utorak, 06.09.2005.
27.The after party
|
Polagano sam otvorio oči…
Mutna soba se nekoliko sekundi ljuljala lijevo-desno, a zatim se smirila. Iz mutne je prešla u jednostavno prljavu. Par metara od mene, Batman je bio iskravljen preko dvosjeda. Dopuzao sam do njega i prodrmao ga. “Hej, probudi se!”rekao sam promuklim glasom. “mmdaj…pusti me na mru…”rekao je Batman i nastavio svoj san. “Daj, diži se, moramo se dić,”rekao sam i jedva se dignuo do obližnje stolice “mmmšto se događa? Koja je godina?”pitao me. “Čekaj malo, tu je neki sat…fak, tulumarili smo tri dana bez prestanka, rat počinje za dva sata , moramo ić…”rekao sam i naglo se dignuo, ali sam odmah shvatio da to nije bila najbolja ideja. “Zašto me glava boli?”upitao sam. “Tri dana, kažeš?”rekao je Batman. “Fino. Ničeg se ne sjećam, znači da je sigurno bilo dobro. Okej, sad ću se probat dići.” Okrenuo se na bok te stavio noge na pod. Potpomognuo se rukama, ali nije održao ravnotežu te pljosnuo na pod. “Hej, ovdje je neki pod, tu…”rekao je. “Ajme, vidi nereda…Zašto Alfred nije pospremio?” “Zato što leži pijan u vrtu među ružama. Smatram da smo malo pretjerali…”rekao sam. “pf, ma ne…”rekao je Batman dok se je drugi put neuspješno pokušao podići na noge, “Samo treba pronaći u kojem je smjeru gore, a u kojem dolje, to je sve, kažem ti.” Kad mi se vid vratio u normalno stanje, mogao sam vidjeti čitavu situaciju.   Martin Mystere je uživljeno Dylan Dogu predavao lekciju iz povijesti pa nije ni primjetio kako se ovaj bori sa nekim samo njemu vidljivim demonima. Vani na livadi Conan je vitlao mačem i vikao nešto poput: “Uništit ću vas sve!” ili nešto slično. Superman je vodio duboko intelektualni razgovor sa niskim raslinjem, dok su apostoli R.U.P.I.C.E upravo načeli poslijednju bačvu vina. A dvorac je bio blizu raspada. “Hej, počinjem se nečega sjećati…”rekao je Batman. “Je li bio neki nilski konj?” “Hmm, ne bih rekao…” “Ah, onda je to nešto drugo.”zaključio je. “Hoćemo li probati otrijezniti ostale?”pitao sam. “Da! To je dobra ideja. Znaš šta? Ja ću malo prileći ovdje, na sekundo il dva pa ćemo onda….to što si bio rekao.” Izvalio se na hrpu od Mavericka, Tarzana i tinejdžerskih mutantskih ninja kornjača i zaspao istog trena. “Je li itko budan i trijezan?”upitao sam. “Ja sam.”čuo sam glas iz predsoblja. Bio je to On. “A, Ti si. Ajde mi pomogni da ih otrijeznim.” “Sorry, moram ići dalje.” “Kamo?” “Imamo after-party u Zeusovoj gajbi. Došao sam po keg. Vidimo se.” “Čekaj, šta ću sa…”nestao Je. “…svim ovim ljudima…” |
