utorak, 13.09.2005.
29. Land of the undead
|
“Grofe Dracula…evo vas opet.”rekao sam.
“Ovaj put sam doveo nekolicinu svojih prijatelja.” Iza njega je bila gomila ljudi koji nisu izgledali baš privlačno.  “To su oni nemrtvi o kojima si toliko pričao?”upitao ga je Batman. “Da, i nećemo opet rapravljati o terminu “nemrtvi”…, jedino što vi morate znati da su dovoljno živi da vas učine mrtvima, ili nemrtvima, ovisno kako mi dođe, i da ih ima dovoljno izgubite svaku nadu.” “Počinjem gubiti nadu,”rekao je Batman. “Hej, Bat, da nemaš još onaj predizborni plakat Borisa Mikšića u džepu?”upitao sam ga.(vidi epizodu 9) “Ne, bacio sam ga, bolio me bubreg kad sam ga držao u džepu.”odgovorio je. “Onda nam preostaje samo jedno…Superman, brzo odleti u Zagreb, nađi Borisa Mikšića i donesi ga ovamo. I skokni na dolac i kupi nešto luka.”rekao sam. “Zar ne misliš češnjak?”upitao me Superman. “Ne, baš luk.” “Okej, još nešto?” “Pa, kad već pitaš…”pomislio sam naglas, “donesi mi jedan Juicy od jabuke,na evo ti šest kuna…” “I zeleni orbit za mene,”rekao je Batman. “Da, definitivno zeleni orbit za Batmana, gušili smo se cijelim putem.”rekao sam. “Zagore ti?”upitao sam. “Nešto za prigrist…?Možda pečenog zeca?”predložio je. “Jedan topli sendvič za Zagora,”rekao sam Supermanu. “Hajde, požuri, nemamo cijeli dan.” “Evo, upravo odoh!”reče Superman i odleti. “Okej, sada ih samo moramo dovoljno dugo zadržati dok se Superman ne vrati…” Okrenuli smo se prema gomili. Ispred nas se nalazilo tisuće i tisuće nemrtvih, kako zombija, vampira ili drugih. “…što bi moglo biti malko teže…”zaključio je Batman. Složismo se sa tom tvrdnjom. Dracula se odmaknuo u stranu kako bi pustio nemrtve da obave svoje. “Lijepo se zabavite, moja djeco…”rekao je. “Pa, moramo negdje početi,”rekao sam i Excaliburom odrubio glavu najbližem zombiju. Zagor je čvrsto primio svoju sjekiru i snažnim udarcima odbijao nemrtve. Excalibur je klizio kroz njihova nemrtva tijela kao kroz maslac. I Batman je valjda nešto radio. Borili smo se već deset minuta, nemrtvih su neprestano dolazili, i polako smo se umarali. “Gdje je taj Superman dosad!?”povikao sam. Dotle, u Zagrebu. “Hvala, gospodin Vincek!”veselo je viknuo Superman dok je izlazio iz slastičarne. “Hm…čokolada, jagoda, vanilija…gdje da prvo počnem…” TO BE CONTINUED… |
