BALANSIRANJE

Ajde na glas pročitajte:
Koje tri vještice gledaju koja tri Swatch sata?

Ajde sad to pročitajte na glas al na engleskom:

Which three withces watch which three Swatch watches?

Ljudi moji, ja sam se sva zapljuvala... vič voč svič skvič cvil... katastrofa...

Povremeno putem maila dođu takve zezalice od znanih i neznanih, samo me zanima ko ima vremena smišljati takve pizdarije? Jel to neko plaća? Ak plaća, i ja bi to radila!!!

Ovaj tjedan imamo praznike, mi koji imamo školarce, pa treba djeci kvalitetno ispuniti vrijeme...
Naša Greypica nakon sinoćnjeg tuluma spava sve u šesnaest cijeli dan. Dijete se izmučilo. Nije čak niti niš skuhala. Smazala je juhicu (samo lagano) i otpuzala natrag u krevet. He.

Na poslu imamo jednog dosadnog kaj zove svakih 20 minuta. I naivka (u prevodu ja) vrlo pristojno razgovara s dotičnim punih mjesec dana, strpljivo.
E sad je bežanija kad vidimo broj... Danas je kolegica zlagala tak glatko, ni trepnula nije - "baš mi je žal, S. je vani na sastanku a Princeza je otišla nekud, valjda doktoru, nekaj joj nije dobro... " Žena laže, a meni neugodno, crvena ko paradajzek...
A kaj možemo kad je stvarno proljev, samo gubimo vrijeme s njim.
Eto, još sam nešto danas naučila...
Svakoga dana u svakom pogledu sve više napredujem.

Hi hi hi. evo ga Bitanga viče po kući: "It's alive!!!" To se dijete naše narcisoidno diglo iz kreveta. Idem sad malo kvalitetno komunicirati s njom...

NO NAME

Vratili smo se s mora smrznuti ko pingvini. Ljudi, tolko kiše nje bilo od općeg potopa. Da smo vidli dva-po-dva životinjice, stvarno bi se zabrinuli...
Misija završena uspješno: riješili smo se sve hrane i pića koje smo ponijeli (skoro) i lagano smo, žvačući makovnjaču, krenuli put Zagreba.
Narafski da smo stali u hotelu Jezera, gdje smo se prošli put sprijateljili s medom u staklenom kavezu silom prilika. Srećom, ovaj put vozilo je bilo ajnc-a i nije nas ostavilo na cjedilu.

Medo je dobro, sve vas pozdravlja.
Idem sad spat jer sam umorna ko dva do tri konja...
Laku noć...

Kao što već neki koji čitaju našeg Greypića znaju, idemo na moreko. U Softy Darling, opet.
S veselim društvancem, opet. I bit će nam super, opet. Al se nadam da nećemo imati umfal na Plitvicama, opet.
Eto prošo tjedan dok dva tri put klepneš ručicama, i došao uskršnji vikend.
Uzećemo si šunkicu i jajčeka i lukec i uz sve to pofarbat ćemo još neka jajčeka ne bi li nam bilo veselije....i DOBROJUTROMORE!!! A more kaže: DOBRO JUTRO, BITANGIĆU I PRINCEZICE!
Moram ići pripremiti nešto jela za po doma (pa mora i detešce nekaj popapati) i nekaj sitno za moreko. Stvarno sitno jer je škvadra već sve priredila i ne moramo niš nosit. Osim sebe ili se.


SVIMA SRETAN USKRS I NEK VAM ZEKO NEŠTO LIJEPO DONESE!!!

BOKIĆ!!!

ODRASTANJE LUDOM RADOVANJE

Definitivno sam odrasla. Napokon.
Misla sam da ću biti stjuardesa kad odrastem, al eto život te odnese neslućenim putevima.
E, sad zašto taj krucijalni zaključak: već 2 (dva) dana se budim u pol 8 (osam) sama od sebe...
A inače mogu spavat ko Trnoružica - od-do, bez prestanka. Samo stari ljudi se bude u cik zore i ne mogu spavati. Što me rastužilo.
Jooooooooj, jec, tul, schmrtz, tuuuuuuul..... a misla sam du ću biti zauvijek mlada... forever young, I want to be forever young....
Istina, jučer sam cijeli bogovetni dan proplazila po kupaoni, što na stolcu - ribajući zidne pločice, što na sve četiri - ribajući podne pločice i fuge, usput (he-he, gdje je Bitangi svašta padalo na pamet...)
Stvarno sam se zmučila, i sklepetala sam u 10 (deset) navečer, kaj se ne sjećam kad mi se zadnji put dogodilo.
Ali, neka, zato je kupaona ko da su jučer postavljene pločice, i sad zeko može doći. Pošto sam bila vrijedna i dobra, možda zeko-hop nešto i donese?!?
Ostala mi je kuhinja za oribat znutra-zvana i to je to - uskršnje pospremanje skoro gotovo. Onda prozori i zavjese u tjednu pa STVARNO gotovo.
Eto ga Bitanga doručkuje krvavice već spomenute, a ja to ne mogu gledat pa sam se prihvatila tipkovnice.
Idem sad malo ribat kuhinju, pošto danas Baka sprema ručak za sve i kolač (1-za-sve) i ima suđ-mašinu pa ne moramo niti suđeko prati. Jupi-je-je-je-jupi-je...
Ali svejedno sam tužna glede starenja:
LASTANE, POMOZI, DA LI SAM JA STVARNO STARA?????

18:00 P.S.
Upravo zvala Greypica. Danas klip-klapće na Srcolovki. I onda im sfalilo djevojaka. Pa su nju i još neke tražili da jel bi bile kandidatkinje. Jel smiiijeee??? Jer moraju mama i tata pristat. Pa smiješ, al pazi kaj baljezgaš, nemoj biti prosta i to.
I nemojte se smijat kad ćete ju gledat, sunce moje malo vredno, eto cijelu nedjelju radi...
Ufff, sad sam nervozna ko nervoznjača, kak bu ispala, kaj bu ju pital, jel bu ju izabral, jel bu taj neko idijot, jel bu morala onda s njim nekud ić, jel bu ovo i ono....
AAAAAAAAAAAAAAAAAA, ZAKAJ SAM REKLA DA MOŽE?????

TREBAŠ VEZU?

E, ljudi moji, napokon sam se dočepala domaće tipkovnice.
Nemreš doć na red od te male Greypice , pa kad i jesam doma, stalno nekaj prčka. Sad se sprema za van, ide se nać sa "Kadzvonašima".

Jučer, kad smo došli doma (negde oko 5), spremam ja klopu, kad evo ti Bitange:
"Kaj ti nejdeš vezat krvavice?" ???????????????? "Pa kaj ti nisu rekli? Danas je krvavični dan...." Pojma nemam, samo mi se tak to na tacni servira i kaj...
No dobro, ja sam takozvani čovjek za vezu ilitiga vezista, pa sam to morala odraditi.
I onda se je veći nećak zafrkaval s črijevima, baci komadić u zrak da se zaljepi na plafon, pa kad počne padati glavometa se s njim (ili njima?).
Pa mu je to dojadilo, onda je Dedi, siročeku kaj je celi dan nakuhaval te glave i ostale gadarije, umoran da jedva gleda, metnul celu trakicu crevca oko vrata, ko šalek, a Dedek naš niš nije primetil i tak s tim okolo hoda… Strahota…
Prošli put, kad smo imali baš baš kolinje, Dedek je svima nama pokazival kak je to kuhano srce, pluća ili nekaj tak (ne kužim) baš fino, samo kaj si je zaboravil sol uzeti iz kuhinje, al nema veze... A onda uzme nekaj i pokaže:"Viš, to ti je žila. To hršče.." I žvak. žvak. Blju... Trčali smo jedan prek drugoga van... A kaj ne bi gudlu probala? - je jedno sasvim uobičajeno pitanje. I ne pomaže kaj svaki put ispočetka tvrdim kak je to meni fuuj, i krvavice i to sve.
Tak, eto, ja sam žena za vezu ilitiga vezistica, pa ak nekaj trebate...
E da, i danas smo radili... To je ispričnica za kavu današnju Beštijici, Demjanki, Fisherici i svima ostalima.

BRIKA ILITIGA BRŽI PUT NEKAMO

Svako jutro moj novozaposleni mužić, zvan Bitanga od milja, i ja putujemo na posao. Pošto ujutro moramo popiti kavicu i malo se teliti, krećemo kad i svi normalni zaposleni ljudi - 15 do 8. I, naravno da je tada baš najveća gužva i nema šanse maknut se po Ilici brzinom većom od 15-20 km/h. Stoga odlučismo krenut dobro nam znanim putevima revolucije (e to zato jer dok smo bili mladi vozičkali smo se na motoru i non-stop bežali od murje) kroz Donje Vrapče, Rudeš i Voltino do Selske pa Magazinska i tak. E, u novije vrijeme su zatvorili Medarsku u zadnjem dijelu, tam je jednosmjerna, i onda moraš ići skroz na pol Zagrebačke da bi se ondak opet vratio prema gradu, odnosno skretanju kroz Rudeš. Tam ima jedna maaaala cestica koja je apsolutno zatvorena za promet, osim za stanare.
I svako jutro Bitanga moj pita: "Jel da skrenem?"
Ja: "Skreni"
Bitanga: "A kaj ak me murja halta?"
Ja. "Reci im da sam ti ja rekla da slobodno skreneš."
Bitanga: " I, kaj onda?"
Ja. "E, a onda bum ja sakrila lice rukama i sveudilj počela cvilit: joooj, nemojte ga kaznit, opet će me tuuuuć, joooj, nemojte, nemojte, joooj, ja sam kriiivaaa, opet će me istuuuućiiii...."
Bitanga: "Kaj? Si ti normalna? Pa odma sam vani s rukama na krovu i tuku me ko konja i zatvore me u Remetinec!!! Kaj buš mi ti bacala Mozart kugle? (interna šala - jedino Mozart kugle idu kroz rešetke)"
Ja: Ne, to je preskupo, kupila bum ti sendvič s podrigušom..."
I sad svako jutro on pita. "Jel da skrenem" a onda se nakon nekoliko sekundi sjeti konstalacije i ja opet počnem sveudilj cviliti... i onda umiremo od smijeha...
Inače, ispričavamo se stanovnicima te maaale uličice, ali, sorry, stvarno je onuda puno brže...

UBOJICA PAPAGAJSKOG LICA

Eto došla Greypica iz škole. Pa brbljamo. O svemu i svačemu, pa između inih stvari dotakle smo se našeg dužnika, uostalom ko i svaki dan. Čovjek nam je dužan stvarno velke nofce, a niti trz. No, blebećemo mi tak i padne Greypici na pamet da bi trebali izrezivati iz novina slova, onak velika, i lijepit ih na papir i poslat mu doma. Tipa:"Ako ne platiš kaj si dužan, zoljirat ćemo te!" ili "Ak nam ne platiš, poslat ćemo ti bijesnu Greypicu" E, a onda nam je palo na pamet da i mi konja za trku imamo, odnosno papagaja. Papagaj imenom Cico, a zovemo ga Mirko jer je stalno jako miran i šuti. Samo tu i tam mljacka dok jede i pjeva na Azru. Poslat ćemo mu bijesnog Mirka da mu iščupa zube. I sad si zamišljamo bijesnog Mirka kak opasno gleda ispod oka s krvavim zubom u kljuniću... He he he...
Inače, Mirko ima strganu nogu i šepa, kad se odluči nekud otić odnosno otšepesat, a što se tiče letenja, to ga moraš bacit u zrak da bi postigo visinu i onda mu pokazivat kak s krilcima... A kad sjedne, recimo na ormar, e, onda imamo nošenje natrag u kućicu. Sav je aktivan i prpošan.
Daklem, ako imate problema s dužnicima ili ne daj Bože treba vam papagaj čuvarkuća, eto mi iznajmljujemo Mirka, ali samo vikendom, u fušu. U radne dane je kod nas. Nek se zna ko ga hrani i oblači.
Pozdrav iz opasnog zvjerinjaka.

KOME ZVONO ZVONI?

Baš smo odgledali "Kad zvoni?", Greypičinu seriju, koju pratimo pod obavezno.
I vidimo ju tu i tam, recimo u hodniku prođe, ili joj se vidi pol ruke, vrh glave, njena pernica, a mi izbezumljeno vrištimo: Si vidla??? Evo je!!! To je njena majica!!! Gle, to joj je komadić kose tam u pozadini, da nije takav mrak, baš bi se ljepo vidlo...
I tak... Uživamo u čarima roditeljstva.... Jako smo ponosni na nju.
Bez obzira kaj joj se vidi samo malo kose ili lakat. Nije poanta u tome ko bu kaj videl ili ne bu.
Stvar je u tome kaj je to njen prvi posao, koji si je sama odabrala, sama odradila, sama sredila sve i sva. E, to cijenimo. Dijete je naprosto snalažljivo.
Cvatemo ko dva poriluka...