 Evo nešto vanserijski :).
Nisan tipičan ženski vozač, snalazin se u prometu i gušt mi je vozit auto, ali večeras se vožnja pretvorila u moru kad san poradi «ćoravosti» auton prišla priko one bubamare, gljive ili kako se već zovu one polukugle na trotuarima. I tako je lipo moj autić zaglavia i neće ni cic ni mic. Kako je cijeli taj događaj bio nimalo tih, sa svih strana su doletili ljudi. Naravno prvo šta san čula bilo je: «Je, je žensko je za volanom.» Već kad san pomislila da san postala trenutačna atrakcija i centar dobrog smijeha, ekipa je (muška naravno) skočila u pomoć. Pa motaj vamo, pa tamo, pa u rikverc, pa su sili za volan umisto mene al auto se ne miče s te glupe gljive. Ni s dizalicon nije bilo nikakvog rezultata. Nisan paničarila, možda san bila i presmirena, al kod takvih stvari je najbolje mislit pozitivno zar ne? Nakon kojih 20ak minuti kad se skupilo njih 10ak izgurali su auto s te gljive. U životu nisan bila zahvalnija.
Šta oću reć je to da nisan bila svjesna koliko su ljudi u ovon gradu spremni pomoć potpunom neznancu.
Eto akteri moje nesreće ako zalutate na ovi blog još jednom veeeeeeeeeliko HVALA!
|
