budim se ja danas u 8 ujutro, točnije budi me nekaki zdrkani san kako mi osa leti oko glave i ja je se pokušavam otarasit, ništa, skužim ja da se ne isplati još ustajati i da valja još malo odrijemati i taman zaspem kad ono počeo zvonit mobitel. ko je majku mu, kad ono Vlado, ko oću ići snjim u Pakrac... Hm pa danas nisam imao ama baš ništa u planu pa bi i mogao. kaže nadjemo se u krešimiru što je meni savršeno odgovaralo. i tako jutarnja kavica pa za Požegu jerbo je morao dič nekakve papire koji mu trebaju za prijemni, došli tamo bili 10 minuta i zapalili za Pakrac. Tamo takodjer obavili što je trebao (podijelit učenicima knjižice) i onda otišli na još jednu kavu. Malo popričali sa starim od jednog klinca i lagano do pekare jerbo je moj želudac počeo sam sebe jesti. Pojeo ja i malo se smirio pa odlučismo da bi trebali polako krenuti za Brod... I krenuli za Okućane, pa Lipik, pa blaženi autoput (majku mu jebem). Vozimo se tako mi kad odjednom radovi na cesti, i ništa uspori i polako vozi, kad iza nas neki purgerski žvaljo u terencu marke "Volvo" se totalno priljepi uz nas ko ono žuri mu se. Ma jebem ja vama purgerima užurbanog Boga. Zar vi ni u jednoj traci nemate mira?!?! Al neka odjebo je na brzinu i smirili smo se, no Vladu je poteralo pišat pa smo stali na odmorištu Brodski Stupnik kod one ribarske kuće. Ispišo se Vlado kad ono ko zakurac Ford se neće upalit... I moš ga jebat, otvori haubu provjeri ulje, vidi da je blizu minimuma, nadospi, provrti kleme, lupi ključem 10-kom i probaj, al on ni dabi. a ništa sjeti se stare bosanske sjed zapali pa se možda sam popravi. i tako i bi sjeli mi zapalili ispušili i krenuli upalit i jel Vlado sjeo u avto, kad se pojavi onaj lešinar iz vučne službe i ono: "dečki jel treba?". Taman poslije te rečenice Vlado okrene ključ i avto se upali, rekoh: "ko što vidiš care, neka fala" i pokupi se on onaki jadan a mi za brod, i eto me sad pišem i pržim Fići Colina 4 da se dete igra. Jimbo nam sutra dolazi pa ćemo ga priupitati za doživljaje iz velegrada nam Sarajeva
|
