utorak, 27.07.2021.

Gospođa Goga

U mom životu postoji jedna posebna osoba. To je osoba bez koje bi moj život bio puno teži i slobodno mogu reći neispunjen. Imala sam sreću da sam naišla na takvu personu. Bilo je to prije pet ili ćak šest godina kad sam bila na izmaku snaga i gotovo prepuštena sama sebi. Nitko mi nije znao dati ruku da izađem iz kuće. Mame koja me šetala svakodnevno već nije bilo par godina, a muški ukućani uopće nisu ni pretpostavljali da bi ja trebala napraviti par koraka izvan kuće. Glavno im je bilo da sam sita, napita i pošto odlazim na posao, mislili su da je sve u redu. A ništa nije bilo u redu. Još sam i nepromišljeno prihvatila ulogu predcjednice Udruge, a dobro sam znala koje je to leglo.... I tako su mi mišići propadali, a sva kretnja mi je bila od kućnog praga do kombija i iskrcavanje drito u kancelariju gdje bi zasjela u uredsku stolicu i često bi odgađala odlazak na wc jer uistinu nisam mogla napraviti ni par koraka. I tako je vrijeme prolazilo, a mojima ni na kraj pameti nije bilo da nešto ne štima. Jer naravno ne žalim se, a plaću redovito dobivam. I onda sam zaključila ne pokrenem li se sama, neće me nitko pogurati. A trebalo mi je baš to.
Na poslu me maltretirala Debela luda, ali baš zato sam namjerno svaki dan teškom mukom dolazila na posao. Iako bi puno lakše bilo otići na bolovanje. Kad sam shvatila da nemam podršku od Direktora, a u Udruzi neki drugi miševi kolo vode- odhebala sam i jedno i drugo.
I samo nazvala Zagreb, naravno poznatu Tetu i rekla joj;

- Želim Asistenticu!

Teti iz Zagreba to nije bio nikakav problem i dapače bilo joj je drago da mi može pomoči . Nikad joj nije bilo jasno zašto ja odbijam asistenta.

Zašto???

-Zato što kao aktivna članica Udruge- Voditeljica mladih osoba s invaliditetom (postojao je zapis na blogu.hr koji sam ja vodila- MOSI Zadar) i kasnije ebena Predcjednica, nisam mogla iz a vid članova Udruge prihvatiti asistenticu, a oni zbog šugave politike Udruge nisu mogli dobiti istog ili istu.
Bio bi to sukob interesa. I nakon što sam se riješila funkcije, dobila sam Osobnog asistenta. Dakle, preko Zagija, a ne mog Grada. Definitivno mi je to bila najbolja odluka u životu.

I tako sam ja dobila Goranu. Kad sam je prvi put vidjela, nije mi bilo jasno što ću ja s njom. Ubrzo sam shvatila da smo totalno različite. Ali po svemu; i karakterno i po pogledima ma po svemu. Ali uzela sam je radi jednog jedinog razloga; da me prošeta.
U početku je bilo jako teško. Nisam mogla. Kad bi izašla vani –vrtilo bi mi se, tresla bi se. Sva sreća da je Gorana bila flegma, nije dizala nikakvu paniku i nije histerizirala (što je bilo u njoj, ja ne znam). Kad bi pala, digla bi me i nastavili bi dalje. S vremenom smo se ušaltale i mogla sam sve više i više. Nikad to neće biti onako kako sam mogla, ali zadovoljna sam.

Danas mi je Gorana-SVE!!!!
Kad treba u dućan- Gorana leti!
Kad treba u Ljekarnu-Gorana leti!
Kad treba nešto kod doktora, Gorana sređuje stvari! Btw , jučer me odvela Ginekologu ( sama ne mogu, a ne mogu ćaću maltretirati da s menom ide i kod giniča).
Gorana je ekstra spretna ženska koja mi i vrši sitne popravke po kući. Da, da! Vješta je sa kacavidom (neki bi rekli šrafcigerom).
Gorana se za sekundu popne na vrh odmara i spusti mi moje „kofere uspomena“, a i usput obriše prašinu.

A najdraže su mi te naše popodnevne šetnje. Je da idemo mic po mic i presporo, ali mi stignemo na odredište; kava na Branimiru! Po tim našim šetnjama svi nas znaju i stekli smo svoje prijatelje ; od Gospode kraj trafostanice (ekipa o kojoj sam već pisala), preko smetlara koji se jednako nama vesele ka i mi njima pa preko puno baba koje nas zaustavljaju samo kako bi nam rekle da one nas vide svaki dan s prozora i da nam se dive. Gorana i ja smo zaključile da su to naši Followeri.
Toliko se mi ismijemo po tom našem putu do kave, da ja i zaboravim da hodam.
Ono što Gorana ne voli je to da ju netko zove Goga, a i poludi kad se meni obraćaju sa Gospođo jer iako to po godinama jesam, ona smatra da su oni čoravi. A ja se slažem s njom!
Ja nju namjerno zbog svega toga oslovljavam ili sa Gospođo (a deset godina je mlađa od mene) ili sa Goga. Meni ne smi' ni rič reći jer ja sam joj ŠEFICA. Moš si mislit Šefice.

Slika; Za rođendan mi je poklonila Šalicu s natpisom NAJBOLjA ŠEFICA



Dalo bi se napisati roman o mojoj Gospođi Gogi, ali shvatili ste bit svega.
Uglavnom, nitko me ne poznaje ko Gorana. Od toga što jedem pa sve do najintimnijih stvari. Ali pred njom nemam srama u ničemu. Niti je ona osoba koja ikome što zamjera.
Neizmjerno je odgovorna i ništa joj ne trebaš dva put reći. Čak ja zaboravim što sam trebala napraviti taj dan, ona sama krene i obavi posao. Ali najviše joj hvala za smijeh! Ma hvala joj za sve.
I moram ju pohvaliti, Gospođa Goga je napokon diplomirala. Kažem napokon jer je bila odustala od svog faksa. Postala je diplomirani trener Fitnesa. I bravo za nju! Danas bez papira ne možeš ništa raditi.
Gorana je napravila slavlje u svojoj vikendici na kojem sam bila i ja. Kad sam vidjela da je za mene spremila posebno i sve bezglutenske namirnice od kruha do kolača, samo što nisam zaplakala.

Slika; Slavlje u Diklu



Za razliku od mnogih drugih, ja sam imala sreće s osobnim asistentom. Upoznata sam s problemima mnogih korisnika koje su asistenti pokrali, neugodni su, svađaju se i svašta nešto. Znam da se ovu godinu napokon i donosi Zakon o osobnim asistentima i da stvari neće ići baš kao do sada, ali ne želim o tome misliti. Neka je Gorana sada uz mene, a što će biti- biti će.
Rekla bi Goga; što je –tu je! I sad bi se nas dvi iscerile...
Nikome nisu jasni naši izrazi i fore, ali ni nama nije jasno mnogo toga u životu- i koga briga?!!!
Idemo dalje!!!! Mic po mic...

- 10:26 -

Komentari (23) - Isprintaj - #

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Bez prerada.

Opis bloga

Vesele i manje vesele priče jedne Šušunjare.

susunjarazd@gmail.com

Linkovi

......moj prvi post

Važno je.....ne sekirati se!!!









Flag Counter

Od 25.07.2021.