29

utorak

listopad

2019

Ako ste blizu

Večeras u 19 sati, prostorom STARE ŠKOLE nasuprot pijaci u Makarskoj
Ogrtač od paučine pronosat će vremešna gospođa u mom liku, darujući
vam riječi. Iste će izgovarati dvije mlade dame i poneki gospodin, a ako
ostane vremena i "nema garancije". Bit će i nešto pod zub.

Ako ste obrali masline još k tome se nalazite u blizini, dođite, moguće da
ćete se dobro zabaviti, premda..., nema garancije.

Radujem se svakom dobronamjerniku:)

P.s. Skoro smetnuh s uma, mjesto događaja ime svoje ime ARTE.

26

subota

listopad

2019

Lakše i ljepše

Trčali smo po selu sritni, veseli čekajući da matere krenu vikat:
"Mare, Ante, Ane, Luce..., večara je gotovo, vrcon kući".
S osjećajem gladi i umora od silne trke žurimo svako svojoj
kući, sidamo za stolove i čekamo ono šta je zamirisalo, a nama
je sve mirisalo. Matere samo daju znak prston, šta znači, pravac
kain prat ruke..., "svakog vraga krećete, još će vas drob zabolit
ili ćete šugu dobit". Mi nismo znali za šugu, već je bila iskorijenjena,
eto čujen da se opet pojavila. Nije mi jasno zašto, struja, voda,
WC-ji, deterdženata više vrsta nego slova u abecedi a šuga.

Baš tada nije bilo struje, voda se vadila iz gustirni ili čatrnja, kako
vam je milije, poljski WC-ji i u najboljem slučaju novine umisto
Violete.
Viđeniji momci iz sela su išli na rad po ciloj tadašnjoj Jugi i kad bi
došli, onako prosvitljeni, a samo su oni znali kako im je bilo, sjatilo
bi se cilo selo, a cure su ispod oka zamirale kojega bi. Neke su
gledale kakva je roba na njima, neke koliko je uglancan i kako priča.
Ne bi da su išli na usavršavanje jezika ili studij komunikologije, ali
neki su pokupili usput neke nove fraze kojima bi privukli divojke.

Nemojte mislit da seoski momci nisu bili pametni i zgodni, samo ih
ćaće nisu slali u školu nego na rađu da bi mogli pripomoć ostatku familje.

Iz prikrajka san promatrala kako kreće proces udvaranja, iako tada
nisam znala da se ćosanje tako zove. Cura vridno radi oko špahera na
drva, glanca, loži, nešto miša, poviriva je li kruv brzo gotov, a momak
je promatra s divljenjem i dobaci pokoju.

"Ive, znadeš da ja kasan tamo na rađi stalno mislin nate. Buden umoran
ali ne mogu zaspat jer si mi ti stalno prid očima. Unda se ja mislin kakav
bi ja tebi život osigura kad bi tila poć zame. Tamo di san ja ti je sve na struju,
ne triba ložit vatru, ne triba ti metla za pomest kuću, to ti usisivač radi,
ne bi prala robu na ruke, zato ima makinja, a da znaš kako se pegla s peglon
na šnjuru..., ma koji garbun, lipo uštekaš, ona se ugrije i pegla da samo
vidiš. Sve bi ja to tebi kupijo samo da se ne mučiš vako k'o mučenica. Ona
koju ja oženin neće bit sluga, ona će bit moja prava drugarica i dilit ćemo
zajedno dobro i zlo. Triba se maknit s ovoga jada, težak je život unas".

Bila sam očarana pričom, daleko od većine naši' muški koji su na žene
(baren prid sviton) držali ko svoje sluge i di on okon ona skokon, a ima
toga i danas. Sviđalo mi se kako momak curi ne obećava nemoguće nego
samo obične stvari koje će njegovoj odabranici olakšati život.

Kao mala sam znala za vodu, struju i aparate jer mi je starija sestra živila
u gradu. Njen pok. muž je sve činio da olakša život svojoj dragoj i gotovo
sve aparate koji su se pojavili imala je među prvima. Sjećam se one perilice
za robu u koju se ubacivalo odozgo i trebala joj je asistencija dok radi.
Meni je pegla bila vrh izuma, peglaš a ne moraš u peglu ubacivat garbun.

Danas se sve podrazumijeva, za rođendane se kupuju nove linije parfema,
nove linije mobitela, parajlije svoje dragane šalju na botoxe, liftinge, manikure,
pedikure, eventualno uleti i autić za šoping, da ne mora žicat njegov.

Ipak svi nisu s velikim parama, ali je dostupnost svemu bliža, mnogima lakša,
oni kojima nije malo pate, vidiš svašta a ne možeš ništa, nije ni to lako.

Kakve god promjene da su se dogodile a jesu i morale su, meni je i dalje pred
očima obećanje momka kako će svojoj dragoj život učiniti lakšim. Ne trebaju
izljevi ljubavi niti bilo koje priče ako ljudi koji odluče živjeti zajedno čine sve da
onomu drugomu bude život ljepši i da u svakom trenutku stoje jedno iza drugog.
U tom slučaju i potomci će naučiti ispravnu lekciju i nastaviti istim smjerom.

20

nedjelja

listopad

2019

4x4

"Daj mu nek' se naide, volin ja više svoj mir nego cilu oranicu a ne
ta četri metra". To je govorila žena svomu mužu kod neke sporne
diobe, di se jedan zaintačio i sve živo i neživo uvjerio da ta 4 metra
baš njemu pripadaju. Čovik shvatio da žena ima pravo, popustio,
da' gladušu to mrvu vrtlića u kojemu osin tikve nikad ništa nije niklo.
Tu puno igra propaganda, oni koji gledaju daleko unaprid, svu rodbinu,
prijatelje i znance će uvjerit kako je ono šta su uzurpirali baš njima i
pripadalo, a ovaj skrušeno čeka kako će proradit savjest onima šta
su istu sisu sisali k'o i on. Ne dočeka, na jedvite jade, s neprospavanim
noćima, ostavljanjem nepojedenog ručka na pijatu i jedva izgovorenim
"nije pravedno, imam i ja dicu", dobi nešto a uložen je trud k'o da mu
je to poklonjeno.
Žena razmišlja i kaže: "Doće sve na svoje, nismo od toga ni do sada
živili, ali nemoj da od tebe prave budalu, pobuni se jednom u životu".
Kad se pobunio, nikoga nema ni na puškomet i jedino ostaje čekati
neku papirnatu pravdu koja kakva god bila neće biti nimalo slatka, jer
je iznuđena ondje i od onih koji nemaju ni milimetar više prava od tebe.

Onda dolazimo do oprosta, zaborava i sl. nebuloza. Ma nema toga,
nema ni izdaje, vodi brigu o sebi, puši i na ladno i nećeš se dovesti u
situaciju da ne'ko od tebe i pomisli napraviti budalu a samim tim ni izdati
te.
Ljudi su takvi kakvi jesu, najveći broj s prevelikim apetitima i mišljenjima
da sama činjenica što su na ovom svitu im daje za pravo da prisvajaju,
nažalost prečesto baš ono što im ni po čemu ne pripada.

Naivno se pitam vidi li to Bog i zašto dopušta? Pitam se i to kako se može
bahato uživati na nečemu što je oteto najrođenijem, kakvu poruku šalju
svojim potomcima, ili žive bez imalo skrupula i misli da se ne može sretno
uživati u nečemu što ti ne pripada? Uzalud se ja pitam i nosim knedlu (ne
sa šljivama) u grlu, a dobitnička ekipa proslavlja s izrađenim marketinškim
programom smišljenim baš za ovu priliku.

Jednog dana, neću dugo čekati jer mi dani izmiču, napisat ću dokumentiranu
priču o diobi, izdaji, preveslajima i uzaludnim zaveslajima, o svemu onomu
što čovjeka čini još većim čovjekom a nečovjeka još većim smradom bez
mogućnosti da ga najmarke parfema dovedu do izdržljivog vonja.

Meni se neda čekati nečije pokajništvo i iskupljenje niti u isto vjerujem, a ako
bi se nekim čudom pojavilo na horizontu moga nepovjerenja i razočaranja,
prihvatit ću , ali nikada se više ne može sazidati dvorac od povjerenja.


Jedna priča iz mnoštva zgaženih, sutra to možeš biti i ti.

17

četvrtak

listopad

2019

Bistrina mulja

"Ja tebe majko baš ništa ne razumin, stalno mi govoriš kako se ne smi lagat,
a svi oko mene lažu, ako kažen sve šta mislin govoriš mi da umuknen, ja san
na mukan. Odlučite se kad triban lagat a kad govorit istinu i isprid koga. Kako
ću ić na ispovid ako san lagala ili i popu ne triban baš sve kazat, vi ćete mene
izludit".
Mater se misli i 'nako iznebušena odluči objasnit o čemu se radi a to meni ni dan
danas nije jasno iako mi je jasno. Njezina teorija je bila da se lagat ne smi, a kad
nešto triba metnit pod tapet onda muči, nikomu ni riči pa i da te pita, to se zove
zaobilaženje istine ili prišućivanje prema onoj " ne mora svak znat tvoje posle.
Kad su momčići bili u pitanju moja je mater bila odlučna..., "ni mali prst mu ne smiš
dat, ni'ko te ne smi krenit osin onoga za koka ćeš se udat i to tek kad se udaš".
Slušala san, upijala svaku rič, a svaki dan kad bi slušala cure u selu materina
teorija bi padala u vodu i kod mene izazivala neviđenu zbunjozu. Mi mlađe bi se uvik
motale oko stariji' i onako iz prikrajka slušale i upijale, a to se u većini kosilo s
teorijan naši' matera. Sve onako izokola smijuljeć su pričale o dirkanjima, bilo je to
originalni' izjava i ja onako zbunjena kakva san bila nikako nisan mogla uskladit
stajališta za javnost i ona skrivećke.
Na upite na tu temu mater me ušutkavala i govorila da to nije zame, da neka uzmen
krunicu ili igle u ruke. Shvatila san da to donekle riješava moj upitljivi mozak, zabaviš
se brojalicon ili brojiš očice dok kukičaš.
Pitala san više puta mater šta Anđelija uvik gunđa kad se na misi spominju svete divice
i udovice, ona je tako jednom izašla iz crkve i svi su se smijuljili. Valjda su shvatili motiv
izlaska. Kad mater nije više mogla podnit pritisak nekako mi je ufino pokušala objasnit
Anđelijin "misni dišpet". Ma znaš..., ali o ovomu ni zuc, njezin Jure je malo đavliji, on ti
voli pomagat udovican. Prikinen je pitanjem, pa šta ima veze, pop kaže da triba pomoć
čeljadetu u nevolji..., a ona me klepi i nastavi..., "ima ti puno vrsta pomoći, a Anđelija se
ljuti baš na jednu vrstu koja nju vriđa". Odmanila san rukon zbunjena i pobigla priko
vrata u mislima, kakve su to pomoći di se žena mora ljutit. Nije mi puno tribalo da s'vatim.

Onda su ispotiha pričali po selu o diobi dvojice braće, jedni su govorili da je oštećen Ante,
drugi da je Mate a ja sam puno kasnije skontala da je baš Mate j....a stranka, ali mene
ni'ko nije pita za mišljenje.

Bilo je oni' šta bi ošljaštili tuđe ograde, brali tuđe smokve, sušili i prodavali na sajmu, a
svake nedilje skrušeno na misu, sklopljeni' ruku, zabiljeni' očiju prema razapetom Isusu.
Ne znan šta je Isus mislio, bili joj najrađe da dvi pedagoške ili pokajanje do prve smokve
ipak vridi.

Puno san ja vrimena potrošila, a puno ga i iman priko glave, pa san se nagledala silni'
govornika o ideji komunizma ljudima sa zakrpljenin gaćan, a on lipo sida u limuzinu i
odperja makadamskom cestom na drugu tribinu. Onda san se nagledala mnogih što
izgaraše za komunizam a čin dođe priokret..., Bože ne uzmi mi za zlo, ma ne znaš je li
veći vjernik, domoljub, sebeljub, toliko voli svoju Lipu da bi je najrađe cilu sebi i svojin
potomcin prisvojio. Opet ja zbunjena, ne mogu virovat da su ljudi tako privrtljivi, kad
triba njiovoj guzici nema Boga, a kad in ne odgovara ne smiš blizu Bogu od nji'.

Živi čovik sa svojon čeljadi cili život, viruje u svoje, a da u koga će, onda jadan dan
tresne guzicon očajan i jadan jer mu je upravo taj njegov priredio, blago rečeno..., sranje.

Kad me tako spopadne malo veća muka obratin se ja Bogu pitanjem: "Ajde dobro, znan
kako ti kažeš da je nepravdu bolje podnosit nego je nanosit, ali šta nešto ne učiniš da se
je ne žderen, da se baš osjećan lipo jer nisan nikomu naudila...? Ne, ja patin, a oni šta su
me zalomili smiju mi se iza leđa i zadovoljno trljaju ruke kako su me eto opet "nadvisili".
Oprosti mi Bože, ali moju mater i tebe ja stvarno ništa ne razumin.

Pa ti moja plivaj kroz mulj ako možeš, oprat se možeš, ali bistre glave se nikad dokopat
nećeš ako skroz naskroz ne prominiš sklop u glavi, o nevinosti, pobožnosti, pravednosti
i inim "ostima".

16

srijeda

listopad

2019

Divljač razna, vepar

U mom rodnom kraju se nekad dosta lovilo, sada nema lovaca,
lovine bi se možda i našlo. Ovo je recept za divljeg vepra na način
kako ga je moja majka spremala. Spremala je i zeca, kunića kad su
uzgajali, razne ptice, a ovaj za vepra je objedinjen, moglo bi se naći
zeca, srne..., svega pomalo. Meni se najviše sviđa i uglavnom ga
koristim kad nešto podivlja u frižideru.

Tetak je ubio divijeg gudina i nas je zapa jedan cili but. Nije zaništa,
on zna da je dobra tećica njegova kad god donese usirovo.

Uzela san ga i spomnjom očistila od dlačica i da slučajno koje zrno
nije zalutalo. Velika gizana teća je spremna. Nabrala san malo listova
lovora, grančicu kadulje, očistila jednu veću kapulu, po glavice luka,
grančicu petrusima. Cili komad natrljala s krupnom soli, napravila džepiće
u koje san nabadala komadiće slanine. Ispod mesa san stavila jednu
veliku mrkvu na duge fete, napo pririzala kapulu, a luk i travice rasporedila
odozgo po mesu. Polila maslinovin uljom i na kraju crnin vinon, bolje reć
bevandon jer bi samo vino uzelo okus mesu. Dok san pošla leć više puta
san isprivrćala meso da se podjednako nasupa lipoton. Na kraju uzela
malo u šaku papra u zrnu i potapkala po mesu.

Jutro svanilo, iđen vidit našta sliči moj gudinčić. Lipo izgleda. Uzela veliku
okruglu tepsiju, polila uljom, poslagala one travice, luk, kapulu i na to stavila
but. Peć se već ugrijala, stavila da se peče, otprilike sat, sat i po. Svaki 15
minuta povirin malo zaokrenen i polijen prociđenon tekućinon u kojoj se paca.
Dodala san još ostatak od glavice luka da se propeče.
Navisila kunpire u kori za njoke. Taman kad bude pečeno biće gotovi kunpiri.
Meso gotovo, pažljivo izvadila, oprala veliku teću, najbolja divljač je iz giza.
Izrizala meso na komade, posložila na lagano zauljenu teću. Sve ono u čemu
je pečeno propasirala, dodala još malo luka i petrusima (sitno isickala), svu
tekućinu prilila priko mesa i dodala još malo juve šta mi je ostalo. Pustila da
naglo provrije onda smanjila na najmanje i nek se kuva dok meso bude mekano.
Prid kraj ucidila sok od limuna pomišan s ravnon žlicon cukra, umisto cukra
može se staviti žlaca meda ili pekmeza od šljiva ali da se ne vidi.
Ja stavin i jedan feferon, bez simena, ne volimo prikoviše žestoko, trun papra
i soli ako slučajno fali. Sve još malo prokuvati tresuć teću, nema mišanja i
gotovo. Ostavila sa strane da se sve dobro posloži dok ja napravin njoke.

Ogulila kunpire, prosijala brašno, napravila rupu za kunpire koje pasiran, stavila
među prste soli, dva žumanjka jedno cilo jaje, veliku žlicu domaće svinjske masti
i gazaj. Kad san tisto dobro uglancala, razdvojin u tri pogačice. Svaku ponaosob
oblikujem u dugu kobasicu i rižen njoke. Kad san od volje, a vepar je to zaslužijo,
oblikujen njoke na ragateži da figuraju, može i na krivu stranu piruna ako je oštar.
Kuvaju se u vriloj, malo zasoljenoj vodi dodam žlicu ulja da ostanu svaka zase
i kad su sve poplivale, gotovo. Vadim ih u veliku zdilu, malo polijen toćon od vepra
i kuvan još dvi ture. Lipo je kad se servira na pijat naribat malo tvrdog sira i posut
po njokama i mesu. Salata je po izboru, kupus, zelena, mišana, ovisi šta ima u kući.

Naravno, moja majka nije pisala ricete, ona ih je govorila i pokazivala uživo bez videa.
Kako je meni bilo milo oblićanje oko kužine i kužinavanja, nešto je eto ostalo u glavi.
Još ako dvaput nešto napraviš da valja, treći put nema straha, ide k'o podmazano.

Već kad san tu, moram dodati polurecept za njoke. Taj može biti u službi glavnog
jela za nevolju ili deserta za redovne situacije.

Njoke se rade standardno, samo umjesto bilo kojeg umaka i mesa ide samo pekmez
od smokava. Zašto od smokava, ćaći i meni taj najviše odgovarao uz njoke. Majka bi
to nekad u zimu, petkom, nema ribe ne bi tila ništa mrsno, onda bi ovo bilo rješenje.
Iako kad bi išli u analizu, njoke sadrže mast, ali..., 'ko će sve gledat, Bogu to svakako
ništa ne znači, bar se nije izjasnio.

Nadam se da sam razumljivo napisala ricetu, moju najmiliju za divljač, baš onako kako
je moja Ana spremala, počivala ona u miru:)

15

utorak

listopad

2019

Rašćika s tri vrste mesa

Počeli su ladni dani, fala Bogu kuća puna svega, valjda izdura
do prolića. Dica radosno trčkaraju oko kuće i ništa im nije teško
kad im se zapovidi. Malom Anti san naredila da donese prtvu
kunpira, a on je odma dozva sestru da mu dođe pomoć gulit.
Znan ja da će bit svašta, gađanja, deblja korubina od kunpira,
nema veze, nek' se dica uče, korubinu ćemo skuvat kokošima.

Noći ladne, rašćiku malo ujlo, ništa lipše šta ona kad je ujde led.
A ima je, svaki list k'o lopar, zeleni se i pucketa, sirova bi ga ila.

Kruv mi se peče, sinoć san potopila komad suvi rebara da izađe
sol i žestina, ima i komad friške junetine, Grgo jučer zakla mladu
junicu. U nas konoba ladna, par komada stavila u mačkadur, durat
će do nedilje. Strina mi dodala dva bataka od kokoši šta se iznila,
sve ću to metnit k'o podumintu za današnju rašćiku, a strina će imat
ručak.

U jednu teću san metnila sve vrste mesa, a u drugu kunpire samo
trun posolila i neka se kuvaju do raspadanja. Kad meso bude gotovo
procidit ću onu juvu u kunpire i još malo prokuvat. Napose pripremam
rašćiku, list po list da ne bi bilo podstanara, operem, izrižen na trake
i dodam kunpirin. Kuva se do iznemoglosti. Dodala san onaj komad
junetine (prije san odvojila kosti da komu ne zapne), lipše mi kad se
rašćika očeše o meso. Bataci i suvo je kuvano, izvadila na veliki pijat
i poklopila dok ovo bude gotovo. Provala je li dosta slano, trunila još malo
soli i žlicu ulja, ne valja soparna rašćika.

Šta se mene tiče čeljad more slobodno za stol, ostalo malo kruva od jučer
dok se ovaj o'ladi. Ne volin načimat topal kruv, džabe, svi moji se dave s
friškim, ne pravim problem.

Na proliće radin mišancu na isti način, mora bit više vrsta mesa ako ćeš
da valja. Nije meso svaki dan, neka baren bude obilato jedanput na nedilju.
Češće se rašćika jela samo začinjena uljem ili se nariže slanina na kockice
pa na tavu. S onom masti se prilije zelen, a čvarci se pomišaju pa 'ko uvati.
Ipak je naš kraj siromašan, živilo se teško a ricete koje ću po pamćenju
prinit sigurno nisu odraz svakodnevnice, više su to izdvojeni dani lipih
zalogaja.

Slijede kombinacije s kiselin kupuson, fažolon, slanjakom, divenice, divljač
(imamo mi lovaca na sve divije šta trče šumom), a to drugi put.

Dica baš ne vole zelen, ali ovu rašćiku i prolitnu mišancu..., obliću s pitanjem;
"kaće više bit gotovo eno će se prije kruv oladit".

14

ponedjeljak

listopad

2019

Idemo na jesen

Šušurasto godišnje doba, prikupljanje plodova od onoga što smo kroz
godinu stvarali. Istina, ima tu lipi plodova, grožđe, smokve, tikve, kukuruzi,
kupus, životinjsko carstvo je na granici pokoja, dobro će doći na zimu.

Jesen nema specijalan jelovnik, koristii se ono ostalo od lita i pomalo
štipa netom ubrano. Bitno je da se baš u ovo doba pripremala zimnica, od
svega šta polje i brdo nudi. Kisele se paprike, ko zna radi i ajvar, kupus
je u pripremi za kiseljenje, k'o i razne mišane salate. Sve će to dobro doći
na zimu di je velika čeljad a ni onima s tanjim članstvom nije za odbacit.
Viđenije domaćice rade džemove i marmelade od svakog pitomog i divljeg
voća. Neki su manje neki više zahtjevni.
Najviše volim domaću marmeladu od šipurika (srbiguzica), a ona zahtjeva baš
mukotrpan rad.
Izaberu se zrili i zdravi plodovi šipurika , očiste se vrhovi i stave kuvati u malo vode,
dok dobro omekšaju. Uzme se veliko sito za brašno i pripremi jedna vrića kukuruški.
Malo pomalo na sito se stavljaju kuvani plodovi i kukuruškom miša po situ, iznad
većeg suda. Na kukuruški ostaju one dlačice a mesnati dio ide kroz sito u posudu.
Kukuruške se minjaju često tako da šta više oni dlačica ostane na njima, kako ne
bi bilo posli, nisan znala, pa šipurika s pravom promini ime u srbiguzica. Kad smo
istisnili ono šta vridi, dodamo šećer koji smo unaprid rastopili u malo vode i skoro
karamelizirali. Velikom kuvačom mišat sve dok se marmelada ne zgusne i postane
na površini glatko-staklasta. Količina šećera ovisi o količini voćnog dila i ukusima
oni' za koje se marmelade rade.

Od dunja se najčešće radi kotonjada ili sir od dunja, također zahtjevno ali vridi.
Može i marmelada od dunja, k'o šta može od bilo kojega voća. Ja volim od jabuka
a od mandarina je izuzetno ukusna, samo opet..., valja dobro potegnit. Ako koga
zanima neki od ovi' riceta rado ću ga razvuć, sad ne mogu vele pisat.

Kraj jeseni se ostavlja za pripremanje mesa i mesnih prerađevina na dim ili škrinju.
Nekada je bio samo dim jer škrinja nije radila bez struje. Ostat ćemo na tom dilu.
Svinjokolja je događaj tjedna po selima naše Zagore. Imalo se jedno da najviše
tri praseta i to triba rasporedit za čeljad kod kuće k'o i za one koji se pojave za
praznike, ali isto su dio naše obitelji. Proces klanja ću priskočit, za tu su zaduženi
hrabriji, nami ženskima ostaje pranje criva, pravljenje divenica, krvavica i kobasica,
rastapanje masti, odvajanje oni' mali komadića za gradele i nešto u sol da ne dođe do
kvarenja. Muški dio posade krpati (razdvaja pršute od ostali djelova) soli pancete,
pršute i rebra i stavlja pod piz (isključivo pršute). Kad je meso dovoljno odstajalo u soli
stavlja se na dim, a pršutima triba više dana pod pizon, zatim moraju na buru i tek
onda na dim. Ako je burna godina odlično, nema stra' od kvarenja, bura je čudo ženska.
Kad se meso, kobasice i mast stave na misto, čekaju se ladniji dani za degustaciju,
a onda slijede prave ricete naše starinske spize, o tomu drugi put, ne mogu dalje.

Samo da napomenem da je sve ovo rađeno u vrime kad nije bilo struje a voda se u
kantama nosila, u velikim loncima grijala, a vatra za veće radove se ložila na ognjištu
ako je ne'ko uopće imao špaher.

13

nedjelja

listopad

2019

Da su babe pisale ricete

1. Kruv za desetero čeljadi
2. Najčešći litnji meni
3. Najčešći zimski meni
4. Meni između lita i zime
5. Slastice


Kruv za desetero čeljadi

Uzela velike naćve, navisila veliki lonac vode da se ugrije,
potkuvala kvas od jučer, prosijala tri do četri kila brašna od
lanjske šenice, šaku krupne soli metila u malo vode da se
rastopi. Napravila rupu u brašnu, metila kvas, dolila vodu.
Velikom kuvačom ujedinila sastojke, nastavila mišat rukan
dok se počme tisto odvajat od ruku. Mišan, mišan dok se
lipo uglanca. Pokrila stolnjakon i pustila da se diže. Dok se
tisto penje, naložila vatru od sitni drva. Tisto se podiglo,
primisila. Opet naložila vatru i čekan da se još jednom tisto
digne. Pripreman ognjište, razgrnila, opuvala, posložila listove
rašćike i kruv iz kofe iskrenila na ognjište. Prikrižila kruv,
naslagala par listova rašćike i poklopila ugrijanin saćen.
Nakon po ure, do četrest minuta povirin i malo okrenen kruv,
nagrnem na sać još malo toplog luga i žere i tako još po ure.

Kad je kruv gotov zna se šta se s njizin radi, sutra ispočetka.



Najčešći litnji meni

Sve ricete vezane za lito se isto tako jednako vežu za zelen,
sezonsko voće, sir, mliko, jaja, ako kokošima nisu opali repovi.

Liti se puno radi u polju, u brdu tako ti ostane malo vrimena za
izmene na stolu. Uzmeš šta ti pod ruku dođe, a fala Bogu lito
je blagoslovljeno zelenčinom i voćen.
Dođen umorna s njive, kruv koji san jutros ranon zoron ispekla
već se oladio, sad samo uzet kapulu, luk, pamidore, koju papriku
i tikvicu, isto tako balancanu i dinstaj. Sataraš bude taman za ti
dan a vole ga i dica.
Drugi dan ćemo šalšu od pomidora sa špagetin ili makarunim,
Pita sa siron dolazi dan iza, uz nju iđe kiselo mliko, prste polizat,
Jedan dan pripada zelenon fažolu, to su van mavune, na suvon
mesu koje se večer prije namoči da iz njega izađe žestina i sol,
ipak je to sušenje na dimu.
Tikva na čorbu pripada petku, to vam baš i nije neka 'rana, ali se
prođe dan. Kad se stavi dobre konče i ne bude tako loša. Iako
tikvu moreš na sto načina, čak se marmelada lipa od nje napravi.
Suboti smo dali falšu juvu, frigane kunpire i mišanu salatu, koje ima.
Nedilja je dan Gospodinov pa se malo gospockije triba i odnosit prema
svom izmučenom životu. Zato se u najčešće zakolje pulastre, bolje
muškić, t.j. pivčić, u cilokupu se stavi kuvat za juvu, a kad je upola
gotov, sitnice se odvoje, iznutrice također i ostave da dalje kuvaju, a
onaj okljašteni pivac iđe u tepsiju na pečenje s kunpirin. Za juvu iđu
domaći rezanci ili njokice, a za desert lina pita s našin jabukan.

Tijekom tjedana do jeseni može doć do mali izmjena, ali sve se vrti oko
povrća, voća, kao i onoga šta se nađe u kući i oko kuće.


Slijede meniji za zimu i prijelazna razdoblja (proljeće i jesen), kao i svi
naši stari deserti za sva godišnja doba.

11

petak

listopad

2019

Ima tako nekih dana...

Da smo od kuće krenuli drugim povodom, da nam je po bar
dvajest godina po glavi manje bio bi to prilično zanimljiv kraj
jednog jesenjeg dana.
Povod nije bio zabavan, mi nemamo te poželjne godine i zato
je to bio vrlo turbulentan i nadasve naporan kraj jednog jesenjeg
dana.
Opet sam završila u čekaonici svoje doktorice, nenaručena, ali
vrlo alarmantnog ponašanja, a ponašanje je posljedica teškog
stanja disajnih puteva i stranputica, ovaj put su stranputice.
Ukipila sam se od sve svoje osobne muke kad se pored mene
parkiralo troje čeljadi mlađe od mene, friško iz bolnice s onih, znate
već kojih terapija. Nisam mogla savladati svoje vanjske znakove
zdravstvenog stanja, ali me doktorica uputila na dozu inhalacije, a
dotle sam mogla sabrati misli, skoro zavoljeti svoje zdravstveno stanje
i zasvirat Odu radosti što sam doživjela ove visoke godine. Neću u
detalje, udarci, lomljave moderne i staromodne bolešćurine, ali kad
mi na ulici kažu: "ne znam kako ti je ali ti super izgledaš", odmah
počnem razmišljat, omamljena komplimentima da meni zapravo nije
ništa, tek usputna bockanja i modrice od bockanja.

Da se vratim na dan koji bi mi bio lijep da sam mlađa a nisam, a to je
bilo otprilike ovako: Obavili u gradu zbog čega smo išli, kratak susret
s jednom simpa gospođom, izmijenjale smo dijagnoze, ona svojoj kući
a mi u našu limuzinu i svojoj kući.
Imala sam neku slutnju vezanu za auto a i vozača kojega ovim putem
ne bih kritizirala jer je dovoljno financijski "iskritiziran". Uglavnom, da ne
bih od priče napravila kobasicu, stali smo nasred ceste, on spretan kako
ga bog da, napravi zaokret i skrenu na sporedni put. Srećom, sve odjednom
pocrkavalo, ništa ne radi, u zadnji tren smo se izvukli jer su poslije i brave
blokirale. Bemti modu i elektroniku, lipa naša ŠKODA, nestane ti ulja, ti
lipo za bocu onog maslinovog što ti je rodbina u Primorju spremila, doliješ
gdje treba a ostane za salatu i zelje, dođeš do kuće, slijedeći dan dovršiš
započeto i nema nikakve štete.

Tako mi na drćunu, nasred ničega, zovi vučnu službu koja ima doći za dva
sata. Imali smo i sreće, javili se nekom mladom paru, došli po nas, odveli
u toplo i mi na čekanje. Sad dolazi onaj dio koji bi trebao biti zanimljiv a mene
dokusurio. Montira momak naše auto na svoga vukača, nas dvoje s njim
u kabinu i gusli još dva sata do kuće, t.j. majstora od auta.

Netko mlađi i spremniji na avanturističko putovanje bi odmahnuo i krenuo
dalje. Sjedi za stol i zbrajaj, oduzimaj, što smo važno izostavili ovaj mjesec
za ljubav jedne vožnje s jednim povodom a završnica se razgranala svuda
osim ondje gdje bi trebala. A bilo bi lijepo da smo mlađi i ne moramo zbrajati.
Ma..., da je mnogima ovako!

<< Prethodni mjesec | Sljedeći mjesec >>