16

petak

srpanj

2021

Moji izlasci

Dok sam isla u srednju ljeti bi radila kao servirka. Puno nas je bilo ali nekako se svatko našao s pravim društvom. Ostajali bi u grupi slušati muziku, ubrzo su se formirali parovi pa se grupa raspala. Bila sam prestidljiva da se ubacim u tako nešto sve dok me nije zaintrigirao jedan dečko čiji je otac radio kao voditelj na zabavama u turističkom naselju, danas bi ga mogli predstaviti kao animatora. On i brat su došli tati u posjetu, kupali se i odmarali. Navečer sam radila sa konobarima na gala večeri, brzo smo stavljali tanjure, brzo smo posluživali, a on je zviždukao kad sam mu donijela pribor i svaki put kad bih prošla. Malo sam se zacrvenila. A on je to zapamtio. Nakon večere ugasila su se svjetla dok smo unosili tortu. Veliki pljesak. Zatim je bio nastup benda i urnebes. Piće se zvalo runda za rundom. Svi sretni. Nisam tada jos ništa pila, alkohol sam probala s 18 godina, pomalo.
On mi se nekako našao na putu kad sam iscrpljena odlazila na autobus koji je vozio za grad. Zabavljao me, sjeli smo i pričali, na zidiću. Čekala sam zadnji samo da budem duže s njim. Bili smo lijepi. Stvarala se opčinjenost. Veza. Jedva sam disala kad me poljubio za rastanak. Noć nisam prospavala čekajući da svane jutro. Da potrčim raditi.
I kad sam ga ugledala baš sam se ozarila. Dogovorili smo se za kupanje poslije posla. Malo me bilo stid skinuti se pred njim. A bila sam prekrasna. Znala sam da sigurno doma ima curu i da je iskusan. Malo sam se okuražila i skočila u more. Kad sam izašla gledao me i rekao mi da sam i lijepa i da sam bolji plivač od njega. Pomogao mi je osušiti kosu, stisla sam se uz njega i osjetila mu srce, taj ritam života. Njegov stari nam je donio voće i sok, i samo mi rekao neka pojedem i da njega natjeram da jede voće. Lubenica i grožde nikad bolji... Ležali smo zagrljeni, išli na sladoled zagrljeni, ljubili se.
Drugi dan sam radila popodne i doznam da su morali otići, umrla im baka. Mojoj tuzi nije bilo kraja. Znala sam da više neće biti moguće vidjeti se.
I nije bilo. Poginuo je. U njih se zabio neki pospani turista. Ja se više ne sjećam kako se zvao i to me danas rastužilo. Sjetila sam se njegovog mirisa i očiju, nešto je danas bilo u zraku. Bilo je tako baš u ovo doba.

Oznake: sjećanje

<< Arhiva >>

Creative Commons License
Ovaj blog je ustupljen pod Creative Commons licencom Imenovanje-Dijeli pod istim uvjetima.