26

ponedjeljak

listopad

2020

Ili ćeš ga ti meni ili ću ga ja tebi

Jednog sunčanog, bajkovitog dana srila san pod krošnjon
starog bora, na obali morskoj, jednog tamnoputog, ne osobito
naočitog, a ni generacijski smo odudarali. To je ta rečenica, ja
nisan stvorena za pisanu romantiku, kod mene je u igri reala,
a toga imaaaaam, mislin reale, za šlepera utovarit. Tako smo
mi izminjali poglede ništa više, ON bijo smenon pa nisan vele
išla u koketaciju, okrenila glavu ustranu i svak svojoj kući. Ali
ta' meni nepoznati nije ima moju sol u glavi, svako malo bi me
podsjetio na svoju nazočnost i ne bi mi drago. Onako, često
san se davala u misli zašto je zapejo baš zame, niti po statusu,
niti po godinan ne odgovaramo jedno drugom. Grdno san se
privarila, došlo vrime da je on moje slučajne poglede, često
ignorantske, zanemario i poša' u ofenzivu. Ne volim ofenzive
još iz povijesti, nikad ih nisan naučila ono sto posto, moj životni
moto je da me pustiš na miru, ne diraj me ne diram te, šlus.
Od života san uzela šta mi je darovao, a bome san se za puno
toga borila da bi dobila, a ono šta je moje branin životon, tako
očekujem da od NJEGA buden obranjena. On je primijetio da se
u mojoj glavi nešto vrti ali nije obadava, di će, nisan bila poletna
ni u mladosti di bi sada u zadnjoj dobi. Ne lezi vraže, eto ti onog
budaletine jedan dan, drito na moja vrata i počeja pritit, čak mi je
reka da ga samo silon mogu istrat iz svoga života.

E dobro, mislin se, ako ćeš ti tako iman i ja još mrvu snage i života
za bitku pa da mi je i zadnja u životu. Zapritila san mu ako me se ne
okani radit će i oružje ako triba, nikoga neću mišat u to, to san ja, moj
život i moje odluke. Biži ća od mene inače ode glava, tvoja ili moja.

Ne znan šta će se iz ovoga izrodit, ludo je to, nikad ne znaš slijedeći
potez, ali san čvrsto odlučila da mene neće ni'ko uzet pod svoje a da
sama na to ne pristanen. U krajnjen slučaju tražit ću pomoć svoga NJEGA,
iako više volin odrađivat zadatke sama bez cvilenja okolo.

Tako pajdo, na krivu si se namirio, davno san se rodila i odlučna san se
obraniti na ponos oni' šta viruju u me. A viruju i ja virujen!

A sada jedna kratka o virusu:

Virus je jedna mala, šejtan baja koja zna ući u insana i napravit belaja.
Ako insan za heftu dana ne potraži hećima, ne gine mu đenaza.
Mislim da vas je većina ovo čula ali tek da se ponovi, prilika je sad ili ikad.

24

subota

listopad

2020

Muke po vijestima

Pričamo posli ručka uz kavu, moj unuk, njegova najdraža i nas
dvoje. Dotakli se razni' tema, najviše oni' šta nji' žaguljaju, dnevna
događanja bez događanja, šta će biti s poslon i slično.
Obraćam im se, da šta će baba, mora štagod pozitivno reć dici.
"Ma znate šta dico, okanite se televizije, posebno vijesti, svaki dan
udaranje po istom, ili se ona dva pripucavaju, a ne bi se zaklela da
nisu u dogovoru samo da nas malo maknu s pravi' problema. Ako
nisu oni je stožer, samo nam broje zaražene, ne izlazite iz kuća, ne
otkrivajte labrnje, ne smijite se, ne budite veseli (to valjda privlači virus),
ništa nećete čut da vas malo podigne i da nadu za bolje sutra i dalje.
De vi čuvajte sebe, radite šta morete, biće posla, vi ne bižite od njega,
glavu od TV-e okrenite da vas vrat zaboli a fala Bogu pametni ste, nećete
se izlagat zlu." Slušaju oni mene smješkajuć se i on se nadoveže: "Dašta,
dobro ti govoriš, samo slušamo tu silnu negativu i na kraju ga začinu...,
Hajduk izgubio od Šibenika, pa može li crnje."

Stvarno, je li vama padne na pamet da je ovo prišlo sve granice, više se
ne možemo pristojno ni pozdravit pri udaljenom susretu jer nam maske
zaklanjaju lipotu, ne pripoznajemo se. Lako nama u malim mistima, čeljade
vidim s leđa i po odu znan 'ko je, viknem iza, ova ili ovi se okrene, ma'ne
u znak pozdrava i svaki svojoj kući izbjegavajući svaku blizinu. Bože kad se
sitin, nije davno bilo, uvik puna kuća, a sada..., ispucala sve minute na mobu,
ili zovem il' me zovu, nema majci zajedno pit kavu.
Sigurna san da smo dobro zgrišili kad nas je ovaka kazna stigla, kako inače
to objasniti, dobro, ima vas koji ste tu potkovaniji pa znate, ali meni je utužilo.
Kako je virus doša', odakle je, iz kojizi kuća, kako se liči ako se uopće liči,
koliko se on misli zadržat na našoj planeti, misli li prominit lokaciju. Dotle, mi
ćemo poist sami sebe, šta zbog ograničenog disanja i neograničenog ostajanja
u svojin brlozin. Evo san zadnje čula da su unas ljudi, poljoprivrednici počeli
sadit luk, a znate kako..., od kuće, ne može se u polje skupit ekipu i sadit. Lipo
kod kuće uključiš program za frezanje, redanje i sadnju. Kažu da in dobro iđe.
Vidićemo na lito oće li urod biti bolji, ako bude, neka korone, samo da ni'ko ne
oboli i božesačuvaj umre od nje. Lako ćemo se mi družit, Bože zdravlja.

Evo su mi dica i ovo ispričala:
Dala učiteljica dici zadatak, neka nacrtaju geometrijska tijela i ispod svakoga
napišu kako se koji zove. Dica prionila zadatku i pridala učiteljici uratke. Ne'ko
je riješio polovično, ne'ko sve, kad mali Ivica donosi svoje i učiteljica mu kaže
neka naglas pročita šta je napisa ispod čega.
Ivica: Kugla, kocka, valjak i STOŽER.
Učiteljica: Kako Ivice stožer, zar nije stožac?
Ivica: Ma ni ja nisan bio siguran, ali na televiziji stalno govore stožer pa san mislio...

23

petak

listopad

2020

Padanje na tjeme

"Bogovi su pali na tjeme", više puta odgledan film, no, kako ne
spadam u kategoriju bogova, Boga ponajmanje, padanje na tjeme
ću prilagoditi tjemenu na svojoj glavi.

Dogodi nam se tako u životu
što život duži češće se i dogodi
da nas nešto baš pogodi
a mi mali mravi mislimo
kako smo nepogodljivi
nedodirljivi
rođenjem spašeni
predodređeni da samo mi nećemo biti gašeni
ni udarani
ni ranjavani
ni gaženi
samo perom maženi
u svojoj dobi manje gledam u ogledalo
sve već viđeno
okrenem se svojoj nutrini
kao prepunoj vitrini
izložen cijeli život
listaj
analiziraj
važi
ne prenemaži
izvlači sve one kristale
velike i male
lomljive
na sam dodir pucaju
poput nas trošnih
često nesvjesnih svoje trošnosti
nakon silnih analiza
života kao skota
ili nježnog suputnika
zatvori ladice
otvori okice
pogled usmjeri prema šarenoj jeseni
koja zna biti lijepa
poput nas u jeseni
kad u nama pobjedi svijest da smo to mi
ljudi u jeseni

16

petak

listopad

2020

Zaborav kuću pali

Život je pun raznih situacija, svakim danom više, ovisi o tomu
koje ste godište. Nama koji smo na isteku roka trajanja događa
se čudo stvari na šta mladost odmahuje misleć kako se to njima
sigurno, nikada neće dogoditi. A mi vremešniji dan ispunjavamo
provjerama: vrata, prozora, utikača, istikača, perilica i raznorazni'
kućni' radilica. Nikad nisi siguran jesu li zaključana vrata, isključena
pegla, perilica, bojler i šta već radi na plin ili Teslinicu.

Otišla ja jučer na kat na brzinu ispeglat nešto robe šta je za obuć,
ne moreš škican među ljude. Malo mi je mozak bio na rezervi, a On
odozdo galami "kojeg đavla peglan, ali ćemo na izložbu" i sl. stvari.
Zgrabin ja one dvoje gaće i po majicu i slandram se niza skaline.
Danas ga pošaljen neka iđe potražit onu svoju kišnu jaketu jer san je
negdi zaturila pa je nisan pronašla. Vraća se On iz moje radne sobe
i kaže kako se baš gori lipo ugrija, jaketu dakako nije naša jer kako kaže,
sve san ja to stavila u duple kese i još pokrila starin lancunom da se
ne napraši i ne bi on sad dira u moje "aranžmane". Gledan ga zblenuto
i pitam: "a dobro, šta si se ugrija, od čega?" S mrvu obzira mi kaže kako
mi je vjerojatno jučer ostala uključena pegla, ako danas nisan peglala.
Isto mi malo muka, doklen je moja zaboravljivost došla, ako tako nastavin
drugi put ću kuću neoprezon zapalit, ili zaboravon. Zato prilazin na drugu
fazu zaštićivanja svoje osobe a i osnovni srestava.

Svaki put kad izlazin iz kuće pet puta se vraćan i provjeravam je li isključen
plin, aparati, preparati i svašta, vrata zaključajen bar dva puta jer na treći ne pali.
Dođen do po vanjski skalina i opet se vratin u provjeravanje, nikad se ne zna.
Eto, baš jučer nisan provjerila i odlučila san da kad slijedeći put pođen od
kuće obvezno spakiran sve male aparate, osobito peglu, jer, zašto bi se ja cilin
puton mislila jesan li iščupala šnjuru od pegle iz zida, ili mi je osta zujat fen,
mikser i ostali zapaljivi predmeti. Bolje je napunit jednu torbu aparatin nego da
ti ne ostane ni jedna torba svi stvari ako se štagod zapali. Kako je krenilo bojin
se da je zapaljivost na listi stvari koje bi se mogle događat u kratkoj budućnosti,
jer baš neke budućnosti za moje godište i ne vidin.

Malo razmislite i pazite kad izlazite iz kuća i stanova: šta god zapaljivo u kući
imate a može stat u gepek, nosite bez razmišljanja, sigurno je sigurno.

P.s. Nakon svega me iša slikat iako zna da to ne volin, samo ne znan oće li se na
sliki vidit da san zaboravila istrnit peglu.

13

utorak

listopad

2020

Država je odgovorna ako nisam u fokusu

Prošli tjedan odlučimo nas dvoje obać malo dicu u gradu potrešenom
a ipak lipom i šesnom bar na onim mistima kud smo odali. Moja davna
želja bijaše obići Gorski kotar, preciznije, Delnice i Fužine, a na sam
spomen Fužina Njemu se smililo jer je tamo bijo u izviđačima nedavno,
1963. Čim vidim guste šume meni odma prid očima velika teća u kojoj
se sprema veprovina, srnetina i ostala zvirad, još samo dodat puru, njoke
ili domaće makarune, gosti za stolom, s distancom od dva metra i jače.

Odmakla sam se od divljači i zakoračila u goranski svit i narod, sidimo na
ono malo sunca s maskama na gotovs i čekamo konobaricu kojoj se baš
i nije žurilo. Nema veze, nije ni nama, u obilasku smo, nećemo odma bižat.
Za susjednim stolom side tri ženske, udate jol ledične ne znam, a da su
nase nanile troška vidi se izdaleka. Odma' primijetim ako ženskica ima usne
koje odskaču od ostalog dila lica, ja san tako izgledala kad sam par puta u
'čelinjak ušla bez zaštite. Onda vidiš da nema vrag jednu grišpu okolo očiju,
a smije se k'o na lastik, sve te stra uvati da pukne k'o balun na puvanje.
Dvi su izgledale baš ispeglano i ništa vas ne lažem koliko da se ispovidan, a
znate da se u onoj kapunjeri ne smi lagat, to se nikad nije dogodilo.
Sad kad bolje promislim, baš mene briga ako će ne'ko roge navrnit na glavu, to
nisu moji posli i neću se u to mećat. Poskočila san kad je jedna od tri i to vrlo
naglas rekla da će tužit Državu. Sva san se pritvorila u uvo, štaš jadna tužit,
'ko je to još s Državon parnicu dobijo. Ove dvi pozorno slušaju izlaganje peglane
tužiteljice: "Recite vi meni moje cure koliko su koštali svi ovi zahvati," još se nagela
prema drugoj također ispeglanoj i botoksiranoj, a sudeći po njenoj "balkonskoj
fizionomiji" i tu je lipi para otišlo. "Toliko sam uložila u sebe, za kaj, da samu sebe
gledam u špigl..., ne ne, drage moje, poglećte me, to je sve kak li novo, a oni meni
tam neke maskice hote naguravati, ne bu to tak išlo, bum ih tužil..., da da, Državu
nego kaj. Sva ta silna ulaganja u moju osobnost pa da projde mim radara, niko me
ne bu primijetil, a tak sam si misla nekog dobrog pajdaša najti, ne bu išlo. Još bu oni
meni poticaje isplatili, ulagala sam mimo regularnega, ne..."

Malo sam se osapnula, dakuće, ja seljanka da baš naintran na takve priče, dojam za
pamćenje, a kad san malo razmislila ima to i smisla. Možda žene rade negdi u onin
marketinškin agencijan, di moraju bit k'o sa slike, a kako mater nije rodila sliku nego
nju, mora se malo popravit, uložit use kako bi bila na korist sebi, tvrtki i Državi k'o
konačnom naplaćivaču svi' "tržni viškova".

Kako će se situacija razvijat dalje sigurno neću saznati, svakako sam eto, vidila i čula
šta prije nisan, a onda u kolonu jedno po jedno prema autu i pravac Zagreb. Kući smo
se vratili ispunjeni k'o božićne tuke, ali srićon i zadovoljstvom do druge prigode. Odluka
je pala da tom, drugom prigodom pri obilasku svoje dice obvezno napravimo neki đir do
mista di nismo bili ili jesmo ali bi tili ponovit. Ako ne budemo u fokusu nećemo krivit
Državu, ima ona jada i bez nas.

02

petak

listopad

2020

Baš si sinko prikardašila

Mala ima one godine kad se samo gleda u ogledalo, a k'o
i većini njene generacije uzori su istangramuše, naslikače
i sličito. Jedan dan osta mala sama kod kuće pa udri zagledaj
svu tu tobožnju lipotu po internetskin mrižan. Nešto joj zapela
ona Kim Kardašijan i počela se utezat, istezat, izbacivat gubicu,
poprsje, pozadinu i šta već ima. Mlada, lipa, ne triba joj puno,
'ko ima i mrvu ukusa reka' bi da je baš lipo isklesana, ne triba
joj dodavat ni oduzimat. No, mlado, ludo, tila bi bit baš k'o ona,
miljenica fotošopirana, da ne reknen fotošopana.

Ona u svom zanosu kadli eto ti babe brez kucanja na vrata. Mala
se trgnula, a li nema kud. Kosa raskuštrana, šminke na sve strane,
a baba začuđeno gleda i prozbori: "Ćerce moja kakva to čudesa
izvodiš soton lipon glavon i tilon, di si to vidla, java ti nosa ta vaš
interet, svakog bisa ćete tamo nać, bolje bi ti bilo da si izašla malo
s babon proodat, dobro i tebi i meni.!

Gleda mala ne zna šta bi rekla i na kraju se odvaži: "Vidi baba ovu
lipoticu, ovo ti je Kim Kardašijan, jedna je od najlipotica na svitu, sve
bi cure tile bit k'o ona, tako se i ja malo zaigrala."

Gleda baba slike, gleda svoju unuku i ne more doć do sebe. Naposljetku
se okrene prema unuci s ričima: "De ti oko babino to istrni i nemoj da ti na
pamet padne to više gledat i uspoređivat se, mora ti baba reć, ne bi ni
volila da sličiš na nju ali šta je, je, sinko baš si prikardašila. Ajmo sad nas
dvi, kad se dovedeš ured, malo na izvan, plaća ti baba piće, resti ti meni
taka zdrava k'o i dosad, okani se tizi, kako in je ono ime..., prikardašice."

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>