četvrtak, 06.04.2006.
The Name Of The Game/Abba
Dakle ako neko nije znao - Brandnew je kreten. Upalim fen da sušim kosu, i uperim ga pravo u pepeljaru. Ostalo je istorija. Nego, htela sam da kažem, da izdajem blog. Sudeći po komentarima na naslovnici na temu Koje je najpotrebnije poboljšanje bloga, opravdano sumnjam da ima likova kojima bi to bilo potrebno. Bog i duša da ni blog nije za svakoga. Pa evo ga moj. Uz kretenski nikname, dobijate još gluplje tekstove, roze (svi znamo šta znači roze) dizajn u amanet i mesto na AC listi. Ustvari sam htela da kažem, da mi se više ne piše blog. Mrzi me. Kad me prođe (a proće me, Oracle mi kaže) vratiću se. Do tad, isprobavam nove zajebanicije u blog editoru 1. Smajlići su šugavi do zla boga  2. Onaj đavo od Creative Commons ne šljaka na balkanu. Krali smo i bez dozvole. 3. Opcija Pogledaj je presudna - Ne znam kako smo pisali bez nje. 4. Omogućena promena korisničkog imena - Tjah. Znam neke i sa više korisničkih imena odjednom. Jel ima još nešto? E da, pogledajte ovo: Moja pesma je u naslovu posta. Ps. Zašto ja nisam dobila ni jedan spam od komentara? |
- 00:06 - Komentar (28) - Odštampaj - Popni se na vrh ovog posta - Popni se na vrh stranice
ponedjeljak, 13.03.2006.
mission complete
Ako ste mislili da ste poslali blam od Severine na evrovoziju, grdno ste se zajebali.Da niste baš najgore prošli kad je ovo takmičenje u pitanju, tu se što pre našla Srbija i Crna gora da vam pokaže kako se zemlja bruka. Piihhh... pioniri... Ajmo redom... Kad se probudiš u divno subotnje jutro i u krevetu te dočeka vest da je Zloba otego papke, a onda svaku kafu tog dana piješ uz skoro pa zacrnjen televizijski ekran, pokušavajući da razaznaš ko i zbog čega tačno rida, jedino što ti u tom istom danu preostaje jeste da se u večernjim satima opustiš uz lake note Evrovizije. Tj. na lokalnom jeziku Evropesma – Evropjesma. Politički korektno nema šta. Da celu stvar naša zemlja do te mere uzima za ozbiljno, govori i sama kampanja koja je proteklih meseci pratila ovu manifestaciju. Javnost je aspolutno bila obaveštena i upozanata o svemu uključujući nelegalno skidanje svih pesama sa interneta koje će se naći u konkurenciji onekojaćenaspredstavljati. Da smo uvek znali sve svoje prioritete (copyright @Domaćica iz pakla) govori i činjenica da je scena zaista bila na svetskom nivou. Pohvale organizatoru za izbor voditelja, stajling, binu i propratni program pljušte sa svih strana. Ako nekom još uvek treba dodatno uverenje koliko je ovo važan događaj unas, jeste i revijalni program na kome se sjatila cela SFRJ. Hari i Seve su sijali i treptali od uzbuđenja, Makedonka se izvinjavala što ne govori srpski, a slovenci su pevali pesmu na srpskom. Same pesme su ako mene pitate, bile takve da se skoro ni jedne ne sećam. Bilo je tu i narodnjaka i vonabi rokera, etno motiva do klasičnih pop evrovizijskih hitića. Da ne budem baš maliciozna, bila je i po neka ok. No ništa od svega toga nije tema današnje emisije. Zaplet kreće onog trenutka kad se zahvalimo Slovencima, Hrvatima, Makedoncima i Bosancima na gostovanju, i ljubazno pozovemo žiri koji je sastavljen (skoro pa ko fudbalski tim) u odnosu 4+4+1. Ovo vam znači da su četiri člana žirija iz Crne gore, četiri iz Srbije i jedan je glas publike. Ok, mrzi me više da ovako pišem pa prelazim na stvar. Crnogorski žiri glasa po svojoj savesti i ne daje niti jedan jedini poen favorizovanoj pesmi iz Srbije. Srbijanski žiri glasa po svojoj savesti i daje tri poena favorizovanoj pesmi iz Crne gore. Glas publike iz Sava centra po svojoj savesti vrišti “lopovi, lopovi”. Profesionalni voditelji po svojoj savesti pokušavaju da smire naelektrisanu atmosferu u sali. Profesionali organizator cele manifestacije, dok čita glasove publike ne može da sakrije svoje razočarenje prizorom koji vidi na semaforu. U konačnom skoru pesma iz Crne gore ima četiri poena više od drugoplasiranih, Srbijanskih favorita. U konačnom skoru razularena masa Sava centra, neda dečacima od 15-ak godina da otpevaju pobedničku pesmu. U konačnom skoru ih gađaju flašama. I na bis izlazi grupa iz Srbije da dva puta otpeva Ludi letnji ples. Malo su omašili godišnje doba, ali sve drugo je na mestu. Sava centar pleše. Posramljeni i izmanipulisani dečaci odlaze iz Sava centra put Crne gore. Svi po svojoj savesti, idu uz dlaku, onima kojima je Marksimira bilo malo. Ne znam dal je sramota, posle svih silnih sramota koje su se vezivale za ovu zemlju, reći da je raspad državne zajednice započeo na Evropesmi? I vi još uvek mislite da je Štikla blam? Ps. Ako ima neko ko neveruje, klikni ovde Za RTV Blog direktno iz Beograda Brandnewgirl |
- 15:22 - Komentar (30) - Odštampaj - Popni se na vrh ovog posta - Popni se na vrh stranice
nedjelja, 12.03.2006.
Sećanje
|
Inat mi neda da na današnji dan pogled na moj blog nosi tekst o lošima. O emocijama i ovom danu iz mog ugla više ovde i ovde Danas, šta neki od građana ove zemlje misle tri godine posle:  *Možda je on došao medju nas prerano. Možda smo mi okasneli da ga u svemu što je činio ispratimo... I kad jednom, kroz mnogo godina, izbledi sećanje na svu teskobu i čemer u kome smo živeli i odrastali devedesetih, jedna od retkosti po kojoj će mi biti drago što sam živeo u Srbiji tog vremena biće to što sam bio njegov savremenik i što sam od njega naučio da je jedna zvezda, zvezda budućnosti, ona u koju uvek treba gledati, uprkos svoj tami koja vas ponekad okružuje i stišće. (Dragoljub, 12. mart 2006 19:31) *We still miss you, more and more. Every day is just a hope that your spirit and belief for better future will remain in young people's minds. And that something's gonna change. Until then, I'll just think of buying a return ticket to Serbia. Rest in peace. You deserved it. (rose, 12. mart 2006 19:20) *Na nama je da ostvarimo ono što si ti započeo. Biće tako. Počivaj u miru Zorane. (Ivan iz Beograda, 12. mart 2006 18:44) *Ostaje u secanju kao blistava licnost...Hvala mu za vraceno dostojanstvo i veru da se ovde moze ziveti normalno samo se treba izboriti za to... (Dragan, 12. mart 2006 17:48) *Zorane,bio si predstavnik mudrih i normalnih ljudi-apsolutne manjine u Srbiji.Upravo ta manjina te cuva od zaborava.Vecno ces ziveti u srcima ove srpske manjine!!! (bERlin, 12. mart 2006 17:46) *Nadam se da smo shvatili da smo svi krivi za njegovo ubistvo,i da smo sa njim izgubili deo sebe!Nije bio deo ovog vremena,bio je covek buducnosti!Hajde da svi tezimo ka njemu,kao svetloj buducnosti!Ali svako na svoj nacin,da ne izgubimo ono u cemu smo najbolji!Budimo njegovi ucenici,ucimo njegovu filozofiju! (Sofija, 12. mart 2006 17:34) *...zavrsicemo to sto si zapoceo. Budi siguran u to!!!! Hvala ti za sve sto si nas naucio i pokazao. VIDIMO se u BUDUCNOSTI!!! (diggi, 12. mart 2006 16:55) *Bio si mnogo ispred svog vremena, bio si suvise dobar za one kojima si sluzio. Uvek mi tvoja slika, najpre probudi neki dubok bol u grudima, a zatim mi se otme i veliki osmeh kada se setim koliko si mi bio drag. I ostao... Nikada necu oprostiti sudbini sto smo te izgubili. Ostaces najveci! (LOCO, 12. mart 2006 16:41) *Zorane, tvoja hrabrost, energija, optimizam i posvecenje ce uvek biti uzor meni i mojoj deci. Ovu nezahvalnu zemlju si svojim radom i delovanjem beskonacno zaduzio. Neka ti je vecna slava. (Porodica Savic, 12. mart 2006 16:14) |
- 23:40 - Komentar (4) - Odštampaj - Popni se na vrh ovog posta - Popni se na vrh stranice
subota, 11.03.2006.
Žao mi je....
Na vest da je pre nekoliko nedelja preminuo Mirko Marjanovic, učesnik jednog foruma je ostavio ovakakav komentar:Žao mi je. Žao mi je što je umro, a nije osetio ni knedlu u grlu, ni u jednom trenutku. Žao mi je sto je umro kao direktor Progresa. Što je umro kao uvažen čovek. Kao dobitnik onih društvenih priznanja što se kod nas predsmrt daju. Žao mi je što je doživeo Djindjicevu smrt. Žao mi je što je umro kao čovek koji je bio u pravu, a nas ostavio da živimo kao budale. Žao mi je što je umro, a nikad neće osetiti onu patnju koju je lično naneo milionima ljudi. Žao mi je što je umro sa osmehom. Žao mi je što je umro i dodje mi da plačem. Danas, mogu da ostavim isti ovakav komentar. Žao mi je što je umro kao neko “ko razbija haški tribunal” Žao mi je što nije umro kao neko ko služi doživotnu kaznu u zatvoru neke severne zemlje i kaje se zbog miliona unesrećenih porodica. Žao mi je što je umro prerano, da još uvek ne možemo da ga zaboravimo. Žao mi je što nije umro, za dvadesetak godina, kada bi vest o njegovo smrti, propratila “Politka” sa tesktom na dnu strane “Danas je preminuo nekadašnji predsednik SRJ i Srbije”. Žao mi je što je nadživeo sve zlotvore sa ovih prostora sličnih njemu. Žao mi je što je umro dan pred godišnjicu Đinđićeve smrti. Žao mi je, što ću sutra, umesto o smrti Zorana Đinđića, slušati o smrti grobara moje zemlje. Toliko me je žao, da ni ime neću da mu spomenem. Počivaj tamo gde si zaslužio da budeš. |
- 14:31 - Komentar (15) - Odštampaj - Popni se na vrh ovog posta - Popni se na vrh stranice
utorak, 07.03.2006.
Still workin' (kako ko, Blog sigurno ne)
Ima tome, već par godina kad sam prestala da očekujem od Deda Mraza, neku laganu zabavnu emisiju na TV-u, onako lako gledljivu (i svarljivu!), sa pristojnim gostima i veselim temama. Jer jedna takva želja multiplikovana je emitovanjem Zamke, Klopke, Avalskog tornja, “štrikanjem” sa Isidorom Bjelicom. Od tada...stid. Umirem od sramote kada upalim TV, a sa njega Vučić drži moralno-politička predavanja, a publika frenetično aplaudira. Ili kad Ceca konačno priznaje da je ugradila silikone, a devojkama u publici suze u očima. Stidim se do te mere da ozbiljno razmišljam o tome da promenim prezime i uzmem babino devojačko, ono onako, ne zvuči tipično srpski. Nije moj stid zbog nacionalne pripadnosti izazvan postojanjem raznoraznih Karića, Funky G-ieva, vlasnika Kurira i Pressa, Karleuša, Nikolića... nemam iluziju da takvih bolida nema svaka nacija, svaka država. Međutim, jedino ovde je njima dat legitimitet izbornom voljom građana, aplaudira im se po televizijama, u anketama se pojavljuju kao visoko kotirani, a emisije gde učestvuju su ubedljivo najgledanije.Sednem danas popodne, posle obilnog kalorijskog ručka i malo blejim u TV. Naravno kao i svaka obožavateljka pornografije, okrenem hard-core "Magazin IN", na "Pinku". Pravi, izvorni hard-core, made in Serbia. Ima nešto mazohističko u meni, shvatam dok poluotvorenih usta upijam velike misli velikih. Skupila se sve sama elita nadrkanih političara, polupismenih pevaljki i nevaspitanih voditeljki. Tema emsije, je bog te pita koja, ne možeš ni razaznati od kretenskog smeha jaotakoimojdečkoisto voditeljke, al uspeh da protumačim da je jednu od pevaljki pitala : Šta te je mama savetovala dok si bila klinka? Dramska pauza, pogled u daljinu, setan izraz na licu, zubi od milion dolara prave mimiku da izađe Odgovor na konačno pitanje: Mene je mama savetovala da svaku noć, pred spavanje skidam šminku. O Gospođo majko (ovo moja mama) gde si sprcala sve godine mog i bratovog vaspitanja?! Tačno sam znala da mi sve ove godine fali nešto. Sad znam gde je kocka od puzzle koja je nedostajala da budem kopletna. Skidaj šminku pred spavanje! Mislim ljudi, daj da se uozbiljimo. Sve može kod mene. Zaista može. I lake note, i lake teme, ali ima li negde podvučene crte? Mene je majka savetovala da skidam šminku pred spavanje. Neverovatno je koliko nam mentalna obogaljenost ljudi koje gledamo i slušamo ni malo ne smeta, ovo kažem onako generalno, jer koliko videh, dobar deo publike je živahno učestvovao u "mentalnoj trci retardiranih koji prolaze kao prihvatljivo inteligentni". Da li je ta prostačina zaista merilo intelektualnog i mentalnog nivoa društvene prihvatljivosti, što inače i psihologija definiše kao "normalno"? Tragične činjenice govore da jeste, pevačice, kvazi voditeljke i političari se ne skidaju sa ekrana. Priznajem da ne bih umela da pobrojim sve muzičke projekte koje su dotične ostavile iza sebe, niti novinarske emisije i intervijue ovih drugih (o upravnim odborima ovih trećih da ne govorim) ali zato uredno znam šta sve oni imaju da kažu na bilo koju temu. Ne zato, što sam baš toliki ljubitelj pornografije, nisam… nego ih ne možeš zaobići. N E M O Ž E Š! U istoj toj emisiji (ovo već postaje legendarno, prepričavam svima koje znam), prošle godine, jedna opštenarodna pevljaka na konstataciju jednog drugog gosta u emisiji da bi sa dotičnom voleo da raspravlja na temu ima li života posle života, odgovara: Pre svega…. Ja prvo moram da kažem da ne volim da se raspravljam. Komentari koji su ostali zarobljeni u arhivi : # Ali narod puši tu spiku! Zato se i rade takve emisije! Što se čudiš? :))))) Osim toga, i mene je mama uvijek savjetovala da skidam šminku prije spavanja svaku večer. Zato sam joj danas zahvalna što imam lice glatko kao bebina guza. :))))))))) (beštijica 05.03.2006. 02:35) # Otvori ovdje bilo koji broj Heat trac magazina, a kad ono Preston & Chantelle ovo, Preston & Chantelle ono, ista fora, isti princip, samo malkice drugo pakovanje. A o teveju ovdje da i ne pricam... Erm, nije da citam Heat (je, je, tjesim se to na veliko), ali Cimer ga isto kupuje pa da znam teme o kojima mogu s njim razgovarat, ukoliko me nesto ide pitat. Da ne padnem na ispitu. Feeble excuse. (xiola bleu 05.03.2006. 09:40) # Jao, ovo je stvarno gluplje nego na HATEVE u Hr! Reci, Brand, da li smo mi propale u životu jer nam mame nisu dale takve pametne savijete za uspijeh u životu??? Valjda su mislile da su nam ranije već usadile higijenske navike! Hahahaha! Umjesto da kaže-rekla mi je mama da pušim na veliko i ono malo! Sorry ali ne mogu si pomoći! Užas, čime smo mi okruženi na ovom jadnom Balkanu! (Vulgar 05.03.2006. 14:24) # meni mama to nije savjetovala...demn bit će da sam zato fakultet završio :) nego jesi gledala doru? moja stikla? oće li biti izvozni prozvod za istok? (skalich 05.03.2006. 14:25) |
- 16:52 - Komentar (11) - Odštampaj - Popni se na vrh ovog posta - Popni se na vrh stranice
ponedjeljak, 13.02.2006.
Goodbye and thanks for all the fish
Da neozbiljno uozbiljim blog, sa konačnim pitanjem Plašite li se smrti?Imam problem da definišem strah od smrti. Da li se bojim kraja ili samo načina na koji ću da okončam? Sama ideja smrti mi je toliko apstraktna da uopšte ne mogu da je pojmim na osećajnom nivou. Mislim, strah ne osećam 'aktivno'. Ali, sa druge strane nije mi jasno zašto imam neviđeni, čak panični strah od nekih pojava... i to i više od toga, momentalno se naježim i naročito ako duže mislim o npr. rušenju aviona samnom na sedištu i vizualizacije te slike u glavi. Momentalno imam neviđenu potrebu da se zatvorim u četiri zida. A kad se smirim uvek se pitam pa šta će mi biti i ako se desi, samo ću da umrem, a smrti se ne bojim. Mislim, nema uživancije, nema dobiti, ali nećes ni patiti. Nećes ništa. And there`s nothing you can do about it. Eventualno mi je problematičan samo trenutak završne tranzicije, dok se pritvaraju vrata The End-a. Idealno bi bilo da ih u trenutku zalupi promaja slučajnog spleta neočekivanih okolnosti, a fakat je da opciono može i brava da se povuče, ako šarke škripe potpuno nepodnosljivo. But, to nije strah, ali jeste mi malo bezveze kad s vremena na vreme pomislim eto tako, živiš živiš živiš i trudiš se da pokupuješ što više firmiranih krpica, obogatiš stan najnovijim tehnološlim dostignućima, pročitaš što više knjiga, završiš na cool listi i dostigneš nirvanu… A onda, jednog dana samo PUF Nema te više. Postaneš ono što si već bio, samo kosmička prašina privremeno uokvirena i oživljena nekim biohemijama, kratkotrajno provirivanje kroz prozor zahuktale kosmičke kompozicije pri zaustavljanju na peronu jedne usputne stanice, bela para toplog eonskog daha u ledenim razmerama beskonačnih svemirskih kompasa (Tako je govorio Stephen Hawking, ili možda nije, pojma nemam, ali mudro zvuči). Medžutim, bez smrti život kakav poznajemo ne bi imao smisao....naša želja da nešto uradimo, da se ostvarimo i ostavimo iza sebe trag, više određuje činjenica da nam je rok trajanja ograničen i da ćemo svi umreti nego bilo šta drugo. Ili je strah od smrti strah od života? Nije nas to brinulo pre rođenja, neće ni kad umremo. I na kraju, pročitah skoro: is there sex after death? A odgovor je naravno bio: as much as there was before death.... |
- 12:08 - Komentar (26) - Odštampaj - Popni se na vrh ovog posta - Popni se na vrh stranice
četvrtak, 02.02.2006.
Lepostpourlepostism ovde autorskog prava nema
Hi everyone. Zapravo nemam što reći ali moram da se oglasim. Umirem od posla. U stvari ne. "Posao" je celodnevno mlaćenje prazne slame, duvanje nosa u zewa softis maramice i osmišljavanje novog životnog prostora sa životnim saputnikom mi I om. Bitchless Bitchland ( Ima i u Srbiji, majke mi!) plaća da radim osam sati dnevno (tako su se sami izrazili) ali da bih nekako ispunila plan za svaku nedelju, moram da gledam u zakone do kraja radnog veka. Ovog veka. To je zato što sam potpuno neiskusna u zemlji tranzicije. (Hihihi... Neiskusna, hihi... Otkad to nisam bila!) Ok. No porblem. Nisam ni ja luda. Našla sam Propise i još milion raznih linkova. Za sad se pokazalo da sam neviđeni talenat za....... (hm.. ovo ne mogu da prepišem ne znam za šta sam talenat) S druge strane straddles, income strategies i ostale options imam u malom prstu. (!!!!!??????????jel ima ovo primenu na moj slučaj!!"#$%&/) Uopšte, velika sam legenda. A test je od onih 'tricky'! Kao, pazi dobro šta pitaju. Začkoljice i navlake, taj fazon. Tako da sam postala sumnjičava. Sve dovodim u pitanje. Niš' ne verujem. Ako ste se smorili, šta mogu. Tako vam je sad dopalo. Meni je teže. Mene boli više nego tebe. Ovom zidu govorila ili tebi, isto mi je. Da sam (hajde i ja ću ovaj link) magarcu govorila, dosad bi naučio. To je sve za tvoje dobro. Mmm Mmama... Nedostaješ mi... Šmrc. /ovo je za vjek i vjekova/ Šmrr... [emergency emergency emergency] Ako vam format i ceo tekst izgleda malo (ili previše) kao poznat, to je od Ljute Mace. Bleda kopija, tj. I namerna. Valjda sam u ljutom raspoloženju. Fiesty, nadam se da se ne ljutiš! Novi post će: 1) Kad ozdravim 2) Kad odem u penziju 3) Kad se preselim 4) Kad smislim nešto pametno i to pismeno prenesem na blog |
- 13:40 - Komentar (19) - Odštampaj - Popni se na vrh ovog posta - Popni se na vrh stranice
srijeda, 18.01.2006.
Igrajmo se uloga - Nije teško biti fin
(Ne bi sad o predrasudama, o tome drugi put. Mada, ovo ni nije predsrasuda, ovo je ultimativna istina…. Nisu panduri najglupilji i najsujetniji, titulu ubedjivo odnela njihova podvrsta- obezbedjenje. I to, obezbeđenje jedne Beogradske bolnice...)Natero me život ovih dana da posećujem jednu bolnicu. Problem se javlja onog trenutka kad na portirnici vidim da su posete od 14-15h. A moje radno vreme od 9-17h. Stignem ja pred kapiju, neki minut posle šest. Bar dan, bar dan, ja samo tetki da odnesem lek Ne mož gospojice, poseta prošla. Od dva do tri. Znam Gospodine (ovo uvek naglašavam, znam ja šta je sujeta), al ja ne mogu, truli kapitalizam, radi se, ne daju da izađem ranije. Znam gospojica (on meni sa malim g, ne zna da i ja imam sujetu, il ga boli uvo za istu, ovde je on Vlast), šta da se radi tako je kako je. Jeste Gospodine, ali to Vam je malo bezveze, ne mogu svima da stanu životi, zato što je neko u bolnici, trebali ste te posete dvokratno da dozvolite. Gospojica, nije moja nadležnost. Čija jeste? Načelnikova. Mogu li da razgovaram sa načelnikom? Nemož radi do dva. Sa direktorom? I on do dva. Dobro, mogu li sa nekim doktorom da porazgovaram? Nema ni doktora. NEMA DOKTORA? OSTAVILI STE SAME BOLESNIKE U BOLNICI, BEZ I JEDNOG DOKTORA? Naravno, ovo ne izgovaram, već se demonstrativno okrećem, prolazim kroz kapiju, ulazim u krug bolnice, uz jedno tiho „Nema potrebe da lažete“ Isuse bože, kakva greška, pa kakvo je on to obezbeđenje, kad mu Brandnew sićušna kakva jeste prolazi kroz kapiju? Pa zašto on radi?. Gde je njegov autoritet? Ovo je unutrašnja borba koja se odvija u njemu, Vlast to nikad ne izgovara na glas. I kobna rečenica zbog koje Brandnew roletna poklapa oči, rečenica kojom Gospodin završava „Nikada više ovde nećete ući“ Uđe Brandnew u bolnicu,(u međuvremenu je junak naše priče alarmirao i JSO,SAI, Specijalce i sve ostale rasformirane i manje rasformirane službe nesrećne nam zemlje), odnese tetki lek, objasni da ne može da se zadržava zbog pomahnitalog čuvara, ide da vidi gde skim može da porazgovara o posetama, kad.. eto utom Vlasti na vratima bolesničke sobe, zapisuje podatke o bolesniku (ime prezime, doktor koji prati, istoriju bolesti, poslednju izmerenu temperaturu, krvnu grupu i sve ostale relevantne podatke za ceo slučaj), moj bolesnik kreće da me isprati iz sobe, sada već potpuno razularena vlast se okreće ka bolesniku „Vi u krevet! A vi (ja, op.a.) samnom kod dokotora! Oho, ho... a sad ima doktora?, zajedljivo dobacujem, naravno da ćemo kod doktora. Dok čekamo ispred doktorove kancelarije, kažem ljubaznoj vlasti da je sramota da se tako ponaša, razumem ja i kućni red i pravila, al da nema potrebe da me laže, da nisam nepismena seljanka koja je progutala priču o bolnici bez doktora, i o njegovoj nepresušnoj potrebi za privatnom svojinom, na kojoj bi meni bio zabranjen prilaz na sto metara, objašnjavam da sam samo poželela da vidim kako da rešim problem poseta uz razgovor za načelnikom. Kod načelnika, kod načelnika će da idemo, ne zaustavlja se vlast. Naravno Gospodine i kod načelnika ćemo da idemo, dajte mi samo Vaše ime i prezime? Moje ime i prezime? Ne dam ja Vama moje ime i prezime. Gospodine, imate obavezu da mi date vaše podatke, u krajnjoj liniji i Vi ste iste, a potpuno bespotrebno uzeli i bolesniku, i ja imam pravo da znam kako si Vi zovete, ja sam Brandnew, a Vi? Nedam ja nikom moje podatke. Nemam ja ime. U tom otvara doktor vrata, ja se, za razliku od Vlasti, izvinjavam na bespotrebnom uznemiravanju, samo želim da saznam kako da regulišem problem poseta, objašnjavam da ću ovaj incident rešiti na drugom mestu. Doktor se okreće i kaže „Nema nikakvih problema, dođite ujutru pre posla i dobićete propusnicu sa kojom možete ulaziti“ Brandnew : Neotesana Vlast - 1:0 Naravno, da nije tužno bilo bi smešno. Apsolutno sam za poštovanje svih pravila, pa makar ona i besmislena bila. Poštujem ja svako radno mesto, nemam ja problem ni sa čuvarima, i znam ja da se on ništa tu ne pita. Ali čoveče, reci mi „Ne znam“ „Ne smem da uznemiravam doktora“ „Ne znam kako da rešite problem“, sve su ti opcije otvorene, reci šta hoćeš, ali nemoj me lagati, pritom me plitko i providno lagati vređajući i ovo malo ćelija koje me još nisu napustile, nemoj se siliti i pokazivati vlast na meni. Nemoj mi pretiti nečim, čim ne smeš da mi pretiš. Gospodine ja svakog meseca od svoje bruto plate odvajam 17,90% na doprinose, znači ja SMEM da se lečim u toj bolnici, a ne da ne smem da dolazim u posetu. Nisam ti ja došla tu zato što volim da dolazim, čoveče muka me naterala, imaj gram ljudskosti koja te deli od životinja, onih koja nemaju imena. Nema potrebe da pokazuješ obest. Nema potrebe.Zaista nema. |
- 20:50 - Komentar (26) - Odštampaj - Popni se na vrh ovog posta - Popni se na vrh stranice
četvrtak, 12.01.2006.
Chicken Soup for the Lost Souls
Ja majke mi ne idem na chat. Imam par tih programa za ćaskanje, ali su liste sastavljenje od ljudi koje poznajem, na neki način.Pokušavala sam to, ali posle “Ćao, imaš sliku, daj broj telefona, koju pozu u sexu preferišaš” – odustala. A možda to i nije samo zbog veličine sisa koje ne uobičavam da otkrivam ozračenim i manje orzačenim monitorima, ni u prirodi nisam mnogo druželjubivija. Par prijatelja i od mene dosta. Pa onda nisam u toku sa onim što se “traži”. No, ne moraš na chatu, danas se ljudi nude gde god ‘oćeš. I onda možeš da izabereš. Doduše, dominantna tekuća teza, koliko mogu da vidim je sledeća: Da nisam programer/fudbaler, bio bih maneken. Pod uslovom da se virtualno ne lagimo. Ili, mišićav zgodan i šarmantan traži ozbiljnu damu (ono pederi stop, nije politički korektno, pa nećemo o tome). Kao rođena cepidlaka, pod uslovom da totalno zanemarim kritererijum da IQ mora biti najmanje X 3 broj cipela (za nogate) ili za manje nogice X 3.5, ja bih našla zamerke u postavljenim brojevima. Ništa ne govori to 185 - 75, može biti krajnje neravnomerno raspoređeno i šljampavo i nikakvo. Gde su obimi, proporcije? Gde je čučanj, bench i stanje na pokretnoj traci? Gde su duševni kvaliteti? A moralni? Na kraju dobijemo definiciju za klovna, umesto za partnera za život i/ili zajebanciju… Primer ozbiljnog oglasa: Dimenzije "too good to be true", očuvana, garažirana, uhranjena. Izgled krhka, "nežna" i ljupka, krajnje lazljiv. Narav pogana, ljubomorna do solne kiseline, sve sa bacanjem iste u zelene oči. Vlastite oči odmara iskljucivo na 95 kila unikatne sexy prznice. Ako ko sretne onog mišićavog i zgodnog od gore, da švrlja stvarnim ili virtualnim svetom, molim obavestite izgubljenu polovinu, gore pomenutu "Ljupku". Mislim, možda oni i jesu par, ljupka i mišićavi na njih mislim. Možda ona i jeste ljupka (a ja čangrizava). Ili, ono najbitnije, možda ona jeste nekom ljupka. De gustibus non est dispuntandum S čim moram da se složim. Jer i moj vlastiti koncept se vremenom toliko menjao i još uvek se menja, da je ukus diskutabilna kategorija. I sopstvena, a kamoli tuđa. A moja drugarica! Ta je luda za ćelavim (jel ovo political correct?) i debelim tipovima. Ta njena odbrana, u prilog ćelavcima ide to mere, da je razvila mantru “Ne dirajte mi ćelavce”. Nešto kao "Ne lomite mi bagrenje". E sad, kako neko takav, može biti erotski ideal, to je moje pitanje? Može, može, lako. Kad je čuješ dok priča, “kad mu dotakne izbrijanu glavu, ostane samo neopisiva plišanost, nežnost i moć” Sindrom Pepeljuge i štapića: tikva-kočija, pepeljuga-lepotica, ćelavac-bog. U pitanju je fenomenalna sposobnost transformacije, gde sve ono loše nestane i ostane samo najbolje, kaže ona, nekako mekano. “A to najbolje sjaji daleko više, od bezveznog fluida, gde od celog svemira čuješ samo "click"”. U poređenu sa tim, neki/bilokoji Enrique je dosadan, nezanimljiv, neuzbudljiv, prazan, previše svestan sebe. Lepota mu je u krvi, što je jako malo, sposobnost većeg davanja i nesebičnosti jednaka je nuli ili blizu iste, kooperativnost mala – opet trvdi onda. Kaže, previše je zauzet sam sa sobom, dok je Ćelavac&Debelac zauzet sa samnom (njom – op.a) Enrique-Gimnastičar, daje 10-15 minuta, nek mu bude i po sata, a Ć&D-Lover, koncentriše svemir na dlanu silom prirodne nepogode. A to je, bar sto se nje tiče više nego dovoljno da ga ustoliči za erotski ideal i da amnestira sve one karakterne gadosti (ako postoje), te ih označi kao nebitne. Eto, zato je Ć&D (primećujete - nešto kao D&G) na njenoj lestvici tretira kao "Brrrr maconja" . Tako da i kad vidim šta se nudi/traži shvatim da sve to ima smisla. Znam da će se ljudi naći. Virtualni ili realno, i onako su granice krajnje diskutabilne. Svejedno je. Ko što moja prijateljica voli ćelave, možda neko voli šljampave. Ili krakate. O fudbalerima i manekenima da ne pričamo. A ja, kako patim od hronične retardiranosti kolektivnog duha( jer imam samo ono malo mene/ja, pa prema tome i mogu da nudim samo malo, okrutno sebe) a znam da je u današnjem svetu to jadno i nedovoljno, pa ga i ne iznosim na tržište. |
- 12:47 - Komentar (31) - Odštampaj - Popni se na vrh ovog posta - Popni se na vrh stranice
ponedjeljak, 02.01.2006.
I can hardly wait
U stvari, obožavam Nove godine!Prvo sam, kao i svaki ispranog mozga konzument na ovoj planeti (a pritom i ženskog roda) potrošila bar tri plate na novogodišnjim rasprodajama uz besmislenu kupovinu šarenih gluposti po prodavnicama, što više to bolje.... uz obavezan kičeraj obojen u zlatno-crveno, plavo - srebrno. Glupi praznici i glupe rasprodaje. Pokloni koji su se našli ispod plastične kineske jelke? Sve biser do bisera. Upaljač? Ma da, ne znam kako je osoba kojoj sam to poklonila uopšte živela do 31.12.2005. dok nije pocepala šareni papir sa mašnom i izvukla kutijicu sa upaljačem. Ili jedna druga osoba koja je u Novu ušla sa kačketom. Glupi praznici i glupa darivanja. Onda sam ukućane ugojila bar sa po tri kilograma viška. Zadovoljni oni, farme svinja, fabrike majoneza i ostalih, za rusku salatu potrebnih zajebancija. Jebeš novu godinu bez prasenceta i ruske. Glupi praznici i glupo prežderavanje. Takođe sam uživala u omiljinoj sportskoj disciplini i prilici skidanja prašine sa dedinog trofejnog naoružanja koje je korišćeno još na Ceru ili nekoj austrougarskoj bitci i ispaljivanju kog zrna ka gomili. Pa ko preživi! Glupi praznici i glupo pucanje. U dva sata posle famoznog odbrojavanja u diskoteci sam imala genijalan plan. Da poskidamo sve žene, i da izbrojimo koliko je crvenih gaćica i brushaltera bilo na gomili. Glupi praznici i glupa verovanja. Posle ohohoho džina u mojim venama, sam se dovukla do kuće, srećna što imamo dva kupatila. Jedno za I-a, jedno za mene. Da povraćamo u duetu. Glupi praznici i glupi alkohol. Prvog sam ritualno preležala u krevetu sa gomilom pirata na ekranu, grickalicama na stolu i mobilnim u ruci. Trebalo je iskuckati sve poruke čestitanja, želja i ostalih opšte prihvaćenih laži koje jedni drugima izgovaramo taj dan. Glupi praznici i glupa čestitanja. Danas je već bolje. Shvatila sam da sutra ne radim, tako da sve u svemu imam jedan dan u kome ću možda uspeti da se vratim sebi i da piznam da sam potpuno neotporna na masovne histerije. Dovoljno vremena da se resetujem, gurnem kamen nizbrdo, spustim se za njim, pa krenem u novu dvanaestomesečnu gurku. |
- 20:00 - Komentar (37) - Odštampaj - Popni se na vrh ovog posta - Popni se na vrh stranice
Dnevnik.hr |
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
|
God bless
- mog brata, koji je junački podnosio moje istraživanje njegovog računara, a onda mu jos više 10x sto je jedan i meni kupio (jos da ga nagovorim za novi monitor, pa ću celu kolonu na blogu da mu posvetim i sliku mu stavim) - moje roditelje, što imaju čelične živce - moje direktore u firmi, i svaku trinaestu platu, parice za osmi mart i za regeres - mobilni telefon - undo u wordu
Go to hell
- Moje direktore koji mi nisu dali parice za osmi mart - Dial up
Sada je
Broj poseta:
The best of blog.hr :
http://jezdimir.blog.hr Jezdimir http://jazzie.blog.hr Baushtela lady http://randomlife.blog.hr Big vern http://civilka.blog.hr Civilka http://rijama.blog.hr Domaćica iz pakla http://demjan.blog.hr Demjan http://portkey.blog.hr Feisty kitten http://kikoman.blog.hr Filip kiko http://freestyler.blog.hr Freestyler http://jesusquintana.blog.hr Jesus Quintana http://lalara.blog.hr/ La Lara http://laprdanje.blog.hr Laprdava http://lebov.blog.hr Lebowski http://malavita.blog.hr Malavita http://marisi.blog.hr Marisi http://markomania.blog.hr Markomania http://moje2ja.blog.hr Moje2ja http://crnaudusi.blog.hr Prljavi anđeo http://okopromatraca.blog.hr Promatrač http://redsandra.blog.hr Red sandra http://rockroll.blog.hr Rock roll http://skalich.blog.hr Skalich http://xiola.blog.hr The last broadcast http://trillian.blog.hr Trillian http://ana1981.blog.hr Zlevanka http://blogtemazo.blog.hr Zeko zna
Brandnew o :
|
|||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||