Ima nas svakakvih...
Zbilja me često izbace iz takta, ajmo reći – prijatelji.
Od kada su se uvele one koje kakve besplatne opcije i tarife u mobilnim mrežama… ima ljudi koji su u najmanju ruku bezobrazni gnjavatori.
Tako me jedna moja frendica zna zvat i po pet puta na dan i pričat… i pričat… iako joj ja kažem da jedem, da se spremam za van, da sušim kosu, da sam tek došla umorna sa faxa…
Ali ne, njoj to nisu nimalo dovoljni razlozi da se makne sa linije.
Još gore od svega, osjećam se poput njenog psihijatra, zove me samo da bi mi se mogla jadati kako njen dečko ovo, kako njen dečko ono, kako je on bezobzirni konj i slično.
Zaboravila sam napomenut da sam inače osoba koja mrzi razglabat preko telefona i mobitela i rađe ću se naći na kavi sa tom osobom.
Na nesreću nije ona jedina… Ne znam šta je to neki novi trend, naći si žrtvu i davit je preko sat vremena na mobitel, samo zato da bi se iskoristile sve besplatne pogodnosti.
Ne hvala, ne želim biti više ničiji psihijatar, prestala sam se odavno javljat na svaki poziv takvim osobama.
Ponekad znam isključiti mobitel na par dana, ne želim da me ometaju, da moram stalno slušat iste jadikovke, da iste… svaki put jedno te isto.
Zovu samo kad im je teško, a kada im cvjeta u životu, zaborave te.
Ne želim biti rob mobitela, da me svi mogu dobiti i gnjaviti kad god im dođe.
Hoću malo mira… zašto su neki ljudi tako sebični!?
Želim se konačno posvetiti samoj sebi, dosta sam se zamarala drugima…
13.03.2007. | 22:08 | 6 Šapni... | Papiriziraj | # | ^
