iskrivljena hipotenuza

Ne mogu vjerovati da sam iz prve pogodila user name i password. Prošlo je vec stoljece... Ili mozda dva....
Ide mi sve na zivce pa zasto se ne bi istresla na hipotenuzu, i to jos iskrivljenu. Koja budala je uopce smislila to ime. Jel iko ikad vidio iskrivljenu hipotenuzu? Nije. Zato jer hipotenuza je kao dio trokuta. Jeste ikada vidjeli trokut s krivuljom? Niste. E pa onda prestanite mene napadati, nisam ja matematicar, da ne kazem pitagora ili neki drugi streber.
Ja sam sto se kaze kuhar. A ni to mi bas ne ide. Jer kuhati ne znam. A ni svinju zaklati, kamoli kravu. Kobasice ne znam raditi ali znam da je bolje kada je pravo crijevo a ne ono umjetno. Tata mi je rekao. Ili sam to sanjala... Ja nekad nemam pojma da li sam nesto sanjala ili se dogodilo. A jos mi je ludje kada netko nesto prica a ja razmisljam i sjetim se neceg pametnog sto bih mogla reci, i na kraju onda vise ne znam jesam li to rekla naglas ili ne. Ili zasutim. Il kazem pa me svi pogledaju kao da sam luda. onda ne znam da li me gledaju jer se ponavljam ili sam rekla nesto stvarno glupo. A onda si mislim, nesto glupo, pa kako bih ja tako nesto mogla reci. Onda mi kazu, jesi svjesna da si sada ovo rekla naglas.
I sad ti budi normalan. Zapravo sam od toga vec odustala. Bilo tko tko ovo cita je budala. inace ovo pisem zbog mog prijatelja cukija koji ima ovo bukmarkano (jadan) pa jednom kad zaluta da vidi da sam napisala nesto novo a onda mu se nakon druge recenice sve nade ugase jer vidi da pisem totalne gluposti (hm, kao da je ono ranije bilo bolje)
Da ne spominjem da svaka budala moze pisati blog. Trebas imati samo nekakav juzer nejm i pasvorad i onda po mogucnosti odes na t-zombixa ili hibrida pa mu napises u komentare: super si, dodji na moj blog!!! I onda t zombix napise nesto u tvoje komentare i svi koji vole njega odmah misle kako si pametan pa te pocnu citati. Ne znaju zasto ali nije ni bitno.
Tko normalan uopce zeli da mu se blog cita, zar to nije neki dnevnik. Nije jer da je dnevnik ne bi ga pisao na internetu gdje ga svatko moze citati. Ali budalo, oni NE ZNAJU tko si ti. Istina, doduse da ovo neko cita mozda bi me u ludnicu. Neka, tamo se moze pusit. Iako ja nisam ni pusac ni nista. Nije da sam nista, ja sam definitivno nesto. Nesto posebno. Kao posebna kobasica. Da li to postoji? Meni su svi prije govorili da sam posebna kobasica a kad sam se ugrizla za ruku vidjela sam da to nema nikakve veze s kobasicom. A nije ni nesto posebno. Od tada se ne grizem. Pa nisam ljudozder. Iako da jesam, ispalo bi da sam covjek. Zapravo da li su ljudozderi uvijek ljudi? Da li je svinja ljudozder ako pojede covjeka? Ne znam, kazu da je svinja svejed, a covjek spada u sve. HELOU! Znaci svinja je ljudozder i gumozder i mackozder i sve sve sve zder. Zanimljivo... Sad se bojim svinje. Da me ne pojede. A i pijetla se bojim. Djordje Balasevic je imao strasnog pijetla ali niciji pijetao nije kao moj pijetao. On bi trcao i skakao. I na druge ali najvise na mene. A nisam ni guska ni patka, a bogme ni kokos. Iako mi prijateljica kaze koka ali mislim da ne misli na zivotinju nego onako. Uglavnom ja sam se bojala i trcala sam sa stapom. To mi je bila prva greska. trcanje, ne stap. Sto ja jace trcim, on jace za mnom. Onda ga udarim pa pocnem trcat a on jos jace. onda vicem, joj,joj, mama i popnem se na drvo. Ne zapravo na drvo ali to je da prica bude zanimljivija. Sad vidim koliko sam zanimljiva i mastovita, pa ja bi trebala biti pisac. Ne kao oni neki krleze sta imaju nego onako, kao nives celzijus. Stavim jedno sva silovanja u pricu i svi ce citat. Spomenem cibonu (za ove s mora, za njih cu imat posebno verziju, umjesto cibone zadar (jel ima takav klub?!)) i to je to.
Mislim da je sada mozda dosta. Slava mi vec udara u glavu.
Idem nazvat nakladnika.
Cus!