, samo nekoliko sati pre nego što je imala seks sa Gastozom, Nataša je uživo u programu izjavila da je napolju čeka dečko i da strast sa Nenadom shvata kao avanturu. Sa druge strane, Ružica tvrdi da će svoju romansu sa Filipom nastaviti i van rijalitija. Ružičina majka: Šta će jedna, morala je! Ružičina majka Tatjana kaže da je više ljuta na ćerku što toliko pije nego što je imala seks sa Filipo. Ovo drugo opravdava dugom apstinencijom. Nisam mogla da verujem da je to uradila pred kamerama i mislila sam da je to deo igre, ali sam onda shvatila da je u pitanju pravi seks. Šta će jadna, morala je, nisu malo tamo, dva i po meseca apstinencije. Mladi su, pa im to i priliči, makar su se pokrili. Mislim da to sa Filipom neće potrajati kada izađu. U početku mi se dopao, ali onda sam čula u četvrtak veče kako je ružno pričao o Ružici sa Gastozom u bašti, pa me je razočarao. Htela sam da je zovem i sve joj ispričam - kaže Tatjana, dok njen suprug Aleksandar dobacuje da je Ružica luckasta na mamu, a da na njega liči kada počne da filozofira. Zameram joj što se toliko naliva i ne znam šta joj je trebalo da u alkohol stavlja kapi za nos, pa da je sada deklarišu kao narkomanku. Znala sam i ranije da ona pije, čujem je kada se vrati iz grada da baulja, ali nisam očekivala da će to da radi i pred kamerama - iskrena je majka Veljkovićeve. CEMU OVA LAKRDIJA AKO CEO GRAD ZNA SVE O NJIMA? Strogo je zabranjeno lažno predstavljanje, tj. Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije alo. Administratorima se možete obratiti ovde: online alo.

PAROVI RUZICA I FILIP U KUPATILU
Komentari koji su napisani velikim slovima neće biti odobreni. Pokušavali su da budu tihi, ali ukućani koji su se povremeno budili videli su šta se dešava. Obećavam akciju svako veče. GenYoutube provides Youtube video downloads in mp4, webm, m4a, 3gp and 3D formats which ranges from mobile friendly to HDTV resolution. Ružica se rasplakala kada je nominovan Filip i ona strahuje da će on biti izbačen jer je povučen i ne učestvuje u raspravama na sastancima i obećala da će ako ostane imati sa njim seks pred kamerama. Htela sam da je zovem i sve joj ispričam - kaže Tatjana, dok njen suprug Aleksandar dobacuje da je Ružica luckasta na mamu, a da na njega liči kada počne da filozofira. Ovog puta, bivša modelsica bila je na Đukiću, kome je sve vreme držala ruke na licu.

[Larin izbor lejla|Upoznavanje na engleskom|Zoo erotske price]