srijeda, 16.11.2005.
39. Carnivale
|
Hodasmo tako nas četvorica Čistilištem, spremni da izudaramo neprijateljske stražnjice.
“Ok, da se odmah dogovorimo…”počeo sam govoriti. “Zaboravite na djevojke dok rat ne završi. Skoro smo svi poginuli zbog jedne. Sve žene su zle, jasno?” “Jasno,”složili su se svi u isti glas. “Izvrsno,”rekao sam. Hodali smo tako dalje hodnicima Čistilišta u veseslom tonu kad se ispred nas stvorio veoma čudan prizor. “Hm, ovo je veoma čudan prizor,”rekao je Batman. “Slažem se,”rekao je Zagor. “Što napušteni cirkus radi u Čistilištu?” “Ne znam…”rekao sam. “Ali ne sluti na dobro. Hajdemo bliže.” “Ne sviđa mi se ovo…”rekao je Superman Napušteni cirkus se sastojao od nekoliko ofucanih šarenih šatora te mnogo prašine. Činilo se da nije bilo ni duše. Osim jednog malog klauna koji je protrčao tuda.  “O, moj Bože! Što je bilo to?!”vrisnuo je Superman. “Izgledao je kao klaun.”odgovorio je Batman. Superman se stresao i problijedio. “Ovaj…vidimo se kasnije, dečki.”rekao je Superman i nestao u suprotnom smjeru u jednoj nanosekundi. “Što je to bilo?”upitao sam. “Superman se iznimno boji klaunova.”rekao je Batman. “Pa to je jednostavno super…”zaključio sam. “Izgleda da u strahu uistinu jesu duge noge.”rekao je Zagor. “Ma ne…u strahu su kratke noge.”ispravio ga je Batman. “U laži su kratke noge.”rekao sam “Što je onda u strahu?”upitao se Zagor. “Možda…ruke?”ponudio je Batman. “Duge ili kratke?”pitao je Zagor “Hm…dilema. Vjerojatno onda duge.”rekao je Batman “Da…definitivno su duge.”potvrdio je Zagor. “Onda je riješeno.” Uzdahnuo sam u znak njihove gluposti i nastojao ih ne slušati kada se pojavio jedan drugi klaun. “Imamo društvo.” Klaun je stajao nepomično neko vrijeme i promatrao nas. Onda se nasmijao.  “Ne sviđa mi se ovaj klovn,”rekao je Batman. “Gledajte! Nešto se događa!”rekao je Zagor. “Mijenja mu se oblik…”rekao sam. “Pretvara se u nešto drugo. Izgledao kao…kao… stiropor?” Tamo gdje je dosad stajao klaun, sada je stajao ogromni komad stiropora. “Stiropor?”ponovio sam. “Zašto se pretvorio u stiropor? Zagore, je li tebi ovo ima smisla?” “Ne. Batman, tebi? Batman?” No Batmana nije bilo. Tek nakon što smo pogledom pogledali uokolo, otkrili smo ga kako se skriva iza jednog kamena, gdje se tresao i cvilio. “Batman, što se događa?” “Bojim se stiropora,”odgovorio je. “Bojiš se stiropora?! Bojiš se…ma nije bitno…samo ostani tu…” Batman je nastavio gristi nokte od straha a ja sam se vratio kod Zagora. “Očito klaun može osjetiti naše strahove i pretvoriti se u njih.”rekao sam Zagoru. “Oh ne…”rekao je Zagor, “opet se mijenja. Oh, molim te, samo ne to…” “Što je Zagore? Čega se bojiš?” “Oh, ne, samo ne to…” Veliki komad stiropora se nastavio mijenjati, te se naposlijetku pretvorio u ogromnu…marelicu?” “Oh, moj Bože, ovo više nema smisla…”rekao sam. Zagor se sada skrivao zajedno sa Batmanom. “Makni to dalje od mene!”vikao je Zagor uplašeno. Nabrzinu sam se sjetio dana kada je život bio normalan, a zatim pogledao prema neprijatelju. “Okej, klaun-stiropor-marelico, da vidim kako ćeš mene uplašiti” Klaun me je tada duboko pogledao u oči, tražeći moj najveći strah. A zatim mu se vlastito lice promjenilo od straha i nestao je s lica Čistlišta. Batman i Zagor su se prestali bojati. “Što se dogodilo?”upitali su. “Gdje je nestao?” “Nije se mogao nositi s mojim strahom.”rekao je. “Koji je tvoj strah?”pitao me Zagor. “Moj strah? Ja se bojim Ničega. I on se pretvorio u Ništa. Hajdemo odavdje, valjda nema više klaunova.” Prošli smo kroz napušteni cirukus bez da smo ikoga vidjeli. I onda, baš kad smo se počeli udaljavati, nešto mi je doletjelo ispd nogu. “Što je to? Nekakva karta?”upitao je Zagor. “Posjetnica od starog prijatelja…”objasnio mu je Batman.  |
