četvrtak, 22.09.2005.
31. the haunted house
|
Kao što se vatra u kaminu iznenada izgasila, tako se ponovo iznenada upalila. Samo što više nismo bili sami u sobi.
“Vidim da ste pronašli moj dom…”rekao je Dracula. “Dobrodošli, raskomotite se.” Batman je počeo otkopčavati svoj remen. “Ne, ne…”rekao sam mu klimajući glavom. “Nije mislio doslovno.” Grof Dracula nije bila jedina osoba koja se pojavila u sobi. “Dajte da vas upoznam sa svojim prijateljima…S moje lijeve strane…home-made stroj za ubijanje…Frankensteinovo čudovište!(spontani aplauz)”  Ogromni čovjek od dva i pol metra je samo stajao i buljio u jednu točku. “Tako je glup, da će napraviti bilo što.”objasnio je Dracula. “Gledajte…, hej, Friki!”,Dracula je zastao i okrenuo se prema nama: “…zovem ga Friki izmilja…” Ponovo se okrenuo prema čudovištu i nastavio: “Friki, daj odi tu u susjednu sobu i pogledaj da li sam ja tamo.” “hmmm, okej.”rekao je Friki i otišao kroz vrata u drugu sobu. “Samo pričekajte par trenutaka.”zamolio nas je Dracula. Nakon desetak sekundi neugodne tišine, Friki se vratio u sobu. “Niste tamo, gospodaru.”rekao je. “Hvala, možeš se odmoriti malo. Ali neka vas njegova inteligencija, ili manjak iste, ne prevari…”rekao je ponovo se obraćajući nama, “u borbi je izuzetno sposoban. Nadalje… sa moje se desne strane, kao što vidite, nalaze dva vukodlaka, Ivica Račan i Ivo Sanader.   “Hm, nisam znao da su Iveki vukodlaci… Svašta čovjek doživi…”rekao sam. “Zubi su im izuzetno oštri.”rekao je Dracula. “Eto, toliko o upoznavanju…Moju legiju ste već upoznali, oni će uskoro doći…” “Gospodaru,”rekao je Friki, Frankensteinovo čudovište. “Sad ih ubijemo?” “Sad, Friki,…sad.” “Ja ću srediti psiće,”rekao je Zagor. “Mir, peseki, mir…hm, čini mi se da ih je to razljutilo.” Vukodlaci su iskesili zube i skočili na Zagora. Friki je krenuo prema Batmanu, a Dracula prema meni… “Sad te moram ubiti,”rekao je Friki Batmanu. “Neka, neka…samo pomalo…”rekao je Batman. Friki je par puta snažno zamahnuo i udario Batmana koji je odletio par metara. “Oh, snažan si ti momak,”reče Batman, “ali sigurno nikad nisi vidio ovakvo nešto.” Rekavši to, izvadio je malog žutog šišmiš-igračku. “Uuu, što je to?”zabezeknuo se Friki. “To je bom…ovoga…to svijetli u mraku.”ispravio se Batman. “Mogu probati?” “Svakako. Evo, odi u drugu sobu, izgasi svijetla, i samo pritisni ovo puce.” “Hvala. Idem odmah sad.” Friki je otrčao u drugu sobu. Nakon par sekundi se čuo glas. “Vidi, stvarno svijetli. Ne, sad blinka. Brže i brže. Baš je sup” Zagor se u zadnji tren izmaknuo vukodlacima koji su skočili prema njemu. Jedva je izbjegavao njihove zamahe. Kad je dobio kandžom preko prsa, bilo mu je dosta.  “Čekajte malo.”rekao je. “Ja znam da sam samo priprost čovjek iz šume, ali zar niste vi neprijatelji? Zar nije Ivo uzeo vlast Ivici?” Vukodlaci su zastali te na par trenutaka razmislili o tome. Tada je Ivica shvatio da je Zagor u pravu te naglo skočio na Ivu. Sanader se nije ni snašao kad ga je Račan razderao na komade kandžama i zubima. Sanader je izdahnuo poslijedni dah. “Izvrsno,” rekao je Zagor. “Sada samo pogledaj ovdje u cijev mog pištolja, tako…još malo prema lijevo…odlično.”BANG, BANG. “Pih, političari…”rekao je Zagor s gnušanjem. “Oni su najgori.” Dracula je pokazao svoje očnjake, a ja sam pripremio svoj Excalibur. “Pitam se kakvog je okusa tvoja krv, SaX…”rekao je grof. “Ima okus po čokoladi…samo što ti to nikad nećeš provjeriti.” Dracula je skočio na mene. Napadao sam ga Excaliburom ali svaki moj napad je izbjegao pretvarajući se u šišmiša. “Hej, nije fer. Bori se kao čovjek!”viknuo sam mu. “Može i tako.” Nogom je pritisnuo jednu dasku ispod tepiha. Iza mene se začuo metalni zvuk. Dracula se zaletio na mene i snažno me odgurnuo, posve ignorirajući mač koji sam mu zabio u nogu. Zabio sam se u zid i osjetio snažnuo bol. Tada sam prepoznao onaj metalni zvuk. Iz zida je izašla petnaestak centimetara duga oštrica, koja je sada prolazila kroz mene ispod lijevog ramena, izlazeći sa prednje strane tek nekoliko centimetara iznad srca. Ostao sam prikovan za zid. “Zadovoljan? Borio sam se kao čovjek-prljavo. A sada ću izgleda ipak saznati kakvog je okusa tvoja krv…” Uvjeren u svoju pobjedu, polako je hodao prema meni… Malo mi se počelo vrtjeti u glavi…no uspio sam razaznati neke glasove iz susjedne sobe: “Ne, sad blinka. Brže i brže. Baš je sup.” Zatim je uslijedila explozija. Dracula se naglo okrenuo prema izvoru i dao mi dovoljno vremena da Excalibur zarijem kroz njegov torzo. Mač je ostao zabijen u njemu i Dracula je poprimio iznenađen izraz lica. No onda se samo nasmijao. Izvadio je Excalibur iz svojih prsa i odbacio ga u stranu. Nije mu ništa bilo. “Zar ste stvarno mislili da možete pobijediti? Ispred dvorca se nalazi čitava legija nemrtvih…a meni ne možete ništa. Ako se odmah predate, učinit ću vas besmrtnima, kao članove moje sjajne vojske nemrtvih.” Baš kad se činilo da bismo mogli izgubiti svaku nadu, nešto je uletjelo u sobu kroz strop, rasipajući djelove krova po podu.  “Superman!”viknuli smo. “Gdje si dosad.” “Ma zaustavio me murjak zbog prebrzog trčanja…ali sad sam tu. Evo ti Dracula!”rekao je Superman i bacio vrećicu luka prema Draculi. Dracula je uhvatio vrećicu i zavirio u nju. “Oh, luk! Baš će mi dobro pasati uz vašu krv.”rekao je Dracula nasmiješeno. “Očito luk ipak ne radi.”rekao je Superman. “Ali došao sam spreman.” Superman se pomaknuo u stranu i otkrio čovjeka u odijelu sa platnenom vrećom preko glave. Ispod vreće se čulo nekakvo mumljanje. “Gotov si, Dracula,”rekao sam. Batman je skinuo vreću sa čovjekove glave.  “Što se ovdje dougađa!?”žestio se Boris Mikšić. “Ovo je outrageous. Zvat ću police istog trena.” “Ne…”tiho je prozborio Dracula, “nemoguće.” “Hvataj!”rekao je Superman i bacio Mikšića prema Draculi. Dracula je uhvatio Mikšića i istog trena počeo vrištati od boli. Koža mu se počela topiti, zubi su mu počeli ispadati. Ubrzo je od njega ostao samo pepeo. “Tražim explanation, odmah!”vikao je Boris. “Who are you people?” “Da mu vratim vreću?”upitao je Superman. “Ne,”rekao je Zagor, “ima još nemrtvih vani.” “Odmah ćemo to riješiti”rekao je Batman. Odnijeli su Mikšića na prednja vrata. Čim su ga nemrtvi ugledali, počeli su padati na pod od agonije. Nije dugo prošlo, a svi su bili mrtvi. Ponovo. “Nadam se da će ovaj put ostati mrtvi.”rekao je Zagor. “Dečki!”viknuo sam iz dnevne sobe. “Hoćete li me, molim vas, skinuti sa ove oštrice koja viri iz zida?!” Ostali smo još par sati kako bismo liječili rane. Srećom, oštrica koja me probila nije dohvatila niti jedan vitalni organ. “Hoćeš moći s tom rupom nadalje?”upitao me Batman. “A morat ću.”rekao sam i dodao. “Pitam se zašto su nemrtvi tako reagirali na Borisa Mikšića?” “Izgleda da nikad nećemo doznati.”rekao je Zagor. “Stavit ću ga u gepek da ne pravi previše buke. “Uf, ovo je bila dugačka epizoda…”rekao je Batman. “Da.”potvrdih. “Hej, SaX!”viknuo je Zagor iz dvorišta. “Imaš neko trulo truplo u prtljažniku.” “Joj!Zaboravili smo izvaditi Srkija!”rekao sam pa viknuo Zagoru: “Izbaci ga van i stavi Mikšića unutra. Valjda nećemo i njega zaboraviti.” |
