27

srijeda

svibanj

2020

Poticaji

U trajnoj poluizolaciji svoga doma, da se primijetiti štošta.
Eno pada jedna grilja, tribalo bi stavit komarice na prozore,
tribalo bi i ona dva otvora prominit..., tribalo bi, tribalo bi i
onda sve to lipo ostavim za onaj veliki trenutak kad nakon
deset godina dobijem materijalnu naknadu za stradanje u
prometu. Da li ću ja taj dan dočekati, Bog dragi zna, ja ne,
ali mi dođe da ovim prodavačima i majstorima predložim da
ću im platiti kad meni plate račun za ugroženi život.

Bilo je još nekih koji su se služili sličnim smicalicama pa im
nije uspjelo. Evo primjera:

Čovjek samac, poljoprivrednik koji obećava, najbolje godine,
dolazi u "kuću grijeha" i od madame traži damu za zabavu.
Ova mu izloži ponudu..., hoće li mlađu ili stariju, crnku, plavušu,
crvenokosu, vitku ili bujniju... On malo razmišlja i na kraju kaže:
"Gospođo, meni nije važno kakva je, samo ako može čekat dok
mi legnu poticaji od države".

Naišla na ovaj vic pa mi se nešto nadovezalo.

Zdravi, veseli i dobri sebi i drugima bili:)

20

srijeda

svibanj

2020

Nema čega nema na životnim scenama

Ima puno životnih scena, one na njivi, u kući, saboru, kući korone i sl.
Scene k'o scene, pozornice svuda oko nas, evo, počnimo od ove
šporke kiše šta mrvu poškropi i ostavi iza sebe govnaste tragove.
Molimo Boga da padne kiša a ono potrošin više vode za pranje iste
nego je korist od natapanja. Natapanje triba, kod nas zemlja pita
vode, osušilo se, a propusno, k'o kad je to goli kamen, ne moreš ga
napojit da stalno pada, a bolje da miruje kad je 'vaka nikakva.

Njive, polja, vrtli, cvita, reste, plodovi se beru, a sve to zahvaljujuć
velikom trudu i radu. Štaš, mi obični, koji ne čekamo redove za frizure
kućni' ljubimaca moramo rintačit da ne bi morali na pazar, zato imamo
svoje vrtliće, njive i polja, opet kako 'ko.

Naglo nestalo korone, ne virujen ja, more bit da ona čeka iz prikrajka
i zaskače opet nas beznačajne. Već kad san namirila zavidnu količinu
maski i rukavica bez nji' ne izlazin, bez obzira šta više nema "stožine",
tek tu i tamo se pojave. Ne razumin čemu silna strka i zbrka kad samo
obznanon izbora nesta koronirani' uputa. Sad mi je puno vruće pod nogan,
a i glavon okrićen amo tamo i nazad ne uspjevajući povatat sve one šta
trče iz stranke u stranku tražeći načina kako će opet nami mališima život
biti bar za skalin naviše. Baš da virujen nisan, a virujete li vi da će nan se
ovi put išta prominit. Evo se i mislin komu ću dat glas, ja iđen s viron, a
ono nakon izbora odoše moji u drugi tabor i zaboraviše šta su mi obećali.
Ma nije ni važno, svakako mnogi misle da ovu gerijatriju triba po hićinom
sistemu..., dat in "vitamine" nakon koji' ni dragi Bog više nema šta radit.
Da san ja zeru mlađa isto bi mislila da stare triba sabrat i satrat, samo idu
mukte, a ja nikomu ne bi dala da živi 'ko ide mukte. Slučajno san se našla
u toj kategoriji beskorisni, ali ja još svoj kruv pečen.
Kad nisan stvorena "sposobna" da iz ništa za dvitri godine namaknen
nekretnina do prapraunučadi, šta bi ja bila na ovom svitu, samo zato da
mi se dica čude i tiho zamiraju di san bila dok su se dilile stolice.
Ne znan kako san 'vako stavila život u prndec, a kad san bila mlada, puno
san obećavala, lipa, šesna, bilo je i nešta pameti, perspektiva mi se smješkala...,
šta sad, sidit i plakat kako su me svi priveslali, ili jednostavno nisan volila
"sladoled". Bar mi ni'ko ne more reć da nisan živila u više država i stoljeća,
a samo san kroz draču prolazila, je li do mene?

Ispast će da ja zavidin onima šta su se dobro omrsili, dobili sve bitke bez
kako ono kažu ispaljenog metka..., ma nisan, samo imam oči koje vide, ali
nažalost ne razaznaju od silne zbrke. Ja bi' to puno bolje posložila, ali od mene
ni'ko ne traži tu uslugu, zato eto van prpajte se kako znate.

Znam da ću i dalje svojoj mladunčadi tupit neka se ne uzdaju u dilitelje obećanja,
neka zasukaju rukave i svoj život na svoj trošak..., ako drugovačije ne more.

Dolazin u napast da sad uzmen fetu friškog kruva, namažen meda i popijen
šalicu čaja od trava iz našeg podneblja, oćeš li i ti gospodine muže..., eno klima.

13

srijeda

svibanj

2020

Možda je bilo a možda i ne?

Pamtim ja daleko unazad, lipoga i manje lipog. Ima onih koji su
živi a pamte još duže, unazad, ranije se rodili, a kad toliko pamte
rado će o tomu i progovoriti. Čak se ne plaše korone, kažu da ih
nije briga, pazit će se, a svakako će bit šta ima bit. Skoro da se
slažem, s obzirom da se mjerodavniji od mene ne slažu ni sami
sa sobom, dakle, nama mališima je oprošteno.

Slušam monolog jednog dida, a baba (nije njegova) sluša ga i k'o
onaj klimavi ćuko nekada u autima klima u znak odobravanja.
"Sićaš li se ti kuma onog potresa..., koje ono godine biše, šesetprva,
druga, mesečini druga, a prije toga navale buva i čimavica..., dođe
oni DDT i nestade, to ti je bilo odma' nakon onog rata, ja bija dite.
Ono šta si vidijo u to si virova osin u Boga kojega si virova a nisi ga
vidija, ništa radijo, ništa televizija, ništa novine..., ako bi kogod iz
grada doša pa priča, mi bi se skupili oko njega, gledali unj k'o u Boga
i poslin pripovidaj dalje uz dodavanje štagod svojin ričiman. Štagod
bi uzeli k'o istinu, a najčešće bi 'nako, priko ramena ili sebi u bradu
komentirali..., ma, java ti njega odnija, 'ko zna je li to istina šta govori.
Da, bija je jedan šta je pripovida kad je doša' kako u gradu ima neka
škatula koju priključiš u struju a iz nje ti sve govori šta ti triba, još i
pivatanje bude. Skoro su ga ludin proglasili, oni govore iz škatule, a
narod mu viruje... Vidiš li ti kuma kako ti ni danas nije puno drugovačije,
upališ one škatule po kući, iz svake ćoše samo šta ti se ne rugaju..., vidiji,
u sve viruju, jesmo ih. Metnimo reć ova korona, čovik dobijo vibru, mrvu
kašlje odma' snjizin u bolnicu i ako je stariji nema majci nazad, u sanduk
i kući, sritni su oni šta prižive a namirili sedandeset.
Sati meni kuma reci, misliš li ti da je i u ono vrime bilo korone, bilo je, ali
se to nije tako zvalo, dobija bi čovik vibru, ako je malo jača a nije ga otralo
dokturu, rekli bi da ga je prikinilo. Sad, je li to bila korona ili je imala kakvo
drugovačije ime ne znan ja, znadeš li ti kuma. Kako si moga znat kad nisi ima
ni radijo ni ove đavlije mobitele, ni televizije, interete, štatigajaznan, ubilo te
šta te ubilo, ako si bijo malo špatniji, k'o da je važno kako se zlo zove. Šta
ti kažeš na 'vo kuma aa?"

Kuma se užela, potvrđiva i na kraju samo zaključi: "a kume, more bit da je bilo
a more bit da i nije, oću kazat ova đavlija korona, a bilo je svašta, belaja ti u
svako vrime imade moj kume, nego, ajmo mi metnit brnjice brzon ćemo na red..

Šta ja znam, dođe mi da počnem ruke otkuvavat a na glavu bidon od pet litara s
rupan za oči i u šetnju, 'ko zna doklen će ovo, oni na televiziji se ne mogu dogovorit.

09

subota

svibanj

2020

Sklopi oči napola

Srce u petoj brzini
raduje se velikim stvarima
što većina doživljava banalnostima
krovovi nad glavama desetljetnih unajmljivača
imaju veze s tim mojim srcem
u petoj brzini
shvatiš da je kraj potucanjima
dolazi smiraj
ako ga nešto ne uzdrma
neće
ne dam
dok je srce uključeno na najjače
glava je malo postrani
izgubila ulogu
pokreti izgubiše kontrolu
oči razapete
sretne
doleti nešto nepredviđeno
otriježnjenje
višednevni tretmani
pouka
kad si sretan ili tužan
oči sklopi napola
radi smiraja
i višednevnih tretmana

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>